Tezu Zapada da se rusko-srpska veza temelji isključivo na emocijama demantuju ruska ulaganja u našu zemlju, samo u proteklih 12 godina oko četiri milijarde dolara. Ne treba zanemariti ni pomenute emocije, jer se pomoć Rusije Srbiji u vanrednim okolnostima ne može porediti sa aktivnošću bilo koje druge zemlje.
Prema podacima agencija za ispitivanje javnog mnjenja, građani Srbije kao zemlju koja kod njih uživa najveći ugled navode Rusiju. Ona se pominje i kao zaštitnik interesa Srbije.
Brojni analitičari to smatraju „pozitivnom predrasudom“ navodeći da je tvrdnja neosnovana i da je ekonomska pomoć Ruske Federacije mit, kao i tvrdnja da je Rusija prijatelj Srbije.
Brojke nikada ne lažu
Trgovinsko predstavništvo Ruske Federacije u Beogradu ove godine slavi 75. rođendan. Funkcionisalo je i u godinama najkomplikovanijih odnosa dveju zemalja, sukoba Tita i Staljina. U vreme bombardovanja i sankcija, Rusi su ostali u Beogradu. Danas je ovde prisutno više od 100 ruskih kompanija. Investicije u Srbiju samo od 2003. godine su oko četiri milijarde dolara.
Trgovinski predstavnik Ruske Federacije Andrej Nikolajevič Hripunov podseća da je najveći investitor „Gaspromnjeft“ — samo NIS-ove investicije veće su od dve milijarde evra. Od „Naftne industrije Srbije“ republički budžet ostvaruje najveći priliv po osnovu direktnih i indirektnih poreza, za šta je dobila i priznanje Poreske uprave.
„Pored toga što razvija investicione programe u domenu svog poslovanja, ova kompanija više od dva miliona evra godišnje izdvaja za podršku sportu. Sponzoriše brojne klubove, Teniski savez Srbije, ima ugovor sa NIS Petrol rejsing timom. Naftna Industrija Srbije podržava i mnogobrojne projekte iz kulture, FEST, EGZIT, Festival u Guči. Velika sredstva izdvaja i za socijalno ugrožene, decu i osobe sa invaliditetom. Mnogo se ulaže i u razvoj nauke i ekologije“, kaže Hripunov za Sputnjik.
On podseća da je kompanija „Lukoil“ u „Beopetrol“ uložila više od 300 milona dolara i da takođe ima niz programa pomoći. Kad je došao u Srbiju, „Lukoil“ je bio prva kompanija koja je izdvojila novac za izgradnju Avalskog tornja. Pored toga, ulažu u programe za decu, škole i socijalne ustanove.
Najvažnije investiranje u znanje
Ruske Železnice, „RŽD Internešnel“, u Srbiji realizuju niz projekata koji se finansiraju kreditima iz Ruske Federacije. Trenutno se oko milijardu dolara ulaže u obnovu železnica i nabavku tehnike.
„Pored toga, ulažu u zdravlje naše dece, mislim da je to investicija budućnosti. Bio sam u školi ’Vasa Živković‘ u Pančevu, u nju se 30 godina nije ulagalo. ’RŽD‘ ju je uz pomoć lokalnih vlasti obnovio prošle godine, a i dalje će pomagati srpske škole“, napominje Hripunov.
I druge ruske firme imaju društveno odgovorne projekte. Među njima je „Nord karton“, koji je u Jagodini izgradio fabriku kartona i ambalaže. „UGMK holding“ uložio je u fabriku za proizvodnju bakarnih cevi u Majdanpeku.
Pomoć u vanrednim situacijama
Od 2007. godine, kada je Rusija prvi put uputila u Srbiju letelicu za gašenje velikih šumskih požara, najviše od svih zemalja pomogla je Sektor za vanredne situacije. Posebnu pomoć pruža kroz obuku ljudi, koja kontinuirano traje četiri godine.
Poseban segment pomoći je ono što smo gledali u prošlogodišnjim poplavama.
„Nama je ta pomoć dragocena, utoliko više što nemamo ni dovoljno ljudi, ni dovoljno tehnike, i kada je zaista muka, ta pomoć je više nego dobrodošla. Tih 76 ljudi je u maju prošle godine spasilo preko 2.300 ljudi u Srbiji. To po meni ne može ni da se vrednuje. A sa druge strane imate poslednju donaciju od 10 vozila i jedno vozilo robota. Samo ona košta devet miliona i 200 hiljada dolara“, ističe načelnik Sektora za vanredne situacije, Predrag Marić.
U aprilu 2012. godine zvanično je otvoren Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu. Rusija je našoj zemlji od tada poklonila vatrogasnu tehniku i opremu vrednu čak 12 miliona dolara.
Rusko-srpski odred za humanitarno razminiranje „Emerkom Deming“, samo je na području Paraćina od 2009. godine, posle eksplozije u vojnom magacinu, od mina očistio osam lokacija na kojima je pronađeno više od 12 hiljada eksplozivnih naprava.
2202 do Beograda
Transport ljudi i opreme za reagovanje u ovakvim situacijama nije jeftin. Sve košta mnogo više kada ne dolazi iz susedne zemlje ili regiona, već sa mesta udaljenog od Srbije više od dve hiljade kilometara. Na pitanje Sputnjika zašto Rusija sve ovo radi kodirektor Rusko-srpskog humanitarnog centra general
„Isto pitanje mogu i ja da postavim vama Srbima. Mislim da su naši slovenski koreni i naša pravoslavna vera, kao i odnosi koji su stvarani tokom istorije, doveli do ovakve saradnje. Tako je bilo i biće sve dok žive ova dva velika naroda.“
Novac u saradnji dveju zemalja je jako važan. Ali ta saradnja dokazuje i da nije najvažniji. Važne su veze među ljudima i ono što ostaje za buduće generacije.
Senka Miloš
rs.sputniknews.com
