Ruski “medved” na Balkanu

“Duh” iz Kremlja u Banja Luci

„Vreme nikada ne radi za slabe i male. Oni moraju da rade za sebe i vreme“,

general Živojin Mišić

(Dobrica Ćosić, „Vreme smrti“ – II knjiga, strana 242., Prosveta, Beograd 1972.)

Velika je istina u ovim rečima generala Živojina Mišića, stratega Kolubarske bitke, koji je poznavao svoj narod, teren i mentalitet, ali je znao i logiku svog neprijatelja, jer je kao vojni strateg napisao čuvenu knjigu „Strategija“, koja se više od 100 godina izučava na vojnim akademijama širom sveta. Poznato je da se „Veliki dogovoraju, a mali svađaju“. Republika Srpka je stvorena u krvi i patnji, a mir u BiH je „zaliven“ krvlju sva tri naroda i vere, uz dogovor moćnih u Dejtonu i politčkim kompromisima po „sili“ moćnih, čiji su potpisnici bili Milošević, Izetbegović i Tuđman.

Dejtonski mirovni sporazum je okvir za mit u BiH i postojanju dva entiteta koji nisu država ali su deo BiH. Tako Republika Srpska se ne može otcepiti iz BiH, niti federacija BiH majorizovati Republiku Srpsku. Zapad pre svega SAD i EU pod čizmom NATO održavaju BiH kao kao državu članicu UN. Ruska federacija ima interese u BiH posebno u Republici Srpskoj i Milorada Dodika tretiraju kao svog „čoveka“ u BiH i na Balkanu. Ruska politika uvek je štitila kao sve velike države svoje interese i u tim interesima nema prijateljstva niti bratstva već surovih interesa sa kojim se može trgovati na međunarodnoj političkoj sceni.

Kosovo i Krim kao „paralele“ geopoltičkih interesa

Rusija i Putin nisu priznazli Kosovo, ali je Kosovo sredstvo za real političke paralele u odnosu na Krim. Ruski predsednik Vladimir Putin je tumačeći međunarodnu poziciju Zapada prema Rusiji oko referenduma oko Krima izjednačio Kosovo i Krim, kritikujući Zapad što na jednom mestu poštuje volju naroda, a na drugom ne. Predsednik Putin kaže: ”Na jednom mestu, na Kosovu, vi možete koristiti volju naroda, ali ne i ovde”.

Ruska politika na Balkanu usmerena je na Srbiju, Republiku Srpsku, BJR Makedoniju, Grčku i sada obnavlja svoje odnose sa Turskom. Ruska politika na Balkanu na iskustvima dužim od dva veka igrala je sa Srbijom i balkanom „šahovsku partiju“ sa velikim silama. Rusija je pomagala srpski interes na Balkanu, ali je znala i da u svojoj pragmatičnosti bude i „surova“ prema malim narodima na Balkanu kao što je srpki narod u dogovorima ili transferima sa velikima. Treba podsetiti na San Stefanski ugovor iz 1878. godine ili velike igre koje je Rusija vodila na Balkanu pred Prvi svetski rat, sve do Staljinovog sukoba sa Titom, ili ostavljenost Srbije i republike Srspke sve do Dejtonskog sporazuma ili sukoba NATO sa Srbijom 1999. godine. Zapad je Rusiju nakon početka krize u Ukrajini energetski potisnuo sa Balkana, a Balkan je u prstenu uticaja NATO, EU i SAD. Rusija je jedan od garanata Dejtonskog sporazuma i balansira svojim interesima i u Srbiji i RS, odnosno BiH. Putinova administracija podržava Milorada Dodika kao svog “racionalnog igrača“, ali je spremna, ako je u njenom interesu da ga „pusti niz vodu“.

Republika Srpska kao igrač Rusije u Dejtonskoj „šahovskoj partiji“

Pretnja referendumom po nizu pitanja u RS je testiranje BiH, ali i moćnih država koje su garant Dejtonskog sporazuma računajući i Srbiju. Putin je vešt u igranju na više karata i sposoban je da stvori “domino scenario”, kao vid pariranja Zapadu svojim interesima na Balkanu. Bosna je pogodna za takav model i simulaciju krize.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je siguran u punu podršku Rusije i u interese RS u BiH i regionu. Sa druge strane, američki analitičari poput Džejmsa Lajona, bivšeg člana Međunarodne krizne grupe i nekadašieg službenika u kancelariji predstavnika EU za BiH, optužio je predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i Rusije Vladimira Putina, za razbijanje BiH. Lajon kaže: „Ako izbije nasilje, to će se osetiti širom Balkana, i ono bi moglo da se prelije na Kosovo, jug Srbije, Makedoniju i srpski region sa muslimanskom većinom Sandžak. Prelivanje nasilja iz Bosne bi moglo da poremeti tekuće pregovore između Beograda i Prištine.“

Rusija protiv evropskog puta Srbije i RS?

Predsednik Rusije Vladimir Putin smatra da Srbija i Bosna ne treba da idu ka EU. Srbija je na tom putu i samim tim je na neki način u suprostavljenoj opciji. Sve dok su Srbija i Republika Srpska “na putu” ka EU, moguća je podrška uz interes. Predsednik Putin kaže: “Evropska unija ima diktatorski režim koji tera sve članice da rade isto! Srbija i Bosna pre svega nisu ekonomski jaki i moraju da zavise od većih ekonomskih sila. Zar mislite da treba da trpe da se neko iživljava nad njima sa zakonima koji su nemogući za Srbiju jer je standard mali!?“

Ruska politika pokušava da preko Milorada Dodika održava svoj uticaj u BiH. Tako ruski analitičar Vladimir Zotov kaže da će Rusija stati iza Srpske i da nema dileme da je Putin odlučan da je odbrani svim silama. “Siguran sam da predsednik Rusije neće ostaviti Srpsku na milost i nemilost Zapadu, koji radi na uništenju RS.”

Energetsko ekonomski interesi Rusije u BiH i Republici Srpskoj?

Medijski sadržaji govore da se Dodik čvrsto povezao sa Rusima, koji su mu prilikom posete Moskvi ponudili 500 miliona evra pomoći za RS, ali i nižu cenu ruskog gasa iz uvoza. U zamenu za to tabloidi pišu da bi Milorad Dodik u budućnosti mogao da insistira na referendumu o opstanku RS u Bosni i Hercegovini, što znatno komplikuje i poziciju Srbije u regionu i pojačava pritiske Zapada na Beograd da „smiri“ Dodika. Ruske investicije u BiH su prvenstveno koncentrisane u Republici Srpskoj i to u njenoj petrohemijskoj industriji.

U periodu 1994. – 2014. godina, Rusija je investirala oko 518 miliona evra, što je čini četvrtim najvećim investitorom u BiH. Najviše je pažnje u medijima izazvala akvizicija Naftne industrije Republike Srpske (u čijem sastavu su Rafinerija nafte u Bosanskom Brodu, Rafinerija ulja u Modriči, te banjalučka kompanija Petrol). Ruska firma Zarubežnjeft je 2007. godine za 120 miliona eura kupila ovu rafineriju u saradnji s Vnješekonom bankom kao investitorom. Ove dve firme su imenovale NjefteGazInkor, do tada nepoznatu kompaniju, da pod njihovom kontrolom bude potpisnik ugovora o prodaji akcija. Vlada RS-a je pre prodaje promenila Zakon o privatizaciji kako bi se u realizaciju ugovora moglo ući direktnom pogodbom – bez tenderske procedure. Odredbe aneksa pomenutog ugovora o privatizaciji su, takođe, previdele da se ruskoj kompaniji ustupi monopol na sva naftna bogatstva na skoro jednoj polovini teritorije BiH, ali i pravo na gradnju terminala za naftne derivate u Luci Ploče, te Terminal Jadranskog naftovoda (JANAF d.d. – nekadašnji Jugoslavenski naftovod – JUNA), ukoliko Republici Srpskoj u postupku sukcesije bude priznat vlasnički udeo u toj firmi.

Vlasnička struktura NjefteGazInkora, koji poseduje oko 80% udela u rafineriji Bosanski Brod (ostalih 20% drže mali akcionari), takođe nije u potpunosti jasna. Vlasnik 40% NjefteGazInkora je ruska državna kompanija Zarubežnjeft, dok ostala tri fizička lica koja poseduju 60% akcija javnosti nisu poznata (po 20% vlasništva imaju firme Invest-tehnologije d.o.o. Moskva, Nepata d.o.o. Moskva i Junik Development d.o.o. Moskva, čiji su vlasnici nepoznata fizička lica). Iz navedenoga se da zaključiti da ugovor o prodaji i vlasnička struktura nekadašnje Naftne industrije Republike Srpske (NIRS) nakon privatizacije nisu u potpunosti transparentni, ali to ne bi trebalo da predstavlja prepreku za projekciju ruske političke moći u Bosni i Hercegovini. Od kada je 2007. kupljen naftni sektor u RS, kompanije koje posluju unutar „Nestro grupacije“ beleže gubitke. Poreska uprava RS utvrdila je da je transfernim cenama utajeno više od 11 miliona KM poreza.

Privatizacija naftnog sektora u RS izvršena je 2007. godine kada je ruska kompanija „Njeftegazinkor“ kupila većinski paket akcija u tri kompanije, Rafineriji nafte u Brodu, ulja u Modriči i Petrolu. Ugovorom je definisana cena od 230 miliona maraka, a tadašnja Vlada RS promenila je Zakon o privatizaciji kako bi se u realizaciju ugovora moglo ući direktnom pogodbom, bez tendera. Posao je propao, a firma još radi. Ako je sve ovo tačno kako prenose ekonomski analitičari i listovi u BiH, onda je jasno zašto su interesi Rusije u BiH i Republici Srspkoj vezani za politički vrh.

Ali sve je deo jedne mnogo veće igre, gde se u igri interesa prodaju ili kontrolišu narodi, teritorije, Vlade, a po potrebi se simulira kriza. To rade veliki i moćni, a “mali“, kako kaže general Mišić, kod Dobrice Ćosića u romanu “Vreme smrti”, moraju da rade i za sebe i vreme.

Tomislav Kresović

Vidovdan