Devedesete su ponovo stigle u Srbiju. I to kako drugo nego preko medija. Najpre su na izborima pobedile one snage koje su najviše doprinele da te godine nikada ne zaboravimo, a onda su, stavljajući praktično sve medije pod kontrolu krenuli sa svojim prepoznatljivim stilom. U poplavi primitivizma i neznanja veruju da će njihova nesposobnost biti manje uočljiva, a urođen strah od svega što je vredno i pametno manje vidljiv.
“Večernje novosti” su uvele rubriku odjeci i reagovanja koja je svojevremeno proslavila “Politiku”, ali zato sada koštaju svakog dana 40 dinara. Originalno, nema šta.
Pisanje komentara postala je radna obaveza i da u samom vrhu rubrike ne piše “komentar” čitaoci “Novosti” ne bi verovatno znali o čemu se zapravo radi. No, to se i ne radi zbog čitalaca. Bolje je da se tako popunjava prostor, nego da se piše kako se u Srbiji čak i lekovi kupuju na komad i na odloženo plaćanje. Da se ponovo šticuju devize, da će ionako niske penzije i plate biti smanjene, a struja i benzin poskupeti. Naravno, u medijima će to biti propraćeno kao usklađivanje cene sa evropskim standardima, povećanje taksi na brojilo, uslovljenost razlikama cena na veliko i malo, mogućnost MMF da nam izađe u susret… A pre svega, decidirano je naglašeno kako će najsiromašniji biti izuzeti od svega i zaštićeni. Drugim rečima, nema nikakvog razloga za brigu. Krik gladnih, nezaposlenih i nezadovoljnih bar medijski pretvorio se u šapat. Samo što ne vide da se on sve glasnije čuje.
O Kosovu i Metohiji gotovo niko ništa ne piše. U srpskoj štampi prisutnije su priče o Iraku i Kurdima, nego o Srbima sa Kosmeta. Valjda smatraju kako je tu sve završeno i, uostalom, kome su potrebne takve priče, kad je glavna vest da je u Srbiju stigao Žerar Deparadje, da nas podseti kako smo mi mali narod sa velikom istorijom. Narod koji je uspeo da poništi sve rezultate Balkanskih ratova i ne zaslužuje više od isluženog francuskog glumca. Da li je Sirano, poznat i kao pasionirani sakupljač stranih pasoša, dobio i člansku kartu SNS, nije objavljeno, ali po načinu kako je dočekan od vladajuće garniture i medijski ispraćen ni to ne bi trebalo isključiti. Osveženja u SNS su pred sumornu jesen neophodna. Posebno dok se budu po beogradskim autobusima jurili šverceri, kao da su u pitanju narko dileri. Ali, red se mora znati. Na ulicama će biti manje autobusa ali zato više mesta za one sa kartama. Tako to radi svaka odgovorna vlast. Da li je ikada objavljeno koliko je službenih automobila prodato od kada su oduzeti da se pojedinci ne bi bezrazložno bahatili, a troškovi održavanja uvećavali?
Tabloidi bliski SNS, a kome drugom, obavili su već baražnu pripremu za izlazak SPS iz vlasti. Upozorili ih šta o njima već znaju i šta bi ih sve moglo snaći ako ne budu slušali. Tek toliko da ne misle da su oni jedini sa kojima se može deliti vlast. Pojedini opozicioni lideri su dobro pročitali prepoznatljivu poruku tabloida i odmah pohrlili sa ponudama. Vučić opet može da bira, ali kako stvari ne bi izmakle kontroli morao je i na izborima u prosperitetnom Majdapeku da se pojavi. Put do Brisela ionako je popločan turskom kaldrmom, ali zaliven moskovskim suzama. Sa malo zlata iz Majdapeka može dobiti sasvim drugu dimenziju. Uostalom, Vuk Isaković i njegov puk su služili svakog. Vazalstvo i vazalski odnosi u Srbiji posle odlaska Turaka očigledno nikad nisu ukinuti. Crnjanski je to dobro razumeo i zapisao.
Ako narod u Srbiji to ne razume, tu su sad notari da im objasne i po razumnoj ceni naplate. Devedesetih smo skupo platili nerazumevanje sa svetom. Ovo novo razumevanje istih onih protiv kojih je nekada ceo svet uvodio sankcije izgleda da ćemo platiti još više. Pogotovu što vlast svakim danom pokazuje koliko prezire sopstvene građane.
Notiraj to, Stanislave, i ne zaboravi da nisu svi prešli na stranu Vilotića.
Srđan Škoro
Hvala ti dragi prijatelju na tvojim stavovima i neslaganjem sa mafijaškom vlašću koja najmanje brine o propaloj državi i osiromašenom narodu.Umesto da obezbede hleb i sve potrebštine za normalni život građana Srbije ini uporno planiraju kako narodu da iscede i onako prazne đepove. Ovako je Srbija patila u tursko doba pa danas.