Sa severa Srbije

0
794

Miting: Stop razbijanju Srbije!

vasar sebicnostGodinama unazad Srbi su protestovali protiv okupacije i otimanja Kosmeta uz parolu Kosovo je srce Srbije. Čini se da su svake sledeće demonstracije počinjale s manje optimizma i završavale osećanjem sve veće potištenosti, a u narodu Srbije sve više se širio osećaj nemoći i pasivnog prepuštanja zloj sudbini. Glasovi koji od Srba traže da „prihvate realnost“ nadjačali su one glasove koji su pozivali na sabornost i jasan otpor svakom pokušaju razbijanja srpskog teritorijalnog i duhovnog jedinstva.

Ozbiljni naučnici, politički analitičari i sociolozi odavno upozoravaju da onaj narod koji želi da se sačuva za budućnost nikada ne sme da se miri sa trenutnim stanjem u kome se nalazi, jer takvo mirenje uvek vodi i uvek je vodilo ka umrtvljivanju nacije i njenom nepovratnom nestajanju. Stoga, ako jedna nacija ima nameru da sačuva svoju duhovnost, tradiciju, jezik, kulturu, ona nikako ne sme da se ponaša onako kako se danas ponašaju Srbi. A Srbi u ovom času nisu u stanju da jasno artikulišu svoje interese u državi koja se još uvek zove Srbija. Da je to tako, jasno pokazuje opšta apatija u srpskom javnom mnjenju i nerazumevanje ogromne opasnosti koja se nad Srbijom preteći nadvija, ne samo u političko-ekonomskom smislu, već i u smislu pukog opstanka srpskog nacionalnog bića.

Naravno, svaki narod ili „etnička skupina“ ima pravo da se bori za svoj duhovno-kulturni i civilizacijski identitet svim sredstvima koja ima na raspolaganju, počev od oštrih diplomatskih nota do narodnih protesta, pa i do upotrebe vojne sile. Kad se jedna zemlja odrekne korišćenja jasnih i beskompromisnih diplomatskih poruka i nedvosmislenih pretnji upotrebom sile u cilju očuvanja svog integriteta i suvereniteta, neminovno, pre ili kasnije, mora da bude porobljena i raskomadan. Nažalost, Srbi su tokom većeg dela 20. stoleća bili podvrgnuti psihološkoj obradi, tako što su „dresirani“ da prihvate kosmopolitizam kao svoju osnovnu duhovnu vrednost. Najpre je to bilo jugoslovenstvo, koje se toliko uvrežilo u srpskoj svesti, da Srbin ostaje jugonostalgičar čak i tada kada se te nostalgije javno odriče. A biti Jugosloven isto je što i biti kosmopolita, to jeste, jugoslovenstvo je prvi korak ka nepovratnom zatiranju sabornog duha i kolektivnog identiteta srpskog naciona.

Da Vas podsetimo:  Bombama i lecima ubijali i zastrašivali Srbe

Na severu Srbije pomenuti kosmopolitizam (jugoslovenstvo i jugonostalgija) ima prilično jako uporište u javnom mnjenju, koje sve više počinje da prihvata Vojvodinu kao neobičan (umanjeni) surogat propale Jugoslavije, a vojvođanstvo  služi kao pandan jugoslovenstvu. Umesto srpske nacionalne svesti zasnovane na Kosovskom boju, kosovskom mitu i neprekidnoj borbi protiv stranih zavojevača, postepeno se u glave Srba na severu Srbije uglavljuje nova „etnička matrica“, po kojoj su tamošnji Srbi, u stvari, Vojvođani „koji nikoga ne mrze“ i koji žive vekovima u „slozi i ljubavi“ sa svojim komšijama Mađarima, Hrvatima… Tako se došlo do apsurda u kome se srpski jugo-kosmopolitizam pretočio u samoukidajući (antisrpski) šovinizam. Dakle, Vojvođanin je danas onaj čovek koji voli celi svet, a mrzi samo jedno – mrzi ono što je duboko u njemu ukorenjeno – mrzi Srbina u sebi.

Iako je većinsko stanovništvo u Vojvodini srpsko, jasno je da je barem desetak procenata Srba u tom delu Srbije inficirano virusom vojvođanstva, čime se broj onih građana, koji u tom delu zemlje podržavaju srpsku državu, opasno i ubrzano smanjuje. Moglo bi se pretpostaviti da je malo pripadnika nacionalnih manjina u Vojvodini koji će na nekom sutrašnjem referendumu glasati za opstanak AP Vojvodine unutar Srbije. Ozbiljne analize ukazuju da je moguće da u ovom času pristalice separatističke ideologije na severu Srbije (iznad Save i Dunava) mogu da računaju na podršku oko 40 do 45 posto tamošnjih stanovnika. Potrebno je još da se oko 5-10 procenata Srba ubedi da su potomci nekakvih „slavnih“ i vajnih „vojvođanskih vojvoda“, pa da se sakupi 30.000 potpisa za raspisivanje referenduma za nezavisnost ove srpske pokrajine.

Na svojim veb stranicama portal www.koreni.rs godinama upozorava srpske vlasti i srpsku javnost na pomenutu opasnost vojvođanskog secesionizma. Iako iz godine u godinu takva opasnost postaje sve evidentnija i sve izvesnija, Srbi nikako da nađu adekvatan odgovor na takve tendencije razbijanja Srbije. Zapravo, ponekad se dobija utisak da Srbi separatisti i Srbi „unionisti“ zajedničkim snagama rade protiv interesa države Srbije. Prvi svojom željom da ne budu ono što su do juče bili, a drugi, valjda, željom da budu „bolji“ Srbi od svojih predaka.

Da Vas podsetimo:  Mića završio sa Megatrendom i zapalio

Kao potvrda takve srpske iskrivljene „perspektive“ mogao bi da posluži i subotnji miting, koji je održan u Novom Sadu, pod nazivom „Stop razbijanju Srbije“. Takve demonstracije bile su, čini se, jedna beskrvna varijanta negdašnje „jogurt“ revolucije, na kojoj su demonstranti učestvovali protiv svoje volje. Bojan Kostreš, jedan od funkconera LSV-a, „duhovito“ je konstatovao da je Vojvodina toliko osiromašila za poslednje dve i po decenije, da sada vojvođanska vlada nema para ni za jogurt, koji bi se podelio „gladnim“ demonstrantima.

Zapravo, na takvom mitingu, izgleda, najmanje je bilo iskrenih srpskih rodoljuba, a najviše je bilo „partijskih vojnika“, koji su se tamo sabrali iz ličnih interesa. Otuda, ne treba da nas začudi da su se tamo pojavili i novi Stambolići (sada u izmenjenoj ulozi), koji su čak koristili i čuvenu Miloševićevu metaforu is devedesetih („dva oka u glavi“), originalno smišljenu za jedinstvo Srbije i Crne Gore, a sada primenjenu na Kosmet i Vojvodinu. Uz to, demonstranti i govornici na tom mitingu bili su toliko konfuzni da nisu znali da li da kliču Srbiji ili Vojvodini. Vikali su „Živela Srbija“ i „Živela Vojvodina“, instinktivno osećajući da tu nešto ozbiljno nije u redu. Na kraju su „koncipirani“ zahtevi da Bojan Pajtić podnese ostavku, da povuče spornu deklaraciju o „zaštiti Vojvodine“, te da se raspišu prevremeni pokrajinski izbori.

Vidimo da protekli miting u Novom Sadu uopšte nije organizovan u želji da se na severu učvrsti država Srbija, već je to bila sebična „manifestacija“ (vašar egoizma), sračunata na preuređivanje i preuzimanje vlasti u tom delu Republike Srbije. Da je to baš tako, dodatno potvrđuje i odluka naprednjaka da krenu sa sakupljanjem potpisa za raspisivanje prevremenih izbora u APV. Umesto da se iskoristi demokratska mogućnost i da se prikupi 30.000 potpisa – kojim će se zatražiti održavanje referenduma o ukidanju AP Vojvodine i uspostavljanju celovitosti i državnog jedinstva na celoj teritoriji države Srbije – SNS sakuplja potpise zarad vlastitog interesa, od kojeg građani Srbije teško da će imati ikakve koristi. A neće imati koristi, jer sama smena vlasti u Vojvodini ništa ne znači; politički mehanizam u Vojvodini je postojan, a struktura pokrajinskog funkcionisanja vlasti ostaje neizmenjena. Čovek je egoistično biće, tako da niko (makar to bili i SNS „patriote“) neće hteti da se liši privilegija pokrajinske vlasti, koja, iako raspolaže velikim finansijskim sredstvima, ni za šta nije odgovorna.

Da Vas podsetimo:  Kampanja u doba Korone II

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime