Samocenzura

0
1302

2014-08-07_071746

Mnogi su mi zamerili što sam o samocenzuri pisao kao problemu poslanika, a ne medija. Reč je bila o usvajanju seta zakona o medijima. I u tom trenutku je logično bilo ukazati na samocenzuru onih koji pokušavaju da ZAKONOM „regulišu“ samocenzuru u glavama drugih, a ne i u svojim. I onda, i sada, ubeđen sam da je problem u nameri da se „spoljnim silama kontroliše“ samocenzura.

Jer, novinarima je jasno, čak i da imaju svoj medij, da ne mogu da sopstveni stav, svoju ideologiju ili svoje „navijaštvo“ prema bilo čemu ili bilo kome da plasiraju bez posledica. Ona najtragičnija je kada to ne prihvataju gledaoci ili čitaoci. To znači samom sebi potpisati smrtnu presudu.

Dakle, problem je, kada je reč o državi, u načinu izbora čelnih ljudi u medijima, uključujući i nadzorne odbore, u kojima država ima značajnu vlasničku strukturu. Ukoliko se to ne učini na pravi način, sa svakom promenom vlasti ili će se menjati ti ljudi, ili će čelni ljudi aktuelne politike pre biti u drugim, nego u „državnim medijima“!

Teži je i opasniji slučaj, kada je reč o „navodno privatnom vlasništvu“! Recimo, decenijama se niko ozbiljno ne bavi činjenicom da su neke privatne televizije ili čak i tabloidi „ bliži državi“ nego , recimo, Javni servis?! Ne bih se bavio pretpostavka, ali ono što je neporecivo je – onaj koji svaki čas preleće iz tabora u tabor ili koji nešto do juče strasno napada, a onda postaje „zaljubljenik bez ostataka“ u isto to – očigledno da u tome ima neki opipljivi interes.
Zato i mislim da u skupštini nije problem kako nekog osloboditi samocenzure, već kako njome ovladati zarad svojih interesa. Nemoguće je, osim radi „parčeta hleba“ ili solidarnosti prema ostalim u tom mediju, bilo kog novinara naterati na „usmerenu samocenzuru“. Ona ostala je lična stvar. Dakle, problem je kako navesti vodu na svoju vodenicu.

Da Vas podsetimo:  LAŽOV GODINE

Naš problem je transparentnost u izvorima finansiranja. Ako danas stranci mogu da imaju svoje novine ili svoje televizije, da neke novine ne mogu da opstanu bez stranih donacija – problem nije ko će u njima raditi, već kako, kao što je to u celom svetu, zaštiti osnovne nacionalne interese. Jer, ako država na bilo koji način toleriše, pa čak i donira one koji se pod imenom nevladinih organizacija bave i čistim lažima, kao što je da su Srbi genocidan narod, ili da Kosovo i Metohija nije deo Srbije, zašto bi naš osnovni problem bio samocenzura pojedinaca u medijima?

I samo jedan primer – odbijen je amandman kojim se tražilo ono što niko u medijima neće da prihvati drugačije osim pod silom zakona. A to je – ako me danima proglašavaš kriminalcem, a nemaš osnova i dokaza, dozvoli i meni da na istom prostoru dokažem da si, zapravo, ti taj kriminalac koji rušiš temeljno pravo ljudskog dostojanstva.

Obrazloženje je bilo – drugi članovi zakona obezbeđuju pravo na ispravku. Da, ali ona je svedena na izvinjenje i plasman negde u dnu strane. I sada, budi bez samocenzure, osim kada pišeš na internetu i društvenim mrežama.

Mirko Stamenković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime