Sela u Ravnim kotarima, koja su bila većinski srpska, skoro pa su prazna i uglavnom je u njima starije stanovništvo koje se vratilo na svoja ognjišta, a deca im žive kako u Srbiji tako i na drugim kontinetnima. Moja porodica ima na tim prostorima vekovna ognjišta. Dužnost mi je da ih obilazim iako su spaljena pre mnogo godina
Jedna od najmlađih narodnih poslanica u parlamentu Srbije tokom prethodnog poslaničkog mandata najviše aktivnosti imala je upravo u Hrvatskoj. Još i pre toga, redovno je organizovala različite posete, kampove i letnje škole za mališane iz Hrvatske, kroz koje je prošlo na stotine dece iz brojnih sela i gradova širom Hrvatske. Danas je ovo njen posao, ali i poziv, poslanje. Na području gde je ogroman prostor za napredak, ali gde se i uz veliki trud i napore do vidljivih rezultata teško stiže, ova mlada žena predano i neumorno radi na povezivanju i pomaganju. Kako kaže za Privrednik, i u 13. sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, gde je ponovo kao članica Srpske napredne stranke izabrana za poslanicu, nastaviće da se primarno bavi srpskom zajednicom u regionu i kroz delovanje u Odboru za dijasporu i Srbe u regionu.
Nakon prvog završenog mandata u poslaničkim klupama, možemo da kažemo da ste proveli mnogo više vremena „na terenu“ nego na klupi?
Biti narodni poslanik je velika čast i obaveza. Imamo dužnost da služimo narodu 24 sata i zato smo svi kao najveća poslanička grupa bili i u klupama i na terenu sa narodom.
Obišli ste za to vreme mnoge krajeve u kojima žive Srbi. Šta sada znate, a niste znali pre dve godine?
Obišla sam skoro sve zemlje u regionu, ali sam i sarađivala sa brojnim poslanicima u okviru Interparlamentarne skupštine pravoslavlja. To iskustvo mi je donelo neka nova znanja i kontakte. Naučila sam mnogo o svom narodu, drugim narodima u regionu i našim svetinjama. Ono u šta danas duboko verujem jeste da nam je na ovom prostoru potreban mir, saradnja i stabilnost. Verujem da je upravo lek za region projekat Otvorenog Balkana koji je dodatno olakšao promet robe, kapitala, ljudi i usluga između Srbije, Albanije i Severne Makedonije.
Na koje načine se unapređuje odnos Srbije i Hrvatske, ima li tu aktuelnih projekata koje bi istaknuli?
Srbija na čelu sa predsednikom Vučićem nikada više nije pomagala srpsku zajednicu u regionu. I to su vam reči svakog Srbina koji živi van granica Srbije. Zahvaljujući našoj zemlji pomažemo svetinje SPC u Hrvatskoj poput manastira Jasenovac i Pakračke biblioteke, svetinja u Osječko-poljskoj i baranjskoj eparhiji, crkve u Vrginmostu i Petrinji. Nakon zemljotresa, pomagali smo na različite načine svakog čoveka na Baniji i Kordunu kroz donacije građevinskog materijala, kontejnera, mobilnih kuća, stipendija… Trenutno se rade temelji za pet kuća u Majskim Poljanama koje će zbrinuti do 20 Srba u ovom selu, koje je potpuno razoreno tokom zemljotresa i nema više od 90 stanovnika.
Mislim da smo im, posebno u poslednje dve godine, pokazali da je njihova matica tu za njih. A posebno me raduje što su neki od njih iskoristili stipendije koje daje Vlada RS za srpsku omladinu iz regiona te nastavljaju studije na univerzitetima u Srbiji.
Severna Dalmacija je nezaobilazno mesto na vašem putu. Šta vas uvek vraća tamo? I šta vas vaše čeka kad odete tamo?
U Dalmaciju me vraćaju koreni. Moja porodica ima na tim prostorima vekovna ognjišta. Dužnost mi je da ih obilazim iako su spaljena pre mnogo godina. Mi ne zaboravljamo i čuvamo svoje.
Sela u Ravnim kotarima, koja su bila većinski srpska, skoro pa su prazna i uglavnom je to starije stanovništvo koje se vratilo na svoja ognjišta, a deca im žive kako u Srbiji tako i na drugim kontinetnima. Oko Knina je daleko bolja situacija, posebno kad je reč o mladima. Posebno me raduje što je u Benkovcu, zahvaljujući između ostalog i Vladi RS, pokrenuta škola srpskog jezika i kulture koja okuplja našu decu. Svakako da odnosi dve zemlje mogu i da utiču na običan narod. Zato su gestovi poput zabrane dolaska srpskog predsednika u Jasenovac izuzetno loši.
Prethodnih godinu i nešto proveli ste i dosta vremena na Baniji sa ljudima koji su proživeli strašan zemljotres i još uvek proživljavaju posledice. Srbija je dosta pomogla u toj nesreći?
Srbija je dosta pomogla na Kordunu i Baniji nakon zemljotresa, ali i pre zemljotresa i to posebno u Vrginmostu. Nakon zemljotresa zatekla je sve ljude na tom prostoru biblijska pustoš. Naša zemlja je pomogla mobilnim kućama, kontejnerima, građevinskim materijalom, stipendijama… Uskoro će nekoliko porodica u Majskim Poljanama dobiti potpuno nove kuće koje su donacija beogradskih preduzetnika. Poslednji Badnji dan predsednik je proveo upravo sa omladinom sa Banije. Prisutni smo u njihovim životima više nego ikad, a to je ono što je i njima bilo potrebno – jaka matica.
Кoliko ste mališana iz Hrvatske i regiona doveli u posete Beogradu? I sa kojih sve strana?
Od 2017. godine je na nekoliko stotina dece iz mnogobrojnih gradova i sela u Hrvatskoj posetilo Beograd i učilo o svom jeziku i kulturi. Poslednja poseta je bila sad u julu, kada su Beograd posetili mališani iz Slavonije i njihovi veroučitelji. Od prošle godine sam zajedno sa kolegom Duškom Ćutilom iz Pokrajinske vlade Vojvodine organizovala program za svu decu iz regiona. I kroz samo ta tri kampa ugostili smo u nekoliko gradova oko 150 dece iz Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Ti kontakti sa maticom su im doneli nova znanja, veštine ali i prijateljstva koja će ih zauvek vraćati ka njihovoj Srbiji.
Koliko vam je politika uzela od mladalačkog života? Ostane li vremena za privatni život?
Ja sam u politici na različite načine već osam godina, s tim što sam od 2020. godine postala narodni poslanik. Volim ovo što radim, a posebno volim rad sa ljudima na terenu. Politika mi je donela različita iskustva ali i sjajne ljude koje možda i ne bih upoznala da nisam imala ovakav put. S druge strane, naravno da mi je oduzela neko vreme sa ljudima koje volim ali trudim se da to nadoknadim.
Ima li još Krajišnika koji su uključeni u politiku?
Ima nas svuda i uvek se prepoznamo sa obaveznim pitanjem ,,Odakle su tvoji?”. Raduju me njihovi uspesi i uvek navijam za njih. I u parlamentu ima dosta mojih zemljaka.
Prošla je još jedna godišnjica Oluje. Gde ste u mislima tog dana?
Uglavnom sam uvek zahvalna jer smo živi i zdravi, na komadu zemlje Srbije, koja je najsigurniji dom za nas Srbe Krajišnike.
Piše: Olivera Radović
izvor:https://p-portal.net/
