Sankcije Rusiji – prilika za uklanjanje pete kolone

0
903

vladislavzukovski

Pre američkih, Rusija je pala pod sankcije svojih finansijskih institucija– Ministarstva finansija i Centralne banke

Poslednjih pola godine postali su veoma karakteristični za shvatanje toga čime se zaista bavi ekonomsko-finansijski deo ruske vlade i zbog čega sankcije Zapada nisu opasnije za Rusiju od toga što za volanom privrede sede učenici Gajdara i Čubajsa. Poslednji meseci jasno su pokazali koliko su akcije Centralne banke i Ministarstva finansija na pooštravanju monetarne politike i povećanju poreskih stopa podudarne sa agresivnim akcijama članica NATO protiv Rusije.

U petak 25. jula vođstvo EU najavilo je jačanje sankcija protiv Rusije i uvođenje takozvanih sektorskih i granskih sankcija. Zemlje EU su se pridružile proširenom spisku sankcija SAD. Istog dana održano je savetovanje borda direktora Centralne banke RF, na kome je jednodušno doneto rešenje da se sprovede treći krug pooštravanja monetarne politike za poslednjih pet meseci.

Ključna kamatna stavka, po kojoj Banka Rusije obezbeđuje kredit bankama za jednu nedelju pod zalog hartija od vrednosti povećana je arbitrarnom odlukom. Pritom povećanje nije iznosilo 0,25 odsto, kao što je očekivala većina ekonomista i stručnjaka, nego odjednom za čitavih 0,5-8 odsto godišnje, što je najveći nivo u istoriji postojanja ovog kursa. Pored toga, vođstvo Centralne banke je suštinski povećalo i druge kamatne stope, koje regulišu i refinansiraju kreditne banke.

Apsolutno je neshvatljivo zbog čega banke kreditiraju realni sektor privrede i finansiraju kapitalna ulaganja uzimajući na sebe rizik da je na depozitu Centralne banke veća kamatna stopa nego što je norma rentabilnosti privrede u celini?! Po svemu sudeći, i time možemo objasniti pad rasta kreditiranja nefinansijskih organizacija do minimalnih kriznih kota iz leta 2009. godine i pad kapitalnih ulaganja u privredu na 2,8 odsto u prvoj polovini 2014. godine.

elviranabiulina

SMISAO POVEĆANJA KAMATNIH STOPA

Tako značajno povećanje ključne kamatne stope, koja je u poslednje dve godine počela da određuje likvidnost rublje za najkrupnije ruske banke – u momentu suštinskog smanjenja priliva stranih valuta (prvenstveno izvoznog deviznog priliva) i oštrog ograničenja mogućnosti privlačenja stranih kredita i zajmova – ima prikriveno značenje i sadrži važnu psihološku poruku za banke: novac u Rusiji će poskupeti, likvidnost će se pogoršati, Centralna banka će nastaviti sa povećanjem kamatnih stopa, a rizici kreditiranja će se uvećati.

Štaviše, CB RF otvoreno je priznala da će u skorije vreme (12-18 meseci) novac u Rusiji samo poskupljivati. „U slučaju da inflatorni rizici ostanu na visokom nivou, Centralna banka će nastaviti sa povećanjem ključne kamatne stope”. Kad ovu frazu prevedemo sa ptičjeg jezika ekonomista na prosti jezik, onda to znači da Banka Rusije nastavlja pogubnu politiku borbe sa inflacijom, koja od nje ne zavisi, po cenu gušenja privrede i gušenja investicione aktivnosti.

Da Vas podsetimo:  Mladi u riziku od siromaštva: Plate niže od proseka...

Inflacija u Rusiji neprekidno raste tokom poslednje 2,5 godine i nastaviće da raste i u narednim godinama. Tokom 2011. godine, usred izbora za Dumu i uoči izbora za predsednika države, činovnici u Federalnom zavodu za statistiku i Ministarstvu finansija RF uspeli su da „nacrtaju” inflaciju u razmeri 6,1 odsto, raportirajući o najnižem tempu rasta potrošačkih cena još od 1990. godine. Tokom 2012. godine, čak i po najkorektnijim podacima i sniženim ocenama Federalnog statističkog zavoda, cene su porasle za 6,6 odsto, a u 2013. godini za 6,5 odsto. Prema rezultatima prvog polugodišta 2014. godine, inflacija u Rusiji je prevazišla granicu od sedam odsto, a uz posebno izdvojeni juni u godišnjem prikazu cene su ukupno porasle za 7,8 odsto. Ne treba očekivati poboljšanje u skorijem periodu – rusku privredu su čak prestale da pomažu i stabilno visoke cene nafte, povećavajući depresivno-krizne tendencije, u visokotehnološkoj industriji nastavlja se pad (u nizu grana za 15-30 odsto), kapital iz Rusije otiče (više od 440 milijardi dolara od 2008. do juna 2014. godine), višak spoljnotrgovinskog bilansa i bilansa tekućih operacija platnog bilansa u stalnom je padu, jedva se smanjuje budžet čak i u uslovima objavljenog sekvestra.

U takvoj situaciji vlada i Centralna banka biće prinuđeni da svake godine sprovode slabljenje kursa rublje za 7-10 odsto u odnosu na američki dolar, takođe u uslovima očuvanja stabilnosti cena za energente. Apsolutno je očigledno da je slabljenje rublje potrebno vladi za „pridržavanje pantalona” ruskoj neprerađivačkoj, sirovinskoj industriji, što će dovesti do rasta cena uvozne robe, što za posledicu ima rast inflacije.

putinsankcije

CENTRALNA BANKA NA STRANI SAD

Pored toga, najkrupniji prirodni i kvaziprirodni monopoli, koji su srasli sa državom i činovništvom, već su saopštili da ne žele da sede na suvoj hrani i hoće da kompenzuju svoje gubitke zbog zamrznutih tarifa njihovim povećanim rastom tokom 2015-2017. godine. Poskupljenje uvoza skupa sa rastom tarifa u regulisanim oblastima i rastom cena goriva, prinudiće CB RF da i dalje povećava kamatne stope. To će, sa svoje strane, samo još više pogoršati obim i dubinu ekonomske krize u Rusiji, čineći rusku privredu sve manje konkurentnom i privlačnom za investicije.

Stiče se utisak da se Centralna banka Rusije tokom svih 20 godina od svog osnivanja nalazila pod vodstvom pristalica ideologije tržišnog fundamentalizma, suprotstavljajući se Moskvi, zajedno sa Vašingtonom, Londonom i Briselom na pitanju nanošenja finansijsko-ekonomske štete Rusiji. Očigledno, u pitanju je zamaskirana tajna i potajna računica, koja svojim delovanjem može naneti maksimalnu štetu ruskoj deindustrijalizovanoj privredi nižih nivoa.

Da Vas podsetimo:  Novosadski preduzetnik odbio unosan posao od Ziđina zbog uništavanja Srbije

Koliko možemo prosuditi, poslednjih nekoliko godina Centralna banka čini sve što je u njenoj moći da učini neprofitabilnim svako preduzeće nastalo investiranjem kao i investiranje u realni sektor proizvodnje, da svaku proizvodnju učini neisplativom ukoliko nije povezana sa rasprodajom neobnovljivih sirovinskih resursa ili sa finasijskim spekulacijama, kao i da završno podrije podsticaj za bilo kakvu kreativnu delatnost.

Za Centralnom bankom nimalo ne zaostaje ni Ministarstvo finansija, koje je predložilo da se protiv recesije i kolapsa proizvodnje bori dosad neviđenim metodama u svetskoj praksi – povećanjem fiksalnog opterećenja za proizvođače i stanovništvo. Pola godine se u Ministarstvu finansija lobira za povećanje PDV i poreza na dohodak građana najmanje za dva odsto, kao i povratak protivustavnog poreza na promet. Da i ne pominjemo povećanje starosne granice za penzije, povećanje premija osiguranja za samozaposleno stanovništvo i pokušaj dobrovoljno-prinudnog uzimanja 300 milijardi rubalja penzionog fonda za finansiranje Krima, šampionata sveta u fudbalu 2018. godine i mnogih drugih imidž-projekata.

Naporima Centralne banke i Ministarstva finansija recesija u ruskoj privredi preti da preraste u ekonomsku krizu bez presedana poslednjih godina kao i paralizu proizvodne delatnosti. Najverovatnije Centralna banka veoma primitivno i nespretno ispunjava naloge i komande koje stižu iz Vašingtona, Brisela i Londona.

Ako od agresivnih akcija Zapada, ogrezlog u fobiju hladnog rata, mogu da postradaju tri desetine najvećih ruskih kompanija i banaka sa državnim učešćem, to od dejstava Centralne banke već u prvoj godini strada sva ruska privreda, sve proizvodne firme i praktično svi stanovnici Rusije: privreda tone u krizno stanje, proizvodnja se smanjuje, dolazi do pada zaposlenosti, rastu otpuštanja, istovremeno rastu i cene robe i usluga, ubrzava se inflacija, opada realni standard stanovnika Rusije. Ruski megaregulator spaljuje sve što daje znake života i do čega ne mogu da dosegnu činovnici iz Vašingtona, Londona i Brisela. Isto tako štetna i lažno-naučna politika se sredinom 90-tih pretvorila u finansijsku katastrofu, pad industrijske proizvodnje, razgradnju realnog sektora, krizu likvidnosti i duga.

IZDAJNICI I PUTINOV IZBOR

Nije strašno to što je Rusija potpala pod zapadne sankcije – one bi trebalo i moralo da budu podsticaj za ozdravljenje sistema državne vlasti i odustajanja od kolonijalno-kompradorske politike izjedanja petro-dolara. Mnogo opasnija i strašnija je činjenica da ruska privreda već četvrt veka zbog kvazitržišnih reformi živi pod uticajem monetarnih i finansijskih sankcija svoje sopstvene Centralne banke.

Da Vas podsetimo:  Mića Grčić, zvanični grobar EPS, dobio novu funkciju ‘zbog zasluga’

Ako je predsednik Putin u pravu i ako u Rusiji zaista postoje takozvani nacionalni izdajnici i peta kolona, onda se ona mora tražiti u samoj vertikali vlasti i u najvišim ešalonima. Pre svega u finansijsko-ekonomskom vladinom bloku. Koliko možemo suditi, Centralna banka Rusije i Ministarstvo finansija već odavno su se pretvorili u petu kolonu, koja na operativno-taktičkom nivou prati finansijske spekulante, oligarhe i korupcionaše, a na strateškom nivou održava neokolonijalnu zavisnost Rusije od sistema petro-dolara.

Rusiju su stegli u finansijsko-ekonomske mengele. Sa jedne strane, SAD i njihovi sateliti iz NATO bloka trude se da uvuku rusku dvosektornu niskoprerađivačku sirovinsku privredu u stanje duboke krize, zatvaraju zapadno tržište dužničkog i akcionarskog kapitala, uvode zabranu transfera tehnologije i rezultata naučno-istraživačkih i eksperimentalno-konstruktorskih razrada, zabranjuju uvoz investicione robe u Rusiju. Sa druge strane, Centralna banka Rusije čini sve što je moguće da krediti u rubljama unutar zemlje budu nedopustivo skupi, da obuzda rast ponude novca i novčane mase uz pseudonaučna obrazloženja o borbi sa uvoznom inflacijom, lišavajući ekonomske agente stimulansa za proizvodnju i investiranje.

Centralna banka je situaciju dovela do apsurda – ona se sa inflacijom bori metodama koje samo pospešuju inflatorni zamajac i provociraju rast cena u privredi. Centralna banka Rusije pod vodstvom Elvire Nabiuline (na slici gore), sa pametnim izgledom ali na štetu celokupne privrede, bori se sa vetrenjačama – kao regulator se bori sa rastom cena na uvezenu robu i usluge, a takođe i sa usporenim rastom tarifa u regulisanim granama i prirodnim monopolima povišenih kamatnih stopa.

U medicinskim terminima to se može porediti sa time kao kada bi lekar pokušao da leči upalu pluća ili hepatitis puštanjem krvi pacijentu, koji je i bez toga u predsmrtnom stanju. U takvom slučaju, to postaje pitanje za predsednika – ili mu se sviđa ta činjenica što siluanovsko-nabidulijanska ekipa njegove majske ukaze o stvaranju visokotehnoloških radnih mesta i o novoj industrijalizaciji pretvara u prazna obećanja i patriotska trućanja i da ga potpuno zadovoljava trulež i krvarenje ruske privrede – ili će u skorije vreme uslediti radikalna kadrovska rešenja i čišćenje redova od tih nacional-izdajnika u vlasti, koji svojim dejstvima predstavljaju mnogo veću pretnju za Rusiju nego ceo Zapad sa njegovim sankcijama.

Vladislav Žukovski

Tekst na ruskom ovde

Fond strateške kulture

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime