Duhovni greh i nacionalni zaborav
Knjige treba čuvati, zamenjivati i bibliotečki fond dopunjavati. Svaka biblioteka rashoduje jedan broj knjiga koje su bitno oštećene, da bi oslobodilo prostor za nove knjige. Sve bi to bilo u redu da se iz bibliotečkih fonodova SANU u kontejnerima odnosno đubretu ne nalaze i neke „stare“ i retke knjige koje „pamte“ naučne vrednosti srpske nauke. Kada se u „đubretu“ nađu knjige inženjera Slavaka Bokšana o Nikoli Tesli i njegovom radu, a nema prethodnih reprint izdanja ili fototipskih ili konzervacije knjiga, onda je to duhovni „greh“ i stepen neodgovornosti zaduženih za knjižni fond u SANU. Nije samo reč o grehu već i kulturnom „zločinu“ iz neznanja. Takve knjige se ne bacaju, već predstavljaju muzejski primerak koji je mogao da se nađe u fondovima pojedinih fakulteta, Muzeju nauke, raznim arhivama. Svedoci smo velikog zaborava znamenitih ličnosti, ili onih koji su pisali o njima. Da podsetimo da je inženjer Slavko Bokšan bio među „pionirima“ u Kraljevini Jugoslaviji koji je širio misiju Nikole Tesle među Srbima i ozbiljno publikovao njegove radove do 1941. godine. Posle Drugog svetskog rata inženjer Bokšan je skrajnut jer je za vreme okupacije u ediciji biblioteke „Jugoistok“ 1944. objavio knjigu „Materija i energija“ i tu objašnjavao Teslina naučna dostignuća. Zbog objavljivanja knjiga u Nedićevoj Srbiji, inženjer Bokšan je postao nepodoban. Njegovi radovi o Nikoli Tesli ili Mihajlu Pupinu pre i nešto posle Drugog svetskog rata bile su knjige koje su obrazovale inženjere elektrotehnike na ovim prostorima. Sada su te knjige bačene u kontejnere bez nužne digitalizacije ili reprint izdanja. Na ovaj način se u ime pravljenja „prostora“ za neke nove knjige uništava nacionalna, naučna i istorijska baština srpskog naroda i naučne misli.
Kuda ide srpska naučna misao?
Bibliotečki fondovi u Srbiji danas su desetkovani ne samo brojem knjiga, već i kvalitetom, a najviše se u „reciklažu“ odvajaju knjige pisane iz raznih naučnih i kulturnih oblasti pre Drugog svetskog rata ili neka naučna dela koje predstavljaju „pionirske“ korake nauke u Srbiji. Biblioteke se pune lakom literaturom i stvoren je duhovni zaborav za prethodnim generacijama pisaca i naučnika. Danas mali broj stručnjaka iz oblasti agronomije-agrohemije pa i hemije znaju za naučne radove akademika Sime Lozanića; ili radove Koste Jovanovića koji je uveo kibernetiku u srpsku nauku krajem 19. veka i predvideo više od 10 godina ranije, mogući „carinski rat“ Autstrougarske prema Srbiji 1906. godine. Danas je teško doći do izvornih studija Jovana Cvijića iz ranog perioda njegovog rada do 1916. godine. Ozbiljne biblioteke rade na digitalizaciji takvih studija.
Tajne Memorandum SANU i jednog požara?
Živimo u vreme opšteg zaborava i retuširanja sopstvene naučne i duhovne misli i pameti. Svojevremeno, početkom devedesetih godina 20. veka, izbio je požar u depou bibliotečkog fonda SANU u Požarevačkoj ulici u Beogradu. Požar je odneo jedan ljudski život, ali i više stotina knjiga sistematskog rečnika srpskog jezika koji je decenijama rađen. Tadašnje rukovodstvo SANU je „diskretno“ prećutalo ovaj tragičan događaj koji u novinama i medijima nije „zavredeo“ jedne informacije. Sve je bilo u „zaveri ćutanja“. Slično sa tom, bila je i misterija oko radnog materijala „Memoranduma SANU“ koji nikada nije bio do kraja obljavljen široj javnosti, a predstavljao je „političku platformu“ koja je donela Srbiji velike probleme u regionu. Ako SANU olako baca u smeće stara izdanja znamenitih istraživača, onda se postavlja pitanje šta se ostavlja novim generacijama, koje neće znati ko je bio inženjer Slavko Bokšan, Sima Lozanić i neki drugi. Postoje danas u izdanjima SANU knjige o pomenutim naučnicima, ali nema njihovih izvornih studija da mladi naučnici mogu da se upoznaju kako su mislili i radili oni koji su zadužili srpsku pa i evropsku nauku. Dugi niz godina bio je u zapećku i Milutin Milanković, ali zahvaljujući jednom broju mlađih entuzijasta, on je „rehabilitovan“ među Srbima kao svetski naučnik. Malo znamo i o radovima Mihajla Petrovića Alasa ili Branislava Petronijevića.
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
SRAMOTA