ASNS Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Srbije izražava nezadovoljstvo najavljenom smanjenju zarada u javnom sektoru.
Od 2008. godine plate u zdravstvu nisu povećavane, a naše dosadašnje nereagovanje bilo je razumevanje teške situacije u zemlji.
Sada, kada država od nas traži „hleba preko pogače“ smanjujući plate, zaista je dosta!!!
Smanjenje plata je direktan atak na već ugroženu egzistenciju svih zaposlenih u zdravstvu, što dovodi urušavanju dostojanstva i život pretvara u puko preživljavanje.
Podaci o prosečnoj zaradi u Srbiji su statistički tačni, ali životno potpuno nebitni. Predlažemo ukidanje termina „prosečna zarada“ jer je sindikalno gledano besmislen.
Nekog, ko ima zaradu (ako je uopšte dobija) ispod minimalno zagarantovane, apsolutno ne zanima statistika koja pravi prosek od 45.610 dinara.
Ne dozvoljavamo smanjenje plate ni za jedan dinar. Zaposleni u zdravstvu nisu bili članovi nijedne vlade do sada. Mi smo zdravstveni radnici koji radimo u gotovo nemogućim uslovima.
ASNS Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Srbije apeluje na nadležna ministarstva da u razgovore uključe sve sindikate – predstavnike radnika, bez diskriminacije, tim pre što pitanje reprezentativnosti nije utvrđivano u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Већ годинама власт наступа демагошки користећи управо здравство као једну важну полугу своје демагогије. Преко наших леђа свака власт се удвара народу. Ниједна досад није имала храбрости нити поштења да отворено каже да нечега, једноставно, нема и да много тога више не можемо пружити људима. Ако је нешто што пацијенти траже неизводљиво, сулудо, бесмислено, политичар никада неће рећи човеку да тражи немогуће, него обавезно каже, обрати се свом лекару. Тако нам долазе пацијенти са бизарним захтевима, понашајући се као неко ко још није чуо да је Тито умро. Веома мали број људи уплаћује здравствено осигурање, али сви га користе. Политичари у здравству, којима је политика важнија од струке, охрабрују их да траже све више права, упућују на заштитнике пацијентових права итд. Један колега је духовито приметио да министри здравља поручују људима: ви имате права да купите мерцедес; али нажалост, пара нема ни за бициклу; зато, обратите се свом лекару. Нико још није отворено рекао, са колико средстава Фонд још располаже, па да онда то мало што је остало, рационализујемо и некако праведно расподељујемо. Недавно сам имао случај пацијенткиње која је отишла код ендокринолога због једног сасвим благог облика хипертиреозе (повећане функције штитасте жлезде). Докторка јој је прописала лек и предложила бањско лечење на Златару. Жена је инсистирала да у бању крене одмах. Питао сам је, зашто да иде, кад још није ни почела да пије своје лекове, када дакле лечење није ни почело; ваљда је логичан редослед дијагностика-лечење -опоравак (па и у бањи, ако треба). Она је остала упорна. Написао сам упут, и комисија га је одобрила. Пацијенткиња се лепо одморила на Златару, о државном трошку, чак је и мужа повела, па се вратила на посао и почела да се лечи. Заувек ће ми остати у сећању млађи Ром, који је имао доброћудни тумор пљувачне жлезде. Одбио је упут хирургу. Лупао је руком по столу и понављао: „Хоћу скенер, па у бању!“ Хоће скупу дијагностику, па онда скуп опоравак, само оно најважније,између тога – операцију – неће.