Što se Vašingtona tiče, neki od narednih poteza zvaničnog Beograda pokazaće smer kojim Srbije (želi da) ide. Prvi potez je svakako izbor premijera. Drugi je status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.
U američkom Senatu 14. juna organizovano je javno slušanje koje nije izazvalo mnogo interesovanja u Vašingtonu. Razlog je tema – „Jugoistočna Evropa: jačanje demokratije i borba protiv malignog inostranog uticaja“ (Southeast Europe: Strengthening Democracy and Countering Malign Foreign Influence). Za nas sa brdovitog Balkana, ova šaputanja u politički bučnom Vašingtonu su veoma značajna i često daju odgovore, koje ne možemo da čujemo jasno, ali možemo da ih pročitamo između redova. Inicijalno, gore pomenuto javno slušanje je bilo planirano za 18. maj (sa malo drugačijim naslovom: Southeast Europe je sada zamenilo tadašnji The Balkan Peninsula), u istoj nedelji kada je kongresmen Dejna Rorabaker organizovao javno slušanje na temu Balkana u Predstavničkom domu (tekst o tom događaju).
Iz meni nepoznatih razloga, došlo je do izmene termina javnog slušanja u Senatu, pa je ono održano tek juče. Bilo kako bilo, javno slušanje je otvorio republikanski senator Ron Džonson (Ron Johnson) iz države Viskonsin inače predsedavajući Spoljnopolitičkog pododbora Senata za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju (Senate Foreign Relations Subcommittee on Europe and Regional Security Cooperation). Nakon Džonsona, kratko izlaganje je imao njegov zamenik iz reda demokrata, senator Kris Marfi (Chris Murphy) iz države Konektikat. Kao i prethodno javno slušanje, i ovo je bilo podeljeno u dva panela. Pored dvojice spomenutih senatora, drugom panelu prisustvovala je i senatorka Džin Šahin (Jeanne Shaheen) iz države Nju Hempšir.
Senatori su i ovaj put za svedoke pozvali ljude koje smatraju dobrim poznavaocima prilika na Balkanu. Tako su u prvom panelu govorili Dejmon Vilson (Damon Wilson), Majda Ruge (Majda Ruge) i Ivana Cvetković Bajrović, a u drugom nama već dobro poznati predstavnik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee). S obzirom da je za Srbiju značajniji bio drugi panel, počeću sa kratkim pregledom izlaganja koje je imao Ji.
Ji je svoje izlaganje započeo tvrdnjom da se region (Balkan) danas suočava sa najozbiljnijim izazovima od 1990-ih, napominjući da ukoliko se na te izazove ne odgovori adekvatno, oni mogu negativno uticati kako na Balkan, tako i na Evropu i SAD. Kao najveće izazove naveo je sistemsku korupciju unutar regiona i maligne strane uticaje na region, pre svih uticaj Rusije. Ji je takođe napomenuo da je između 750 i 950 boraca iz Bosne i Hercegovine, Albanije, sa Kosova i iz Makedonije otišlo na ratišta u Siriju i Irak od 2012. godine do danas, dodajući da iako je broj u poslednje dve godine znatno manji, Balkan ostaje jedan od fokusa Islamske država kada je regrutacija boraca u pitanju.
Nakon uvodnog izlaganja Jia, senatori DŽonson, Marfi i Šahin su imali niz pitanja. Posebno interesantno je bilo pitanje DŽonsona o potencijalu za američke investicije u regionu na šta je Ji napomenuo da standardi i uslovi za strane investicije u zemljama Balkana još uvek nisu takvi da Stejt department može da ih promoviše u Americi i da je cilj Stejt departmenta da u narednom periodu nastavi da radi na uspostavljanju uslova za bolje poslovanje stranih firmi koji podrazumevaju između ostalog vladavinu prava i nezavisno sudstvo. Ji je dodao da su određene investicije iz Amerike stigle u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, ali napomenuo da se radi o „hrabrim firmama“ koje su sklone rizicima (koje poslovanje na Balkanu nosi).
Senatora Marfija je zanimalo da li SAD treba da budu zabrinute kada je u pitanju status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i da li se radi o humanitarnoj ili vojnoj bazi. Na ovo, već standardno pitanje američkih kongresmena, predstavnik Stejt departmenta Ji odgovorio je, citiram, da on jeste zabrinut kada je u pitanju „takozvani humanitarni centar, ali ne zbog onoga što taj centar predstavlja sada, već šta on može postati ukoliko dobije specijalni diplomatski status.“ Ji je takođe ponovio da smatra da Rusija nema „čiste“ namere kada je ovaj centar u pitanju, koji se nalazi veoma blizu administrativne linije sa Kosovom gde SAD i dalje ima svojih 600 vojnika u sklopu KFOR-a.
Senatorka Šahin je odala priznanje Jiu za njegovu ulogu u rešavanju krize u Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i pitala ga par pitanja o Republici Srpskoj. Senatorku je zanimalo da li Ji smatra da postoji neko ko ohrabruje predsednika Milorada Dodika da bude, citiram, još „odlučniji u svojoj nameri da osamostali Republiku Srpsku“. Ji je rekao da je Rusija ta koja po njegovom mišljenju najsnažnije ohrabruje predsednika Dodika. No i pored toga, Ji smatra da lideri u BiH imaju snagu da pomere državu bliže Evropskoj uniji, ali mnogi ne žele jer time gube svoj politički (i finansijski) uticaj. Senatorka Šahin je potom upitala Jia kakav uticaj Srbija ima na Republiku Srpsku i kakvu ulogu je Srbija odigrala kada su u pitanju dešavanja u Republici Srpskoj u poslednje vreme. Ji je odgovorio, opet citiram, da je „premijer, to jest, skoro izabrani predsednik Vučić privatno i javno intervenisao kod predsednika Dodika i rekao da nije u interesu Srbije da se referendum u Republici Srpskoj održi“. Ji je naveo da smatra da je SAD imala podršku u premijeru Vučiću u pokušaju da se politička elita u Republici Srpskoj odvrati od referenduma, što je po mišljenju Jia učinjeno pre svega iz interesa Srbije.
Iz prvog panela pre svega bih izdvojio izlaganje Dejmona Vilsona, koji je trenutno izvršni potpredsednik Atlantskog saveta (Atlantic Council). Vilson iza sebe ima bogatu karijeru u najvažnijim institucijama vezanim za spoljnu politiku SAD-a. U poslednjih godinu dana, Vilson je sa svojim timom saradnika imao priliku da ode u posetu Balkanu gde je imao niz susreta sa liderima država, ali i predstavnicima opozicionih partija i nevladinih organizacija. Veoma interesantna analiza ulaska Crne Gore u NATO koja je objavljena pre par dana na sajtu Politiko (Politico) govori i o uticaju koji je Vilson imao na odluku senatora da gotovo jednoglasno podrže Crnu Goru[1]. U poslednje vreme, Vilson se profilisao kao stručnjak za Balkan sa verovatno najboljim kontaktima, kako u Vašingtonu, tako i na Balkanu. S obzirom da je imao ulogu u administraciji Buša mlađeg, ne bih bio iznenađen ukoliko u narednom periodu Vilson dobije ulogu u Trampovoj administraciji. U svakom slučaju, on je osoba koju treba imati u vidu pri analizi odnosa SAD prema Balkanu, bar u ovom trenutku.
Vilson je u svom svedočenju pred Senatom predstavio šest mera koje smatra da su neophodne za smanjenje „negativnog ruskog uticaja“ i podsticanje Srbije da u potpunosti „pređe u Evropski kamp“. Jedna od tih mera podrazumeva i napor da se dođe do „istorijskog zbližavanja“ (historic rapprochement) između Srbije i SAD-a. Svedočenje koje obuhvata pomenutih šest mera možete pronaći na kraju teksta.[2] Tokom rasprave, Vilson je spomenuo predsednika Vučića u interesantnom kontekstu koristeći englesku frazu „he knows where his bread is buttered” dodajući da 5 posto srpskog izvoza odlazi u Rusiju, dok 66 posto odlazi u države Evropske unije što budućnost (Srbije) čini neizbežnom.
Pred kraj prvog panela, senator Marfi je spomenuo Trampov trenutni predlog budžeta koji značajno smanjuje finansijska sredstva kojima bi Stejt department raspolagao na Balkanu. Od ovog budžeta, koji po mom mišljenju za sada nema podršku u Kongresu, uveliko znači budući odnos Amerike prema Balkanu jer sa spomenutim smanjenjem će opasti i američki uticaj. Analizirajući ovo javno slušanje i stavove zvaničnika Kongresa i Stejt departmenta, i upoređujći ih sa aktuelnom političkom situacijom u Srbiji, možemo zaključiti da će, što se Vašingtona tiče, neki od narednih poteza zvaničnog Beograda pokazati smer kojim Srbije (želi da) ide. Prvi potez je svakako današnji izbor premijera. Drugi, po mom mišljenju, status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.
Snimak javnog slušanja i svedočenja možete pronaći na ovom linku
www.stanjestvari.com / www.djordjemilosevicnet.wordpress.com
[1] Tekst dostupan na: http://www.politico.com/magazine/story/2017/06/12/the-shove-heard-round-the-world-215246
[2] Direktan link za Vilsonovo svedočenje: https://www.foreign.senate.gov/imo/media/doc/061417_Wilson_Testimony_REVISED.pdf
Ako u tom procesu zbližavanja SAD i Srbije, Amerikanci dozvole da mi njih bombardujemo osiromašenim uranijumom i radioaktivnim otpadom ( zamolicemo Ruse da nam pomognu),sigurna sam da će doći do ubrzanog uzajamnog razumevanja.