Oduvek su neprijatelji srpskog naroda želeli da u njemu ubiju sve ono što ga je izdvajalo od drugih naroda: herojstvo, slobodarstvo, prkos, solidarnost, spremnost žrtvovanja za otadžbinu… Vekovima im to nije uspevalo, sve do oktobra 2000. godine, kad su zapadne sile, koristeći i manipulišući narodnim gnevom, zavladale zemljom uz pomoć domaćih izdajnika i kolaboracionista u različitim partijskim formacijama, sa različitim programima i “ideologijama”, ali s istim ciljevima: pljačkom i zatiranjem svega što miriše i podseća na ponos, na slobodu, na Moravu, Šumadiju, Srbiju.
Jedan od domaćih izdajnika koji je čak jedno vreme bio i ministar odbrane i predsednik kvazilevičarsko-građanističke Demokratske stranke, koja je iznedrila stotine bitangi, prevaranata i hohštaplera, pod čijim zulumom i danas, samo u naprednjačkim šinjelima, Srbija zapomaže, zove se Dragan Šutanovac.
Retko ko bi o toj pojavi zvanoj Šutanovac mogao reći neku pohvalnu reč, a o njegovim nedelima romani bi se mogli napisati, da zaslužuje da se u opšte o njemu bilo šta i piše. Ako se jednog dana o njemu ne bude pisalo kao nekom kome se sudilo zbog izdaje zemlje, verovatno će ga narod jedino pamtiti kao što danas pamti ljotićevca Marisava Petrovića.
Ljotićevac Marisav Petrović je učestvovao u streljanju đaka i građana u Kragujevcu 1941. dok Dragan Šutanovac sa svojom izdajničkom NATO politikom dotle još nije došao, ali mu je zato zasmetalo herojstvo profesora Miloja Pavlovića, koji je ispred streljačkog voda u Šumaricama rekao ono čemu su se divile i na čemu se vaspitavale generacije: “Pucajte, ja i sada držim čas!”
Željnom pažnje Šutanovcu je to zasmetalo, pa se na Tviteru zapitao zašto profesor Pavlović nije pozvao đake da beže, kao da su se đaci nalazili u Diznilendu, a ne pred uperenim puščanim cevima?!
E to Šutanovčevo bežanje i slične mantre drugosrbijanskih NVO, kao i busanje u junačke grudi šatro-patriota koji i Srbiju i Kosovo odbraniše preko Fejsbuka, sa Marićeve televizije i udbaških Jutjub kanala, ono je što nas je dovelo tu gde jesmo. Dovelo nas je do Srbije – okupirane zemlje, sa Srbima podaničkom i kukavičkom masom, nedostojnom svojih predaka, ubijenom u pojam i bez snage i želje da se bori, brani i odbrani svoju otadžbinu, svoju porodicu, svoj dom, sebe…
Siguran sam da će kroz koju deceniju istoričari ili pesnici pisati da je na ovim prostorima bila jedna zemlja, na brdovitom Balkanu, gde su nekad živeli i Obilić i Karađorđe, i Mišić i Apis i Tucović i Milunka Savić a potom su se nesrećnim slučajem nakotilii Raste, Kije, Mitrovići, Ražnatovići, Šutanovci, Vučići i svakojaka još bagra, te je za kratko vreme, tiho i neosetno nestalo naroda koji se Srbima još samo nazivaše.
I nestalo je države koju ti i takvi nazovi Srbi, na poklon od predaka nezasluženo dobiše, i za kratko vreme i za male pare, i zemlju i kosti predaka, veselo rasprodaše.
A o profesoru Miloju Pavloviću, komentarišući nekadašnjeg ministra odbrane, na tviteru je Vesela Pepeljuga napisala:
Taj profesor o kome je pisao bivši ministar Šutanovac, ne želeći da mu spominje ime, zvao se Miloje Pavlović. Vrhunski intelektualac koji je govorio četiri jezika i završio Filološki i Pravni fakultet. Podoficir u Prvom i Drugom balkanskom ratu, oficir u Prvom svetskom ratu.
Rezervni konjički pukovnik. Odlikovan Ordenom belog orla sa mačevima i Zlatnom medaljom za hrabrost. Bio je sokolski starešina i predsednik mnoštva organizacija, kao i predsednik Odbora za podizanje spomenika palim Šumadincima i autor velikog broja članaka u “Misli”, “Poletu”, “Vojnom vesniku” i “Učiteljskoj iskri”.
Bio je i direktor nekoliko škola u svojoi bogatoj karijeri. Istakao se kao dosledni demokrata i antinacista, ali i kao pedagog i učitelj, kog su voleli i đaci i sugrađani, koji ga pamte kao časnog i skromnog čoveka. Govorio je 27. marta na protestu protiv pristupanja Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
Kad je došlo streljanje u Kragujevcu, Miloje je kao ugledna ličnost imao priliku da sačuva svoju glavu. Nacisti su mu pružili priliku da se izvuče i postane njihov saradnik. Odbijanjem je izabrao da umre sa svojim đacima. Kad mu je jedan domaći saradnik okupatora rekao da ne shvata da mu život zavisi od njega, Miloje je izgovorio legendarnu rečenicu: “Ako mi život zavisi od takvih kao ti, onda mi takav život i ne treba.” Ovo je taj profesor, nedostižan reper ljudskosti za mnoge!
Taj profesor o kome je pisao bivši ministar Šutanovac, ne želeći da mu spominje ime, zvao se Miloje Pavlović. Vrhunski intelektualac koji je govorio četiri jezika i završio Filološki i Pravni fakultet. Podoficir u Prvom i Drugom balkanskom ratu, oficir u Prvom svetskom ratu. 👇
— Vesela Pepeljuga (@mali_moreuz) August 18, 2021
autor: Miša Milovanović
izvor:http://politicki.rs
Niti u jednom komentaru nisam napisao niti jedno solvo po koje bi se moglo zaključiti da podrzavam “ sadašnjeg hoštaplera” !! Diagonali suprotno Vašoj tvrdnji, uvjek je bio sa cijelom svojom ekipom i saradnicima vrlo oštro kritikovan!! Mojih komentara ima poprilično, pa bi bilo zanimljivo citirati , pa čak nije moguće izvući iz konteksta nešto pohvalno za “sadašnjeg hoštaplera “ . U kojem to svijetu živi netko, shvaćen i bez mana, koji tvrdi suprotno od onoga što se bez problema može pokazati i dokazati. Pustite Vi “ imaginarni svet” i sidjite u ovaj realni, pa napišite “ citirajte” ono što tvrdite, i za šta me kritikujete, ukoliko to ne učinite biti će da ste sebe opisivali, meni se obraćajući !!
@Dragan
Za Sutanovca je govorio njegov tast ,,moje tele,,. To je bio kao mladic ali sada ima vise godina i napredovao je …. Uostalom to su sve kadrovi sklepane nove demokratije i pobornici nazovi trzisne ekonomije. Vazno je da imaju PUNA usta…..i PUNE dzepove.
Za Zorana@ Covece kako si ti samoljubiv, nepobediv, najjaci, najhrabriji ali… Ti zivis u nekom imaginarnom svetu ko i par Vas, neshvaceni, puni kompleksa i mana. Vama je i ovaj sadasnji hostapler dobar. A vreme prolazi , niste nista pametniji, ista izgubljena prica, srpsto, bla, bla. Mantra izgubljenih.
Rijetki su autori takve hrabrosti i časti koji jasno i glasno prozivaju, pokazuju i ukazuju na najveću smrad i bolest našeg društva. O takvima se uglavnom šuti, jer oni i ukoliko i ne zauzimaju trenutno neku važniju funkciju, uživaju punu zaštitu vlasti ( jer su po veleizdajničkim kodu isti) , stranih ambasada, NO i nekih zamaskiranih, ali moćnih organizacija!
Poput hijena, naizgled nemoćni, uvjek su spremni da ugrizu, iznenada, podmuklo, kukavički. Kada takvi počmu da pune sudske aule, zatvore, novine ,ali i udžbenike , biti ćemo sigurni da su uistinu dugo očekivane promjene u onom pozitivnom smeru za Državu Srbiju i Srpski Narod napokon počele ! I krajnje je vrijeme da se otvori korektna, i da jedini cilj bude čista istina i samo istina,
debata o Historiskoj Ulozi Slobodana Miloševića !!! Ovo tim prije, što mnogi dobronamjerni nikako ne mogu da shvate, da sve što se u negativnom smislu pripisuje Miloševiću, ustvari ide na račun Države Srbije i Srpskog Naroda, gdje je sam Milošević samo sretstvo……
Stoga je neshvatljivo kako mnogi olako prihvataju sve optužbe protiv njega, ma koliko bile glupe, nelogične, očigledno neistinite, potpuno zlonamjerne…….