Srbija nije u stanju da za jedanaest godina izgradi 98 stanova. Započeti su daleke 2008. godine u Nišu, namenjeni su bili mladim naučnicima sa niškog iniverziteta. Umesto mladosti u nedovršene zgrade uselio se korov, skitnice i prolaznici koje nužda pritera.
Nešto što je moglo da bude lepše lice Niša postalo je ruglo. Ruglo za grad, za Univerzitet, za sve one koji odlučuju. Rok za useljenje pomeran je više puta, poslednje obećanje je bilo za 2014. Ti stanovi, da su dovršeni, mogli su da promene nečiji život. Čovek bez stana je čovek bez identiteta.
Ima li važnijeg posla za niškog rektora od završetka te gradnje. Zar za ministra prosvete to nije bitno, zar premijer(ka) ne prati šta se događa sa tim projektom iza koga u osnovi stoji država. Zna li iko u Vladi dokle se stiglo, koliko još novca treba, kako i kada će se vraćati uzeti krediti. Jok, niko o ovom niškom Skadru pojma nema.
Kako to da nema novca za završetak tih zgrada a da se kreće u nove stambene poduhvate – u gradnju za pripadnike službi bezbednosti. Završi “domaćine” prvo započete zgrade, pa gradi za udbaše. Šta reče? – “nije atraktivno”, mala je investicija, na njoj ne može da se uzme 30, 50, sto miliona, kao na putevima i mostovima.
Nije tih 98 nedovršenih stanova najveći problem Srbije. Ali taj jedan primer nemara kao na skeneru prikazuje stanje svesti onih koji vode javne poslove, onih koji brinu o državnom novcu, o tome šta su nam prioriteti, u koju kaljugu tonemo. Pokazuje kako se Srbija odnosi prema najvažnijiim grupaciijama – prema mladima i prema naučnicima.
I što je još gore pokazuje da nema razlike između garnitura na vlasti. Niti su prethodni završili započeto, niti su ovi sadašnji namereni da to učine. Oni gledaju svoja posla, narod plaća, a mladi odlaze.
Ne bi situaciju promenilo ni da su ti stanovi završeni. Ni još deset puta toliko, ali bolesno društvo mogu da izleče samo desetine, stotine, pa i hiljade malih dobrih primera: tamo izgrađeno, ovde sprečena korupcija, dole zaposleni ljudi bez stranačke knjižice, onamo otpušteni lažljivci i prevaranti. Pa recimo kad bi se još čulo da je zaplenjena imovina ministru reketašu, pa poništene lažne diplome i nameštene privatizacije, da raste proizvodnja, zarade… Drugu bi mi pesmu pevali, a iz takve zemlje se ne bi masovno odlazilo.
Nema podataka, ali logično je očekivati da su se mnogi od onih mladih naučnika za koje su započeti stanovi – iselili. MMF je protekle nedelje upozorio srpske zvaničnike da više do 4.250 ljudi mesčno napusti Srbiju. Užasan podatak. Nisu ni Turci, poznati po danku u krvi, svakog meseca odvodili 4.250 mladih Srba. Nisu ni drugi okupatori. Ušlo bi to u sve udžbenike.
Ovako, kad nesposobna država tera svoje građane od sebe, to nema veze. Ali i te kako ima. I MMF se zabrinuo, ne zbog nas nego zbog njih. Jer kad se svi iselimo neće ko imati da vraća kredite. Ostaće samo „zadah propadanja“.
„Млади истраживачи“ у поменутом граду су деца старих „истраживача“. Још је давно познат истинит виц у том граду да се на вратима кабинета мења само име, од оца је остало сину, а презиме остаје исто. Балкан је ово, Турци су отишли, али је оријент остао у нама. Дакле, дечица су обезбеђена, и нису заинтересована. Али, неко ће рећи, има ваљда и сиромашних младих научника, њима треба. Нема. То мисле они, који нису пришли ни близу факултета. Сиромашни су елиминисани. Неко је лепо рекао: „Свет је игралиште богатих, и стратиште сиромашних“.