Kako godine prolaze, političke prilike na postjugoslovenskom prostoru postaju sve gore. Vetar promena još ne duva i, po svemu sudeći, takvo stanje će još potrajati, jer nema krajnje levih snaga koje su spremne da se otvoreno bore. U tom smislu, ilustrativni su primeri Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, pa i Hrvatske. No, naš fokus je ovog puta usmeren ka Bosni i Hercegovini, odnosno ka entitetu zvanom Republika Srpska.
Zvanično priznata dejtonskim Ustavom iz 1995. godine, Republika Srpska čini 49% teritorije Bosne i Hercegovine. Krvava istorija nastanka tog entiteta je neraskidivo povezana sa imenima poput Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Biljane Plavšić. Ipak, mi ćemo se ukratko pozabaviti Miloradom Dodikom, aktuelnim predsednikom Republike Srpske. On je isprva bio američki miljenik – njegov dolazak na političku scenu je zloglasna državna sekretarka Medlin Olbrajt svojevremeno okarakterisala kao „dašak svežeg vazduha“. Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) je tokom devedesetih godina bio viđen kao umerena alternativa Karadžićevoj Srpskoj demokratskoj stranci (SDS). Zapad je zdušno pomagao Dodiku različitim finansijskim injekcijama. Međutim, Dodik je u jednom trenutku odbacio imidž reformiste čije su mere pomogle da se poboljša život običnih ljudi, prigrlivši nacionalističku retoriku. Od čoveka koji se zalagao da Mladić i Karadžić moraju biti osuđeni u Hagu, pretvorio se u njihovog apologetu. Rat u Bosni je svakako ostavio posledice na one koji su (ne)voljno uzeli pušku u ruke. Jedni su izgubili glavu, drugi su postali fizički i psihički invalidi, ali sve će to narod pozlatiti. O boračkom stažu da ne govorimo – možete da steknete određene povlastice, ali samo ako se učlanite u vladajući SNSD. Ovaj primer odlično pokazuje da su ratovi na ovim prostorima bili besmisleni i da ništa dobro nisu doneli, osim što se fukara obogatila i progovorila.
Kao što to obično biva, nacionalizam se koristi kao pokriće za sistemsku pljačku i korupciju. Postoji spisak kriminalnih afera u koje je upleten Milorad Dodik, ali one nisu uticale na njegovu političku sudbinu. Čak ni ubistvo Davida Dragičevića nije bilo dovoljno da Dodik završi iza rešetaka. Na toj priči je najviše profitirao Draško Stanivuković, mladi lav srpske desnice, postavši uz to gradonačelnik Banjaluke i saradnik aktuelnog režima. Dodik je sklon raznim verbalnim ispadima, poput onih o otcepljenju. O tome je govorio i 14. aprila ove godine u Beogradu. Naravno, ovo su sve prazne pretnje. Uostalom, tri nacionalizma u BiH se malo glože, a mnogo sarađuju. Glože se tokom predizbornog ciklusa, a sarađuju u pljački i ponižavanju radnog naroda.
Primetno je da odnos Prvorođenog prema Dodiku više nije tako srdačan kao ranije, jer je knez Srbije pod uticajem zapadnih mentora napravio određenu distancu. Razlog leži u činjenici da se Dodik smatra faktorom nestabilnosti u regionu, a Srbija mora da se usklađuje sa zvaničnom politikom Evropske unije zbog rata u Ukrajini. Kao favorit Beograda pominje se opoziciona političarka Jelena Trivić, koja se suštinski ne razlikuje od Dodika, osim što njena retorika nije suviše radikalna. Treba reći da Jelena Trivić pravi stranku Narodni front (staro i lepo ime koje se kompromituje) po uzoru na najavljeni Narodni pokret za državu Prvorođenog (svakako mu više priliči naziv Antinarodni državni pokret). Očigledno je da se Dodik polako pušta niz vodu sa već famoznim snimkom na kojem pokazuje retke trenutke iskrenosti govoreći o porodici Đoković.
U svakom slučaju, ono što je zajedničko i Srbiji i Republici Srpskoj (pa i Bosni i Hercegovini generalno) jeste kolonijalni položaj i negovanje podaničkog mentaliteta. Prazne priče o ujedinjenju „svih Srba“ ne mogu da donesu promene, već samo suštinsko oslobođenje koje će doneti pre svega radni ljudi. Sve ostalo samo doprinosi daljoj agoniji i potvrđuje da se ovde predano radi na smrti politike.
ALEKSANDAR NIKOLIĆ
BRAVOOOOOOOOOOOO!!!!!!!!!!!!!!! ZORANE, SVAKA TI JE KA U VLADIKE!
Po autoru teksta Aleksandru Nikoliću, u BiH ,konkretnije u Republici Srpskoj, ne postoji dobra politička opcija za Srbe . Ne valja Milorad Dodig, ne valja Jelena Trivić, a ni Stanivuković isto tako ne valja. Ono što nije napisao, a moze se intutivno pomisliti, po njemu bi bilo naj bolje da se postavi Kristijan Šmit da upravlja Republikom Srpskom. Izjednačavanje u političkom i ideološkom smislu Milorada Dodiga i Jelenu Trivić vrhunac je ili neznanja, ili cinizma ili bezobrazluka. Prošlost Milorada Dodika , i uz čiju je pomoć došao na vlast, u dubokoj je sijeni sadašnjosti i svega što danas čini. Od potpisivanja famoznog “ Dejtonskog Sporazum “ , Amerika i Zapad su ga narušavali i mjenjali na štetu Republike Srpske, oduzimajući joj prava i nadleznosti zagarantovana sporazumom. Dolaskom Dodiga, to je zaustavljeno i od kada je on u vrhu vlasti, niti jedna nadleznost od Dejtonskog Sporazuma nije izgubljena. Krenulo se zestoko na povratak onih prije i, na silu otetih . Optuzbe za kriminal i pljačku prema bilo kome, se moraju dokazati……. nisu dovoljne optuzbe , same po sebi. Čak ni Tragedija Davida Dragičevića (mladog narkomana ) “ nije bila dovoljna da Dodig završi iza rešetaka“ !? O čemu priča Aleksandar Nikolić ??? Šta on konkretno predlaze ??? Od koga on prima platu za ovakve tekstove i kome su oni namjenjeni ??? Koji je krajnji cilj ovoga teksta ??? Ovo je propangandno politički pamflet protiv Republike Srpske , Srpskog Naroda i Milorada Dodiga. Šta je onda Aleksandar Nikolić……. zaključite sami !!