Ko veruje u demokratiju u siromaštvu, veruje u bajke. Srpska demokratija, u formi u kojoj sada funkcioniše, ne služi svojim građanima
Ako je tačno, kako je to Čerčil rekao, da je demokratski sistem najmanje loš od svih isprobanih sistema, zašto se to u Srbiji ne vidi? Zašto je u Srbiji nemoguće voditi ozbiljnu debatu o bilo kojoj velikoj političkoj, ekonomskoj ili socijalnoj temi? Zašto je nacija izložena besomučnoj torturi najprimitivnijih medija u modernoj istoriji? Zašto se na političkoj sceni smenjuju sve bahatije vlasti koje nikome ne polažu račune, niti podležu demokratskoj kontroli? Ili provokativnije – kako je moguće da je demokratska Srbija velika regresija u odnosu na onu nedemokratsku, iz socijalističkog vremena?
Jedan odgovor mogao bi biti da su sve prethodne ocene netačne i maliciozne, kao i da su proizvod totalitarnog pogleda na svet. Demokratija cveta, skupština je hram mudrosti, odgovornosti i političke kulture, a Srbija upravo doživljava ekonomski i kulturni procvat neviđen još od dolaska Slovena na Balkan.
Drugo objašnjenje moglo bi biti da demokratija u Srbiji tek uzima zalet. Ovo što je na sceni je samo rana faza demokratije kojoj je potrebno vreme da evoluira i već za 30, 50, najkasnije 100 godina, Srbija će postati funkcionalna demokratija.
U ČEMU JE PROBLEM?
Ovako blago karikirana objašnjenja mogu biti ohrabrujuća, ali su u neskladu sa dosadašnjim iskustvom. Srbija je u lošem stanju, demokratija ne evoluira niti stoji u mestu – ona ide unazad. (Mala je uteha da ni razvijenim evropskim demokratijama ne cvetaju ruže, ali to je neka druga tema.) Srpsko demokratsko posrtanje samo je deo šireg fenomena koji se može videti u gotovo svim istočnoevropskim društvima. U čemu je problem sa tranzicionim demokratijama?
Za funkcionalnu demokratiju je potrebno da se proces društvene i ekonomske modernizacije završi, da se sistem konsoliduje, da se obrazovni nivo nacije podigne, i da se prihodi većine građana stabilizuju na nivou koji je iznad pukog preživljavanja.
Ko veruje u demokratiju u siromaštvu, veruje u bajke. Temelji funkcionalne demokratije se mogu postaviti jedino na tlu solidnog ekonomskog uspona koji razvoju demokratije mora prethoditi. Procesom modernizacije nastaju društvene strukture koje će oblikovati i usmeravati demokratski razvoj.
Funkcionalna demokratija nikada nije spontana, ona je kontrolisana, ima zadate okvire i ograničenja. Organizovane društvene grupe i elite (preduzetnici, sindikati, udruženi poljoprivrednici, akademska elita, vojska, mediji, itd.) kontrolišu sistem i kontrolišu se međusobno. U takvom ambijentu formiraju se političke partije jasnog profila, vrednosti, ciljeva i etike. To nisu strukture koje nastaju preko noći.
Tranzicione države su u političke promene ušle na isti način kao i u ekonomske – višepartijskom šok terapijom, srljajući u sretnu budućnost na krilima milozvučnih liberalnih fraza. Nedovoljno razvijene, one nisu u mogućnosti da brzo izgrade društvenu strukturu koja je potrebna da bi demokratija mogla da funkcioniše.
LOGIKA SOCIJALNIH PROCESA
U tranzicionim državama politika je pre svega biznis, najbrži i najmanje rizičan put ka bogaćenju. To je jedina aktivnost u kojoj neuki, nesposobni i nemoralni mogu postati bogati i važni. Na političkoj sceni se zato pojavljuje veliki broj partija i lidera bez jasnog programa i bez ikakvih ideoloških uverenja. Partije se neprekidno stvaraju, cepaju i nestaju jer nemaju ni čvrsto društveno uporište niti stabilnu glasačku bazu.
U Srbiji, na primer, svaka partija ima neograničen koalicioni potencijal, jer za formiranje političkih saveza nema ideoloških prepreka. Kolač koji se deli je efikasno vezivno tkivo svake koalicije. Nije nikav problem da levica bude u koaliciji sa desnicom, nacionalisti sa mondijalistima, marsovci sa jupiterijancima. Kolokvijalni izraz „šatro“ najbolje opisuje domaću političku scenu i može se staviti uz svaku ideološku opciju – šatro desnica, šatro levica, šatro liberali, šatro nacionalisti. Prave demokratije nema, postoji samo šatro demokratija kao forma lišena sadržaja.
Da li će se u Srbiji suštinska demokratija uspostaviti ne zavisi od uređivanja biračkih spiskova, od fer izbornih uslova, ili od ravnopravne zastupljenosti partija u medijima. Zahtevi te vrste mogu pomoći da Srbija izgleda malo pristojnije, da javnost bude manje iritirana, da se demokratija bolje simulira, ali ništa od toga neće promeniti suštinu srpske demokratije.
Sve dok je ogroman deo privrede u stranim rukama i pod stranom kontrolom, sve dok se takvi procesi podstiču i dobijaju na ubrzanju, nema nikakve nade za demokratski preobražaj društva. Po logici socijalnih procesa kolonijalna ekonomska struktura stvara upravo onakvu političku strukturu kakva njoj odgovara. Srpska demokratija, u formi u kojoj sada funkcioniše, ne služi svojim građanima. Njen smisao je da uspešno obezbeđuje samo zaštitu kolonijalnih interesa i interesa kompradorskih ekonomskih i političkih elita.
Nebojša Katić
Izvor: Politika/nkatic.wordpress.com
