Ako se ništa ne promeni, unapred je jasno ko će i posle izbora dva nova člana Saveta REM-a kontrolisati odlučivanje o programima javnih servisa i najvećih komercijalnih televizija. Od devet članova Saveta REM-a, tri biraju skupštine Srbije i Vojvodine. Pokazalo se i da verske zajednice i saveti nacionalnih manjina biraju kandidate koji su po volji vlasti, te je jasno da vlast bez muke može da obezbedi većinu
Praksa je pokazala da Zakon o elektronskim medijima nije obezbedio efikasnu proceduru za izbor članova Saveta REM-a. Izbor novih članova po pravilu prate afere, a umesto kvalitetnih i nezavisnih stručnjaka – biraju se podobni i nedovoljno stručni.
Takav stav iznet je i u Medijskoj strategiji u kojoj se ukazuje na neophodnost izmene zakonskih odredaba koje uređuju proceduru za izbor članova Saveta REM-a.
Međutim, kako primena Medijske strategije još nije počela, neizvesno je kada bi do eventualnog unapređenja regulative moglo da dođe.
Tako se izbori za nove članove Saveta REM-a, koji su upravo u toku, odvijaju po pravilima iz Zakona o elektronskim medijima donetim 2014. godine.
Raspisan konkurs za dva člana REM-a
Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine pokrenuo je 4. novembra postupak za izbor dva nova člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Sa zakašnjenjem od 10 meseci, ovaj skupštinski odbor raspisao je konkurs za mesto u Savetu REM-a koje je ostalo upražnjeno u julu ove godine, kada je mandat istekao Oliveri Zekić.
Zakon o elektronskim medijima nalaže da se procedura za izbor novog člana Saveta REM-a pokrene šest meseci pre isteka mandata, što nije učinjeno i zbog čega ovo telo od jula radi u nepotpunom sastavu.
U martu 2021. mandat ističe još jednoj članici Saveta, Aleksandri Janković, pa je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje raspisao konkurs i za mesto koje će ostati upražnjeno za četiri meseca.
Pravo da za ova dva mesta predlože nove članove imaju „crkve i verske zajednice, zajedničkim dogovorom“ i Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije. Na njihov predlog su pre pet godina i izabrani članovi REM-a kojima sada ističe ili je već istekao mandat.
Ko predlaže članove Saveta REM-a?
Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje te crkve i verske zajednice samo su dva od ukupno osam ovlašćenih predlagača koji učestvuju u izboru novih članova Saveta REM-a.
Oni su dužni da predlože po dva kandidata za jedno mesto, od kojih zatim narodni poslanici biraju jednog koji postaje član Saveta REM-a. Savet REM-a ima devet članova, dok je ovlašćenih predlagača osam, pa tako skupštinski Odbor za kulturu i informisanje jedini ima pravo da učestvuje u izboru dva člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Pored crkve i verskih zajednica i Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, predlagači su i Odbor za kulturu i informisanje Skupštine AP Vojvodine; Univerzitet; udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara; udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora; udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece; saveti nacionalnih manjina.
Medijski stručnjaci su odavno saglasni da je potrebno izmeniti listu ovlašćenih predlagača, kao i proceduru za izbor novih članova REM-a. Takav stav unet je i u tekst Medijske strategije koja je pisana tokom 2018, a koju je Vlada Srbije usvojila 2020, dok se na njenu primenu, tj. na donošenje akcionog plana još uvek čeka.
Medijska strategija predviđa izmene Zakona o elektronskim medijima (ZEM) kako bi se skupštinski odbori isključili sa liste ovlašćenih predlagača, ali i preispitao broj i status ostalih predlagača.
Savet REM-a sprovodi volju dominantnih političkih aktera
Od donošenja Zakona o elektronskim medijima, izbori za članove Saveta REM-a održani su u nekoliko navrata. Svake izbore pratile su manje ili veće afere, a nezadovoljstvo javnosti zbog pristrasnog i nekompetentnog rada ovog tela u stalnom je porastu.
Jedna od primedaba na Zakon o elektronskim medijima jeste da je političkim akterima ostavljeno previše prostora za uticaj na izbor članova Saveta REM-a, što se može videti i na osnovu sastava ovlašćenih predlagača.
Od devet članova, tri predlažu (i biraju) Skupština Srbije i Skupština AP Vojvodine. Kada se tome dodaju članovi koje biraju verske zajednice i saveti nacionalnih manjina, za koje se pokazalo da predlažu kandidate koji su po volji vladajuće partije, jasno je da dominantna politička snaga, bez mnogo muke, može da obezbedi većinu u Savetu REM-a.
Za aktuelnu vlast REM ima strateški značaj, a to se vidi i po tome što nijedne izbore za članove Saveta ne prepušta slučaju, već koristi sva sredstva kako bi u Savet postavila svoje ljude, pa čak i na mesta koja pripadaju kandidatima iz redova udruženja građana.
To je bio slučaj krajem 2015, kada je trebalo da člana Saveta izaberu udruženja građana koja se bave zaštitom slobode izražavanja i prava dece, ali su u tome bila sprečena.
Svoje nadležnosti su tom prilikom zloupotrebili i skupštinski Odbor za kulturu i informisanje i narodni poslanici koji su odbili da glasaju i izaberu kandidata koga su predložile organizacije civilnog društva, a sve sa ciljem da u Savet uđe kandidat po volji aktuelne vlasti i njoj bliskih interesnih grupa.
DVA MANDATA SE KORISTE ZA REIZBOR PODOBNIH ČLANOVA
Prilikom izmene zakona potrebno je ukinuti i mogućnost da isto lice bude dva puta birano za člana Saveta REM-a. Ovakvo rešenje uvedeno je Zakonom o elektronskim medijima iz 2014, pre toga bio je moguć samo jedan mandat.
Na primeru dosadašnjeg rada Saveta REM-a javnost je mogla da se uveri da u političkoj sredini sa autoritarnim vođstvom zakonsko rešenje „dva mandata“ ne ide u prilog nezavisnosti i samostalnosti regulatornog tela, već da se, po pravilu, koristi za ponovni izbor podobnih kandidata koji su spremni da sprovode „poželjnu“ regulatornu politiku.
Zahvaljujući takvoj zakonskoj mogućnosti, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje mogao bi ponovo da predloži svog „starog“ kandidata, Oliveru Zekić, od koje se, na osnovu onoga što je pokazala u prvom mandatu, ne može očekivati doprinos u jačanju REM-a kao nezavisnog i efikasnog regulatornog tela.
Olivera Zekić je inače izjavila da bi, ukoliko do toga dođe, rado prihvatila ponovnu kandidaturu.
Uloga REM-a je da štiti istinito informisanje i pluralizam mišljenja
Zašto je REM toliko važan vladajućoj garnituri? REM postoji da bi regulisao, kontrolisao i sankcionisao elektronske medije. Njegova uloga je da bude vrhovni čuvar i zaštitnik prava građana na slobodno, istinito i pravovremeno informisanje u programima elektronskih medija.
Zato vlast želi da ga kontroliše, jer samo tako može da spreči ovo regulatorno telo da radi svoj posao, između ostalog i da sankcioniše televizijske stanice koje umesto istinitih i raznovrsnih informacija građanima serviraju propagandu, iskonstruisane teme i lažne vesti.
Kada bi REM-u „bilo dozvoljeno“ da se bavi svojim poslom u skladu sa zakonom, vrlo brzo bi se urušio glavni stub aktuelne vlasti – propagandna mašinerija koja je zaposela ceo medijski, pa samim tim i javni prostor.
Da u Savetu REM-a većinu imaju nezavisni i kredibilni članovi, privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom nikada ne bi mogle da budu propagandni alat u funkciji režima, a neke od njih bi verovatno ostale i bez dozvole za emitovanje, budući da konstantno krše medijsku regulativu, profesionalne i etičke standarde.
Kada bi REM bio nezavisno telo, kao što to zakon propisuje, i javni medijski servisi, RTS i RTV, morali bi da poštuju svoje obaveze i rade u interesu javnosti, što sada nije slučaj.
Zato je od izuzetnog značaja osigurati da se izbor članova Saveta REM-a sprovodi bez mogućnosti da politički akteri utiču na njega.
Da bi se u toj nameri uspelo potrebno je izmeniti zakon, a u potrazi za dobrim zakonskim rešenjima valjalo bi odgovoriti na brojna pitanja.
- Da li bi skupštinski odbor u potpunosti trebalo isključiti iz postupka izbora članova Saveta – ne samo kao ovlašćenog predlagača nego i kao telo koje sprovodi izbornu proceduru?
- Da li bi izborni postupak možda trebalo izmestiti iz Skupštine?
- Zašto se među predlagačima nalaze crkve i verske zajednice, šta se od njihovog kandidata očekuje u Savetu i da li bi takvu ulogu mogao da ispuni i član koji nije nužno izabran od strane crkve?
- Da li bi trebalo povećati broj članova Saveta REM-a kako bi se omogućilo učešće predstavnika šireg društvenog spektra?
- Da li bi bilo svrsishodnije da u izboru članova Saveta REM-a učestvuje veći broj organizacija civilnog društva, a ne samo one koje se bave slobodom izražavanja i pravima dece?
- Da li bi u Savetu REM-a trebalo da se nalazi više predstavnika akademske javnosti, više umetnika, predstavnika kulture?
- Da li bi trebalo uvesti funkciju direktora REM-a kako bi ovo telo postalo operativnije, što je predlog koji je 2018. izneo NUNS?
Unaprediti kriterijume za izbor članova REM-a
Pored izmene ovlašćenih predlagača, potrebno je detaljnije definisati i kriterijume po kojima se biraju članovi Saveta REM-a.
Koja znanja i kakve kvalifikacije moraju da imaju osobe koje se kandiduju za to važno mesto?
Važeći zakon sadrži samo opštu odredbu da članove Saveta treba birati iz reda uglednih stručnjaka „iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora“, kao što su „medijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija i sl.“.
Pokazalo se da izbor članova na osnovu ovako opšte formulisane odredbe ne garantuje stvaranje tima koji ima dovoljan nivo stručnosti i znanja za rad u Savetu REM-a.
Da bi u to telo ubuduće bili birani kvalitetni i kompetentni ljudi neophodno je doneti konkretnija merila o potrebnim znanjima i kvalifikacijama.
Dalje, trebalo bi odrediti i kriterijume na osnovu kojih će moći da se proceni šta je to što preporučuje jednog kandidata u odnosu na drugog kada imaju istu vrstu obrazovanja i kvalifikacija.
Hrvatska, na primer, ima propisane detaljne kriterijume za izbor članova hrvatskog Vijeća za elektroničke medije. Tako se u hrvatskom Zakonu o elektroničkim medijima, između ostalog, navodi i uslov da se član Vijeća u javnom životu istakao „zalaganjem za poštovanje demokratskih načela i vladavinu prava“. Kada se pogledaju sazivi Saveta REM-a od njegovog osnivanja, vidi se da bi malo koji član Saveta mogao da zadovolji ovakav kriterijum.
