Za razliku od stručnih i pratećih službi ovog tela koje su se u ranijim periodima mogle pohvaliti kvalitetnim radom, to nikada nije bio slučaj sa Savetom REM-a, koji ima mandat da upravlja radom ovog regulatornog tela i da donosi odluke o svim važnim pitanjima.
Savet REM-a nikada nije funkcionisao u skladu sa načelom nezavisnosti, što je osnovna pretpostavka uspešnog rada svakog kontrolnog i regulatornog tela. Od svog nastanka, Savet REM-a je patio od deficita operativne i personalne nezavisnosti, što se negativno odražavalo na sve segmente njegovog rada i što je ostavilo poražavajuće posledice na celokupnu oblast elektronskih medija u Srbiji, a prvenstveno na kvalitet programskih sadržaja i javnog informisanja.
Sa dugačke liste nepravilnosti u radu ovog tela korisno je podsetiti bar na neke koje su počinjene tokom mandata sadašnjeg saziva Saveta REM-a, a koje su posebno relevantne za aktuelni društveno-politički trenutak i tiču se kontrole medija tokom predizborne kampanje, zabrane političkog oglašavanja van izborne kampanje, kao i poštovanja ljudskih prava i zaštite dostojanstva ličnosti.
REM odbija da kontroliše medije tokom kampanje
Od 2016. godine Savet REM-a ne objavljuje izveštaje o radu medija tokom predizborne kampanje, niti preduzima mere prema medijima koji izveštavaju neujednačeno. Tokom kampanje za predsedničke izbore 2017. REM je odbio i da vrši monitoring izveštavanja medija, a to nije činio ni 2018. tokom lokalnih izbora, čime je ostavio slobodno polje za nedozvoljenu promociju pojedinih političkih opcija i za diskriminaciju drugih.
Izveštavanje pojedinih medija, inače obaveznih da svim političkim akterima obezbede ravnomernu zastupljenost, zbog toga se pretvorilo u propagandno favorizovanje vladajućeg kandidata, dok su svi ostali učesnici bili diskriminisani.
Prema istraživanju agencije BIRODI, kandidat koji je 2017. osvojio drugo mesto, Saša Janković, imao je 90 odsto manje vremena u informativnim programima elektronskih medija sa nacionalnom pokrivenošću od pobednika na predsedničkim izborima, Aleksandra Vučića.
Zbog odbijanja REM-a da vrši svoje nadležnosti u vreme izbora od 2016. do 2018. građani Srbije su ostali uskraćeni za svoje pravo da putem elektronskih medija budu objektivno informisani o programima svih političkih kandidata, a pogažen je i ključni preduslov demokratskih i fer izbora – da svi učesnici političke utakmice imaju slobodan pristup medijima i ravnopravan tretman u njima.
Nema kontrole nezakonitog političkog oglašavanja
U godinama iza nas kontinuirano je izostajala i reakcija REM-a na slučajeve političkog oglašavanja van izborne kampanje, što je praksa koja je zabranjena zakonom, a što se posebno moglo videti u programima privatnih emitera sa nacionalnom frekvencijom, kao i na lokalnim TV stanicama. Takvo političko oglašavanje najčešće se ogledalo u prenosima integralnih stranačkih skupova u redovnom televizijskom programu.
Inače, REM je, iz nepoznatih razloga, u februaru 2019. povukao iz upotrebe sopstveni Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje, koji je regulisao ponašanje i obaveze medija u svim izbornim ciklusima. Novi pravilnik još nije donet, što znači da ova oblast trenutno nije preciznije uređena.
Nema ni kontrole nacionalnih televizija
Važno je napomenuti i da sadašnji saziv Saveta REM-a ne preduzima ništa kako bi osigurao da televizije sa nacionalnom frekvencijom ispunjavaju svoje programske obaveze utvrđene dozvolom dobijenom na konkursu, iako službe REM-a iz godine u godinu konstatuju ozbiljne propuste kako u radu komercijalnih nacionalnih emitera tako i u radu javnog medijskog servisa.
Tako REM u svojim izveštajima iz godine u godinu konstatuje da su komercijalni emiteri „nastavili trend komercijalizacije programa i smanjenja raznovrsnosti sadržaja“, da nijedna komercijalna televizija ne emituje svih pet žanrova, što je bio uslov za dobijanje dozvole, da u potpunosti izostaju kulturno-umetnički programi, kao i da dominiraju rijaliti programi i informativne emisije. Međutim, i pored ovakvih nalaza, ali i zakonske obaveze, Savet REM-a nikada nije izrekao nijednu meru emiterima.
Ne štiti decu od nasilja, primitivizma i prostakluka
Osim što doprinosi urušavanju demokratskih procesa, Regulatorno telo od svog osnivanja pokazuje šokantnu nesenzibilnost prema zaštiti prava dece i zaštiti ljudskog dostojanstva u audiovizuelnom medijskom prostoru.
Posebno je uznemirujuća činjenica da sadašnji Savet REM-a, uprkos brojnim apelima javnosti i jasnim zakonskim odredbama, ne preduzima ništa da zaštiti decu i maloletnike, kao ni celokupnu javnost od neprikladnih programa, uključujući i rijalitije, u kojima dominiraju nasilje, primitivizam i prostakluk, a koji se emituju u vreme kada se čitave porodice nalaze ispred TV ekrana.
Iako se radi o programima koji su štetni po moralni i mentalni razvoj maloletnika, REM godinama odbija da sankcioniše odgovorne emitere koji ovakvom praksom ne samo da krše zakon već nanose nesagledive posledice čitavim generacijama mladih i čitavom društvu.
Dobro je podsetiti se da je zaštita dece od neprikladnih programa jedan od najvažnijih standarda evropske medijske regulative koja svim medijima zabranjuje objavljivanje sadržaja koji mogu naneti štetu maloletnicima. Kod nas se, međutim, takvi programi prikazuju od ranog jutra, u terminu dečjeg programa, i to bez ikakvih sankcija!
Kada se govori o lošem učinku Saveta REM-a, treba reći i da su negativne ocene o radu ovog tela zabeležene u gotovo svim godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija, a isti stav mogao se čuti i na brojnim panelima i pročitati u analizama koje su sproveli različiti timovi i domaćih i međunarodnih stručnjaka.
Opšti zaključak, koji se iz godine u godinu ponavlja, jeste da je neefikasno i ispolitizovano Regulatorno telo ključni problem audiovizuelnog medijskog prostora u Srbiji i da bi ga pod hitno trebalo rešiti kako bi se unapredio kvalitet javnog informisanja i oslobodili mediji, i na taj način oživeli demokratski procesi u društvu.
