Uporno tvrdim decenijama unazad da su srpski političari potpuni diletanti.
I to je glavni razlog naše nacionalne tragedije.
Srpski političari ne znaju ništa iz naše i svetske istorije.
Usled tolikog nagomilanog neznanja, donose pogrešne političke odluke u ključnim trenucima naše istorije.
Pogrešan izbor smera kretanja doveo nas je danas u opasne istorijske neprilike.
Kada je 09.novembra 1989.godine pao berlinski zid, bilo je potpuno jasno da se srušila socijalistička sovjetska imperija i da moramo da se opredelimo prema Zapadu, jer nismo mogli da branimo nešto što je propadalo.
Ali, nažalost, nadobudni i arogantni titoista Milošević i njegova bulumenta nacionalsocijalističkih aparatčika nije razumela šta se dešava u svetu.
Umesto da prvi razvale trulu Jugoslaviju, da razbiju laž o bratstvu i jedinstvu, da sruše titoizam, da unište Savez komunista Jugoslavije, da uvedu konfederaciju, višepartijski sistem, akcionarski kapitalizam, berzu, ekonomski princip da svako plaća svoje račune, da nemačka marka postane obračunsko sredtvo konfederalne države, da povežu srpske nacionalne interese u jedinstven državni koncept, bez obzira gde Srbi u konfederaciji ili svetu živeli; srpski politički diletanti su dogmatski čuvali bankrotiranu Jugoslaviju i socijalizam na izdisaju.
Pogrešan izbor smera skupo je koštao srpski narod.
Izgubili smo vekovne teritorije, krvavo je stradao zavedeni narod, dok su se pokvareni političari obogatili.
Njih tragedija države i naroda nije pogodila.
Danas se ti bivši političari, sakriveni iza svojih uspešnih biznisa, javljaju da savetuju Velikog Lažova i Veleizdajnika šta da radi u ovom dramatičnom istorijskom trenutku.
Na „ NOVOM STANDARDU“ pojavio se autorski tekst Nebojše Čovića pod nazivom „ U UKRAJINSKOJ PARTIJI ŠAHA, MORAMO IGRATI PAMETNO“, ispod teksta su sve titule koje je imao ovaj socijalistički birokrata u vreme kada su titoistički skakavci pojeli Srbiju.
Nikada ranije ništa nisam pročitao od NČ.
Nije me zanimalo njegovo političko mišljenje.
Mi smo se uvek nalazili na suprotnim stranama.
On je bio uz vlast, ja uvek u opoziciji.
Kada je on bio socijalistički funkcioner i Miloševićev potrčko, ja sam učestvovao od 1989.godine u formiranju demokratske opozicije.
Kada je on preokrenuo i postao konverit, kada je postao funkcioner DOS-a i zamenik premijera Đinđića, ja sam u februaru 2001.godine napustio taj pogrešan neoliberalni koncept, jer sam video da sledi velika pljačka i uništavanje okupirane Srbije.
Odlučio sam da pročitam ovaj članak.
Završetak članka je vrlo interesantan.
Podnaslov : „ SAVET NAŠEM RUKOVODSTVU“.
Hajde da vidimo šta tu piše.
„ Iz ugla iskusnog političara, koji se trudi da razume i jednu i drugu stranu, savet našem rukovodstvu – principijelnost smo pokazali, ali pokušajmo da učimo iz iskustava drugih, nemojmo se nameštati kada su jalova glasanja u pitanju, bez obzira na pritiske bilo koje vrste. Jednostavno odsustvovanje – na primer, zbog bolesti kućnog ljubimca za one koji bi mogli da nam traže opravdanje – može da bude rešenje.“
Neverovatno!
Evo, dakle, ponovo dokaza moje tvrdnje da su srpski političari potpuni politički diletanti.
Makar oni sebe smatrali iskusnim političarima.
Njihovi politički stavovovi, u teškim istorijskim trenucima, kada se lomi naša sudbina, potpuno su infatilni.
Pođimo redom.
Gde smo mi to pokazali principijelnost?
Tri puta glasamo protiv Rusije, zabadamo nož u leđa našem jedinom istorijskom savezniku, jedinoj velikoj sili kojoj možemo danas da zahvalimo što Srbija nije svedena u Beogradski pašaluk i što Srbi nisu osuđeni kao genocidan narod, koja nam prodaje gas po povoljnijoj ceni i koja nam je otvorila evroazijsko tržište, gde smo dobili ekonomske privilegije koje ne znamo da iskoristimo.
Gde je tu principijelnost?
Nema nikakve principijelnosti.
Samo izdajnička politika Veleizdajnika.
Iskusni političar, kako se hvali NČ, mora da zna da u Ujedinjenim nacijama nema jalovog glasanja, jer na svakom glasanju, bilo o čemu da se odlučuje, velike sile odmeravaju svoju snagu i podršku drugih država.
Odmeravanje snaga u UN služi za vođenje konkretne i operativne državne politike u diplomatskim odnosima u svetu.
Srbija je kukavički glasala i izdala Rusiju.
Mene je sramota, verujem i većinu Srba, što imamo šizofrenu i veleizdajničku vlast koja ništa ne razume.
Nažalost, videli smo da ne razume ni korumpirana i lažna opozicija.
Šta treba da radimo?
NČ nudi „genijalno“ političko rešenje.
Treba da se pravimo Toše.
Pravimo se ludi.
Pobegnemo sa časa.
Papagaj nam se razboleo.
Nabijemo glavu u pesak.
Može u sopstvenu zadnjicu.
Ništa ne vidimo i ništa ne čujemo.
Foliramo.
Izigravamo klovnove.
Sprdamo se i zajebavamo.
Baš nas briga!
U trenucima dok se sukobljavaju dve civilizacije.
U danima kada se određuje sudbina čovečanstva.
Srpski političari su nepopravljive neznalice.
Ne pomaže im ni iskustvo, jer su već dokazali svoj politički diletantizam.
Bežanjem od problema, nećemo da rešimo problem.
On će da nas stigne, ali u obliku lavine.
Koja će nam uništiti državu i biološki istrebiti narod.
Danas se borimo za naš biološki opstanak.
Pa, šta onda trebamo da radimo?
Srbi treba da krenu u susret problemu.
Moramo da se opredelimo.
Ne možemo da sedimo na dve stolice.
Ne možemo da se kurvamo.
Napravićemo sebi još veće probleme.
Upašćemo u još veću tragediju.
Gde da se opredelimo?
Zapadna civilizacija je u duhovnom raspadanju.
Perverzna dekadencija je suprotna našim nacionalnim interesima.
Ukrcavanje na EU TITANIK je pogrešna strategija.
EU se nasukala i sigurno tone.
Brisel i Vašington su bankrotirali.
Umesto neoliberalnog kapitalizma, dobili smo korporativni fašizam Klausa Švaba.
Veliko resetovanje je lobotomiranje i zombiranje.
Srbi genetski neće da budu zatvoreni i kontrolisani u digitalnom koncentracionom logoru Velikog Inkvizitora.
Zato danas beže sa Zapada i traže utočište u Srbiji.
Srbi su stvorili drevnu evropsku civilizaciju.
Koju su nam Evropljani pokrali i koju su obesmislili.
Srbi moraju bolesnoj i umirućoj Zapadnoj civilizaciji da vrate duhovnost i smisao.
Zato moramo da budemo izvan te umiruće civilizacije.
Ako hoćemo da opstanemo, moramo da se okrenemo našim nacionalnim i državnim interesima.
Na to imamo Božije pravo.
Najmanje iz dva razloga.
Prvi, što ne pripadamo osvajačkom, imperijalnom, kolonijalnom, genocidnom, banditskom i pljačkaškom svetu Zapadne civilizacije.
I drugi, NATO zlikovci su nas bombardovali potpuno suprotno Božijem zakonu i međunarodnom pravu.
NATO države moraju Srbiji da isplate 420 milijardi dolara ratne odštete zbog divljačkog bombardovanja.
Proračunao sam da je 1999. godine odšteta iznosila 105 milijardi dolara.
Kako je nisu isplatili na vreme, kamate i zatezne kamate su uvećale njihov dug.
Kada budu isplatili 420 milijardi dolara, onda Srbija može da bude -neutralna.
Sve dok se ta suma ratne odštete ne isplati, Srbija mora da bude uz Rusiju.
To je naša istorijska obaveza.
Naši preci su 1914 i 1941.godine bili isto okruženi našim vekovnim neprijateljima i njihovim večitim slugama.
I?
Istorija se ponavlja.
Božijom voljom je Rusija srušila nacizam i fašizam.
Tako će i danas da se dogodi.
Istorijski zadatak ruskog naroda je da to urade.
Mi ne smemo da im odmažemo.
Podrška Rusiji ne znači da trebamo da budemo ruska gubernija.
Rusi to od nas ne traže.
Naša mlađa braća razumeju težak položaj Srba i ne zameraju nam što smo ih tri puta principijalno izdali.
Ne mogu Rusi i neće da nam sruše šizofrenog Veleizdajnika i njegove opozicione trabante.
To moramo mi, Srbi, sami da uradimo.
Nemamo više biološkog potencijala da pravimo istorijske greške.
Zato sam morao da napišem ovakav tekst.
Zabadanjem glave u zadnjicu EU birokrata se nećemo da spasimo.
Niti bežanjem od problema.
Veliki događaji su pred nama.
Spremite se za opasne turbulencije.
Nova srpska inteligencija mora da se uzdigne iz utrobe porobljenog naroda.
Novo doba je došlo.
Političari nam više ne trebaju.
Paraziti traže uvek neka opravdanja.
Ustanimo u odbranu države i naroda.
Sloboda se osvaja.
autor:Branko Dragas
