Scenariji sloma nacionalnih interesa Srbije

Ucene EU i NATO prema Srbiji

Srbija će dugo na svom putu ka članstvu u EU biti ucenjena, pod pritiskom i specijalnim tretmanom duže i teže nego i jedna država Istočne Evrope koja je aplicirala i ima nameru da bude deo EU. Razlozi su brojni. Ključni razlozi pritiska EU na Srbiju biće fazno „oslobađanje“ Srbije od Kosova i Metohije koje je već na delu, i ono treba da bude maksimalizovano u narednih tri do pet godina. EU očekuje da će Srbija do 2020. godine izgubiti skoro sve nadležnosti i uticaje na Kosovu, i da će izgubiti i državotvorna prava na državnu imovinu i resurse koji su u vlasništvu države Srbije. Pored toga, Srbija će biti pritiskana da pravi razne ustupke koji će biti više u interesu susednih država u regionu u sferi infrastrukture i komunikacija, jer je Srbija u geopolitičkom središtu interesnih sfera EU, NATO i Rusije.

Srbija kao protektoralna država ograničenog suvereniteta

Sve naredne vlade i vlasti u Srbiji s jedne strane igraće ulogu “principijelnog” zaštitnika državnih interesa na Kosovu i interesa Srbije u Republici Srpskoj, a sa druge strane će se raditi na pritisku za “kooperativnost” i snižavanje nivoa nacionalnih ciljeva i interesa Srbije. Što budu niži interesi Srbije na Kosovu, EU će dati više podrške vlastima u Srbiji i podrške kroz ocene MMF i EU. Snižavanje nacionalnih interesa Srbije biće i sad je deo politike EU i moćnih država, pre svega Nemačke. Nova arhitektura EU, Srbiju će za duže vreme baciti na “periferiju” uz određenu podršku koja osigurava formalni mir na Balkanu, ali i potrebu vidnog uticaja na Srbiju kroz protektoralnu ekonomiju i svođenje Srbije na “vazalni model”. EU i NATO teško da mogu duže da prihvate “bliskost” Srbije i Rusije i tu će se voditi oštra borba i pritisci na državni vrh Srbije da se distanciraju ekonomski, a onda i politički od Rusije. Sankcije EU prema Rusiji trajaće još onoliko dugo koliko na vlasti bude u Rusiji Vladimir Putin. Koliko god se Srbija trudila da bude kooperativna, da usvaja evropske zakone i da pokazuje društveni rast, biće tretirana kao “država u posmatranju” i ograničenom poverenju.

“Čerupanje” Srbije

Moć nad Srbijom sada ima Nemačka, Brisel kao sedište EU, ali i MMF. Od ovih centara moći zavisi put Srbije ka EU uz sve navedene obaveze. Premijer Srbije Aleksandar Vučić kaže: „Srbija će biti tamo gde zaslužuje na osnovu svog rada. Podeljene su karte u jednom trenutku, ali, ako se pokazujete kao uspešan igrač, idete tamo gde zaslužujete.” Tačno je da su podeljene karte, i one se mešaju na period od pet ili deset godina. Pre Srbije, u EU će ući verovatno Albanija i Crna Gora koje će u značajnoj meri na svoj način otežati put Srbije ka EU. Srbija može biti potpuno saobraćajno uvezana koridorima, ali ona će za duži period biti tranzit za EU. Tako će Srbija biti pritisnuta od strane Hrvatske kao članica EU. Hrvatska sada aktivno lobira za članstvo u EU Albanije koja će imati zadatak da kontroliše i objedinjava svealbansku politiku na Balkanu. Albanija će lobirati za Kosovo i Makedoniju. Albanski lobi je jak u SAD i EU, i albanski nacionalni interes se kupuje jer novac nije problem za svealbanske ciljeve na Balkanu. Koliko god se Srbija trudila da pokaže svoju lojalnost kroz otvaranje poglavlja za pristupanje EU, reformi i ekonomskog rasta, neće biti tretirana za brzi status u EU. Unutrašnja samorganizacija Srbije i rad na “više koloseka” stvara mogućnost nacionalnog opstanka Srbije. EU nije jedina alternativa Srbije, već je jedna od alternativa u sklopu evroazijskog i evropskog tržišta. Srbija će se posebno pritiskati oko vojne neutralnosti. Skoriji ulazak Crne Gore u NATO Srbiju stavlja u vojno strateški suprostavljenu državu na Balkanu sa BiH(RS). Premijer Aleksandar Vučić hrabro i optimistički kaže: “Očekuje se da ćemo određene zemlje EU za četiri godine čak prestizati kad je reč o privredi. Sve zavisi od nas i našeg stanja, i da razumemo da moramo da se borimo.” Suština je da se sačuvaju nacionalni interesi kroz uvažavanje sopstvenih ekonomskih, resursnih kapaciteta, a ne da Srbija bude “rezervoar” za odliv mozgova, ili bagatelnu prodaju resursa stranim kompanijama. Realno je očekivati da će kapitalom i uticajima, ka Srbiji ofanzivnije krenuti investitori iz Nemačke, Hrvatske, Turske, Albanije i Islamskih država.

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org