Prolaze godine žalosti za čovekom kakav je bio Oliver Ivanović, političar na Kosovu i Metohiji koji je radio na postizanju mira i zajedništva Srba (domorodaca) i Albanaca (Titovih favorita naseljavanih na zemlju proteranih Srba). Zbog pomiriteljske uloge na K i M bio je veoma opasan za okupatore: Albanske teroriste, Evropsku uniju i Ameriku. Oni su vodili teroristički rat protiv Srbije i Crne Gore 1999. (satanističkog datuma) da predaju srpsku zemlju na upravu teroristima. Bio je Oliver opasan i za saveznike Kolektivnog Zapada u Užoj, i dalje Titovoj Srbiji. Njima je takva Srbija bila poligon za ,,vlast i slast“.
Oliver je ubijen zbog borbe za opstanak na K i M. Sam je davao primer. Zato je mrtav ,,otišao“ put Beogradskog pašaluka. Da li mu je, ubijenom, Srbija (vlast!) time ukazala poštovanje, brigu za njegove zemne ostatke. Kako se uzme. Najpre, bio je to poraz države Srbije! Usluga, među tolikim drugim, Okupatoru. Oslobodili su ga ,,brige“ o jednom grobu, da ga kao tolike druge, gde im se i kad ćefne, ne skrnave, ruše, prekopavaju. Tako su demokratija, civilizacija, red, kultura… zatrti na K i M, i sve pod budnim okom i dopuštenjem EU i Amerike, da ni Oliver ne bi bio pošteđen. Ni za života nije mu bilo lako…
Odnošenje Olivera put Uže Srbije bilo je i upozorenje manjini da dok još mogu i sami krenu. Život u stalnom strahu za sledeći minut, sat, dan, noć, mesec je pakao. Dobijaju neke pare od Ostatka, ali džaba pare kad si okovan zlom, ćefom okupatora da li će te udariti, šutnuti, pokrasti, ubiti. (Davala je Srbija, ulagala, decenijama izdržavala Titovu Autonomnu pokrajinu K i M, tačnije albanski separatizam, a da ih niko nije ni krivo pogledao, a ne opalio šamar, pokrao i poklao stoku, zapalio letinu, kuću, tukao, ubijao i decu. Za te slobode koje su imali albanski teroristi se ,,revanširaju“ preostaloj manjini Srba.
Ubistvo Olivera Ivanovića usledilo je posle ubistva (2003) još jednog ozbiljnog, pametnog, rodoljubivog, dobronamernog političara (prava retkost u Srbiji) Zorana Đinđića, premijera, koji je hteo da od Srbije napravi uređenu državu po ugledu na Nemačku gde je doktorirao. Samo, sledbenici naci-fašizma sa Kolektivnog Zapada i domaće ,,ale i žvale“, udružili su se da Srbiju pokore, da bude zaseban slučaj. Prva stavka u pokoravanju Srbije, pored demografske, je i ,,crno na belo“, konačno, „legalno i legitimno“ otimanje K i M. Tim putem išlo se Briselskim sporazumima, i onim koji su usledili… Srbi zahvaljujući takvim pregovorima i poslednje decenije su bežali i beže sa K i M. Beže od pregovora kojim nije zaustavljen pakao: provokacije, pretnje, poniženja, premlaćivanja, paljevine, optužbe, hapšenja, tamničenja, novčana kažnjavanja, ubistva… Rade šta, kako i koliko hoće. Ko svoji na okupiranom. Pravi kolonijalisti! Dali su im Brisel i Srbija, na kolenima, da kao u doba ,,druga“ Tita ,,žare i pale“ u delu evropskog fenomena – trodelne Srbije…Da je Titova politika bila politika Kolektivnog Zapada, čiji je agent i namesnik bio na putu uništavanja Slovena (za početak pravoslavnih), ka putu na Istok – Rusiju preko Ukrajine – jasno je svakom od rata 2022.
Šta sada, posle toliko godina od ubistva Đinđića i Ivanovića, šta jer smo izgubili političku bitku za K i M? Mi, najveće žrtve Drugog svetskog rata, pored Rusa, Poljaka, Jevreja i Roma, proglašeni smo prvim genocidnim narodom sveta!? Nas, izginule braneći pravo opstanka na svojoj zemlji, ubijane masovno i na najsvirepije, nezabeležene u Evropi i svetu načine, kako u Prvom, još više u Drugom svetskom ratu, nas su počastili zvanjem genocidnog naroda! Kakve kolonijalne velesile, kakva nacistička Nemačka i NDH – Ustaška Hrvatska, mi, mučenici i stradalnici, prvi smo po najstrašnijem zlu na svetu. Država Srbija! U tome, sigurno nema udela što nismo najstariji, ni najpametniji narod na svetu. Ali možda ima što nismo ni ,,kuče od juče“. Podsetimo Kolektivni Zapad i neke domaće političke genijalce, da na primer: istorija je srpska reč, ima veze sa izvanrednim neolitskim dostignućem: torom i pripitomljenjem životinja, logos, ako se sećam po Kjerkegoru? je srpska reč. Tako i kolo, drugi srpski naziv za Njegovo visočanstvo Sunce. Od kola, kolanja kola u čast Sunca – boga bogatog svetlošću bez koje nema života na Zemlji, zadržala se igra kolo, izvedeni: kolač, koledž, Koloseum…; od svetlosti izvedeni su nazivi: svet – ljudi, čovečanstvo, svemir, svetinja, svetitelj, svedočanstvo… Eto, takve, da li zbog toga? kažnjavaju nas na sve načine pa i otimanjem sopstvene zemlje i države na K i M. Nismo je osvojili, preoteli od Albanaca. Možda nas upravo zato i mrze i zato nam je otimaju?
Šta raditi? Briselski i drugi sporazumi dopustili su divljanje okupatora na sve načine. Politika se do sada pokazala poraznom po nas. Teroristima je samo davano, ustupano a da se nije ni reklo: Molimo i preklinjemo da nam date bar nešto malo od našeg K i M. Umesto naše države da bar imamo uspomenu -Zajednicu srpskih opština. Pa dokle traje nek traje. Tako, kad se vlast plaši da organizuje narod da spreči vlastitu pogibelj najvrednijih među nama da ih ne gurne u rat sa teroristima. Pobediti može samo mir tj narod vođen Gandijevom politikom: iz dana u dan, iz meseca u mesec, ako treba i godinu, dve izlaziti u dogovoreno vreme, pre i posle podne, ići trotoarima, ne putem, i tražiti mir i pravdu za sve i svuda pa i na našem K i M. U tom spasavanju srpske mladosti od pogibije, što je cilj sebičnjaka koji se neće boriti ni u zadnjim redovima, bitan udeo, čak presudan, moraju imati ,,Titovi pioniri“ – penzioneri. Za sve ćutanje i potkupljivost treba da operu obraz! Vlast je dužna da uključi narod u politiku, u vlast, u spas zemlje/
države od rasula, poniženja… Neka vlast se priseti da je pre više od 2.000 godina Aristotel zaključio da je čovek politička životinja. (Ni mi Srbi nismo valjda samo životinje! Da jesmo, trebale bi nam još dve noge. Nismo ni ptice. Imali bi krila.
Za dalje bežanje Srba od albanskih terorista i njihovih savetnika sa Zapada biće kriva isključivo aktuelna vlast u Užoj Srbiji. To što ta vlast koristi rečnik: takozvani, pa kriv je Kurti… neće sprečiti brisanje i poslednjeg imena na K i M. Politika Tita (ubice Srba u ratu i posle rata, time i krčitelja puta na Istok – ka resursima… u zbunjenoj Srbiji se ne ,,čita“. On je bio za ,,mir u svetu“ i rat u srpskoj kući!? Njegova politika je isterala Srbe, branitelje ,,zahvalne i kulturne“ Evrope iz Krajina…
Penzionerka koja, začudo, nije ponosna!
