Sećaš li se, Barbara

Sećaš li se, Barbara

Sećaš li se, Barbara,
skoro pa je kiša neprestana padala
nad Beogradom toga dana,
a ti si bila vrlo ozbiljna,
kose razbarušene, u belom kaputu
krupnih dlaka oko vrata.

Seti se, Barbara,
sa platoa kod fakulteta si se javila,
mi smo bili besni, a ti si bila ozbiljna.

Sećaš li se, Barbara,
nismo te poznavali, a ti nas još manje –
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga. Jer mi nećemo!

„Daleko manje od očekivanog broja ljudi“
vikalo je „Stop krvavim košuljama“
a ti si stajala mirno i nisi potrčala,
bila si sva bitnan i važna, usplahirena,
a šta se zaista dešavalo ipak si znala.

Sećaš li se, Barbara,
možeš se i ljutiti što ti ovo pišem,
jer pišem svakom iako ga ne znam.

Sećaš li se, Barbara, i ne zaboravi nikad
to veče kada si sva bitna lagala,
kada si bila licemerna i informacije izmišljala
u Beogradu prepunom „slučajnih“ šetača.

Oh, Barbara,
velika je svinjarija ta tvoja vlast i to sve sa tobom sada,
a onaj ko te je poslao te večeri na ulicu
nećemo znati da li je umro, nestao ili je još živ.

Oh, Barbara,
biće još kiša nad Beogradom, a biće i krvi,
protestnih šetnji, parola i pištaljki
i verujemo da se ovog puta neće isto završiti .

To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne,
željne promena, pravde, mira i zajedništva.
Nije to obično „udaranje kišobranima“, a kamoli
„poziv na linč, silovanje i nasilje“ u Beogradu.

Toliko od ovih stihova, vidimo se u nekoj drugoj pesmi,
sa druge lokacije.

Seti se ovoga, Barbara…
Seti se, jer mi nećemo zaboraviti!

Lea Prever ex Radlovački
Izvor: mojtakozvanisvet.blogspot.com