Prosečna zarada u Srbiji u januaru je premašila 1.000 evra, ali većina zaposlenih nema prihode koji pokrivaju prosečnu potrošačku korpu.
Sa druge strane, manjina gomila bogatstvo, pa je jaz između bogatih i siromašnih u zemlji sve veći.
„Deset odsto najbogatijih u Srbiji poseduje više od polovine ukupne imovine – 58 odsto“, kaže za N1 Sarita Bradaš iz Centra za dostojanstven rad, navodeći poslednje dostupne podatke iz Svetske baze nejednakosti.
U januaru je prosečna zarada iznosila 118.429 dinara, ali je gotovo sedam od 10 zaposlenih imalo primanja manja do tog iznosa, a polovina i ispod 92.671 dinar, što je medijalna zarada za taj mesec, pokazuju poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U isto vreme prosečna potrošačka korpa iznosila je 106.194 dinara, a više od 60 odsto zaposlenih u januaru nije imalo primanja koja pokrivaju ovaj iznos.
Uz to, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je svaki peti stanovnik Srbije u riziku od siromaštva.
I dok sa jedne strane, velika većina zaposlenih u Srbiji prima zarade koje ne pokrivaju ni prosečnu potrošačku korpu, mali deo bogatih gomila svoje bogatstvo, čime naša zemlja ne odstupa od svetskih trendova.
Da je raspodela bogatstva u našoj zemlji veoma neravnomerna, pokazuje podatak da oko 10 odsto najbogatijih u Srbiji poseduje skoro 60 odsto bogatstva dok polovina stanovništva poseduje manje od pet odsto.
Sarita Bradaš objašnjava da veličinu jaza između bogatih i siromašnih u Srbiji najbolje odslikava podatak Svetske baze nejednakosti koji govori o velikim razlikama u prihodima.
„Svetska baza nejednakosti za 2024. godinu daje podatke o prihodima, odnosno o udelu u prihodima prema kojima 10 odsto najbogatijih ima 40 odsto ukupnih prihoda (pre oporezivanja), dok 50 odsto zaposlenih sa najnižim prihodima imaju 17 odsto, a jedan odsto onih sa najvišim prihodima učestvuje sa ukupnim prihodima sa 16 odsto. Dakle, prihodi jedan posto najbogatijih u Srbiji jednaki su po učešću 50 odsto stanovnika sa najmanjim primanjima.“
Kao drugi pokazatelj koji može odslikati koliko su razlike između bogatih i siromašnih velike, ona navodi podatak da 10 odsto najbogatijih poseduje više od polovine ukupne imovine – 58 odsto.
„Polovina zaposlenih koju čine oni sa najmanjim primanjima poseduje 4,8 odsto ukupne imovine, a jedan odsto poseduje skoro četvrtinu – 24 odsto ukupne imovine, odnosno bogatstva“.
Da li je u socijalizmu bilo bolje?
Stariji građani često se sa setom sećaju vremena socijalizma, kada se, kako kažu, živelo bolje, bez velikih razlika u primanjima i bogatstvu. Da to nije samo žal za vremenom kada su bili mladi, već realno vreme veće socijalne jednakosti, kako kaže sagovornica N1, pokazuju podaci u Svetskoj bazi nejednakosti koji su dostupni od 1980. godine.
„U 1980. godini 10 odsto onih sa najvišim primanjima u ukupnim prihodima učestvovali su sa oko 30 odsto, 50 odsto sa najnižim primanjima u ukupnim prihodima učestvovalo je sa 22 odsto i jedan odsto sa najvišim prihodima imalo je devet odsto ukupnih prihoda.“
