Zbog teksta o prisutnima na rođendanu pokojnog narkobosa Nenada Opačića, novosadska novinarka Ivana Brcan tužena je čak sedam puta.
Brcan je pre dve godine, kao novinarka Blica, došla u posed snimka koji prikazuje tadašnju portparolku Apelacionog suda u Novom Sadu u restoranu „Fontana“, u kojem je Opačić proslavljao rođendan nakon što je dobio slobodan vikend iz zatvora u Sremskoj Mitrovici gde je služio kaznu. Osim portparolke, rođendanu su prisustvovale i pojedine poznate i javne ličnosti iz sveta sporta, estrade, pravosuđa…
Vodeći se profesionalnom obavezom – izveštavati o istini, ona je objavila fotografiju s policijske racije u pomenutom restoranu, na kojoj je vidljiva i tadašnja zaposlena u sudu, zbog koje je Brcan već dve godine na suđenjima. Ona za 021.rs kaže da je neobično da jedan novinar bude tužen toliko puta zbog jednog teksta, ali je tema dovoljno osetljiva da se očekuju oštre reakcije pogođenih strana. I u ovom, kao u svakom drugom slučaju, u objavi teksta prevagnuo je javni interes.
„Osnov svih tužbi je objavljivanje fotografije prisutnih bez njihove saglasnosti. Međutim, svi akteri bili su na javnom mestu, u gradskoj kafani, a ne na privatnoj zabavi, te su izloženi i eventualnom fotografisanju, svojom voljom ili ne. U ovom slučaju, ja sam procenila da je objavljivanje snimka Žandarmerije apsolutno opravdano i zavređuje pažnju javnosti, jer je predstavnica najviše sudske instance u Novom Sadu sedela na proslavi kod osuđenog narkobosa. Imate dva sukobljena miljea za istim stolom – predstavnike pravosuđa i kriminalce“, smatra Brcan.
Kako objašnjava, nije joj bio cilj da smeni portparolku, već da upozori, s jedne strane, javnost na opasnu spregu između advokata, sudova i kriminalaca, a s druge strane da ukaže pravosuđu na to da njihovi kontakti s kriminalnim miljeom lako mogu da izađu na videlo.
„Kad dođeš na visoku funkciju, pogotovo u pravosuđu, moraš da usaglasiš model ponašanja sa funkcijom koju obavljaš. Portparolka, time što je otišla na Opačićev rođendan, nije uradila ništa protivzakonito. Međutim, ako nema pravnih prekršaja, ne znači da je u skladu sa moralnim i profesionalnim načelima, a baš to je ono što se u Srbiji potpuno izgubilo. U zapadnim zemljama kada uhvate visoke predsednike sa kriminalcima ili prostitutkama, ispadne skandal, a kod nas? Sve je dozvoljeno. Pa setimo se samo Dačića i Miše Banane… Sud, kao institucija, bio mi je meta, kako bi oni koji tamo rade shvatili da moraju da ponesu odgovornost za svaku vrstu profesionalne devijacije i degradacije“, naglašava ova novinarka.
Sedam tužbi zbog „čistog“ teksta?
Fotografiju s racije napravila je Žandarmerija, a proveru prisutnih na njoj Ivana Brcan je obavila nekoliko puta pre objave teksta. Iako sadržajno i formalno čist, tekst je smetao onima kojima je, zbog druženja s narkobosom, ugrožen ugled. To ovaj tekst, smatra novosadska novinarka, čini prljavim.
„Činjenica je da su neki od gostiju sa rođendana samo kolateral u ovoj priči. I verujem da su se mnogi, nakon što je tekst objavljen, duboko pokajali što su bili prisutni na slavlju osuđenog narkobosa. No, to ne menja činjenicu da su bili prisutni. Ja i dalje smatram da javnost treba da sazna za sve mahinacije i zloupotrebe u državi ili svom gradu, a naročito kada su u pitanju državni organi. Obični građani ne mogu ni da dokuče do kojih granica je u Srbiji razvijena korupcija, a naročito u vrhu pravosuđa. Pravosuđe je levak, krajnja instanca za sve zloupotrebe u svim segmentima društva, koje ono propušta, odnosno selektivno sankcioniše. Kad kažem da selektivno sprovodi zakonske mere, mislim da štiti pojedine državne funkcionere, političare i kriminalce“, kaže za 021 Ivana Brcan.
Strah od osvete
Pišući veliki broj tekstova koji se tiču kriminala u Novom Sadu i državi, naša sagovornica navikla je na pritiske i ucene s raznih strana. Međutim, situacija je postala krajnje ozbiljna kada je upozorena da bi trebalo da se „primiri“.
„Počela sam da pišem pod pseudonimom, a čak i tada su izmišljena lica bivala tužena. To ročište me tek čeka, a i to me plaši jer se na sudu uvek otkrije pravi identitet, a osoba koja tuži čak ima priliku da čuje i vašu adresu stanovanja i sve lične podatke. Međutim, mnogo više od toga me je zabrinuo prikriveni pritisak koji je došao sa adrese tužilaštva za organizovani kriminal. U jednom trenutku, kad sam pisala o narko klanovima, lično su me pozvali iz Tužilaštva da se sastanemo jer, tobože, ‘imam informacije koje su njima jako zanimljive’. Svesna sam, naravno, da nikada ne mogu da imam informaciju više o kriminalcima koje štiti vlast i nikada nisam otišla na taj sastanak“, kaže ona.
Nakon svega, Brcan kaže da bi isto postupila da se situacija ponovi.
„Bez sumnje. Građani imaju pravo da znaju istinu, a novinari da se bore za nju – iako je ona teško dokučiva, a granice korupcije i bahatosti nesagledive“, kaže Ivana Brcan.
Inače, portparolka Apelacionog suda, uhvaćena u restoranu s Opačićem, mesec dana nakon objave teksta u Blicu, premeštena je na drugu poziciju zbog urušavanja ugleda Suda. Mesec dana kasnije, ona je napustila Apelacioni sud. Njen suprug je bio advokat Nenada Opačića, ali i njegov dalji rođak.
Opačić i njegova supruga ubijeni su 28. februara prošle godine u sačekuši na Novom naselju, na godišnjicu braka.
Gorica Nikolin – gorica@021.rs
Svaka cast novinarima kao Ivana Brcan. Dirati u organizovan kriminal uvek je nezahvalno i opasno, a posebno u drzavi gde kompletna vlast potkupljiva i potkupljena. Ne znam da li kontest clanka daje ikom od prisutnih osnovu da tuzi, ni koje su konkretne tuzbe, ali ako se tuzitelji osecaju kompromitovani zbog obelodanjenog prisustva dogadjaju na javnom mestu, bilo bi jedino opravdano da tuze sami sebe zbog dolaska.