Zavladao je sindrom Ilije Čvorovića- svako u svakome vidi špijuna, dok slonče bezbrižno pleše po staklarskoj radnji…
Niko više ne pita za zdravlje, porodicu, ono kurtoazno: “Kako je?”, već- “Jesi li za proteste”…a slonče ko Đogani…
Uđeš u pekaru: “Dobar dan, četvrt bureka..” a prodavačica: “Za ovde ili za poneti na protest?! Ma, za protest, znam te ‘tico! 
Sad se ima za burekčić, plaća Soroš dobro, a..?”
A, slonče ko Đogani…
Pridržiš vrata starijem komšiji, kad: “Neka, neka, sam ću, samo ti požuri da te Soroš i NATO ne čekaju, neće dnevnica sama od sebe da se zaradi…”, bez obzira što i ti ulaziš u zgradu…
A, slonče ko Đogani…
Sretneš poštara na putu do kontejnera: “Care, ima li šta za mene?!”, kad on: “Ima, verovatno, al ne kod mene, CIA ne uplaćuje preko nas…”!
A, slonče ko Đogani…
Uđeš u autobus, validiraš se štono kažu, svi se okrenu i u glas: “Opa, vidi kome je to Soroš uplatio “busplusić” a do juče bežanija kad uđe kontrola… Majstore, koči i otvaraj vrata, mali je ovo autobus koliki je ovaj izdajnik”!
A, slonče ko Đogani…
Priviješ se uveče mazno uz ženu, deca pospala, pripupitaš onako kako dolikuje: “Hoćemo li malo”, a odgovor: “Na proteste, jel?! Idi pa se mazi s Kandićkom, kurvaru soroševski, što me nisi pre četiri dana pitao…?”
A, slonče ko Đogani…
Ali obučeš nešto tamnije od sivog odmah si žena u crnom, bez obzira na pol: “Vidi, mangupa, utego se u crnu košuljicu, donacija..?”
“Idem na sahranu, aman, a u istoj košulji si me video najmanje deset puta”!
“Aha, sahranjuješ Srbiju s onim tvojim ženturačama”…
A, slonče ko Đogani…
Odeš kod lekara, zasedneš u čekaonicu i zapodeneš priču s nekim kolko da prekratiš vreme: “Virus, a..?”
“Ne, već časna patriotska prehlada za razliku od vas nekih koji se onim NATO iglama bodete u vene i širite viruse, a bogami i kašljete sidu najverovatnije”?!
A, slonče ko Đogani…
Skrpiš da natočiš pet litara goriva: “Šta je, ne daje Soroško bonove za više”?!
Izađeš na terasu da zaliješ cveće: “Opa, stigle GMO muškatlice iz Lenglija, komšija… Mirišu…a smrde na izdaju, uvenule ti dabogda i one i ruka!”
A, slonče ko Đogani…
I tako, dok slonče veselo rovari radnjom narod se u državi čija je vlast (mislio sam da su „žuti“ najpogubniji, ali ovi su neprevaziđeni) potpisala Briselski sporazum i postavila one “simbolične” administrativne prelaze ka Kosovu i Metohiji; parafirala sporazum sa NATO koji nas maltene obavezuje da im se svakog 24. marta izvinimo, platimo amortizaciju za utrošeno gorivo, projektile i putne naloge za pilote; vlast čiji su savetnici/prijatelji/rado viđeni gosti: Bler, Klinton i Šreder; vlast čiji je najvaljaniji kadar završio upravo soroševske i slične kinder-jaja “fakultete”/ kurseve; vlast koja je podala državu a prodala zemlju i fabrike strancima uz subvencije ko pijani šeici…e u toj državi s takvom vlašću uspeli smo ponovo da se podelimo na NATO plaćenike i soroševce, zaboravljajući sve gorepomenuto- nije to u Srbiji merilo za izdaju već preporuka za Nemanjinu 11.
Mi smo gladni, goli, bosi i obespravljeni, ali takve je, nažalost, valjda najlakše dići jedne na druge ubeđujući ih da je ’48. i da nam valja razabrati petu kolonu i reći istorijsko NE!
Evo prvi ću- NE vucibatini Sorošu, NE u NATO, NEĆU da mi se državom zore ni strane niti domaće kabadahije, NE ponižavanju heroja i predaji Kosova i Metohije, NE izdaji Srbije, DA više volim Rusiju od zapada i EU, NE kukavičkom otklonu od Republike Srpske, NE radna mesta lažnim diplomcima i silikonskim savetnicama, NE više podelama na izdajnike i patriote dok fukara živi svoj eldorado, NE Vulinu i sličnima kao meri morala i principa…
A, slonče ko Đogani…
Može mu se, pobeda na izborima može biti upitna ali je postizborni trijumf neupitan- u svakome od nas je izgleda probudio po bota, samo je bilo pitanje potrefiti sendvič po meri…(opciono, ko se pronađe…)
Mihailo Medenica
www.dvaujedan.wordpress.com
