U Beogradu je, mada se to čuva kao stroga tajna, počelo snimanje treće sezone Bjelogrlićeve serije Senke nad Balkanom, s tim što je radnja pomerena na 1941. godinu, a lokacija sa Konjarnika u centar Beograda, koji je te godine i najviše stradao u bombardovanju. Saradnik na scenografiji je Goran Vesić, formalno zamenik gradonačelnika Beograda, koga zamenjuje formalni gradonačelnik – onaj hirurg sa Dečije hirurške klinike (nisam mu još upamtio ime) koji zamenjuje Vesića u rukovođenju Beogradom, kad god je ovaj zauzet specijalnim akcijama prema Beogradu i Beograđanima.
Na pitanje novinara, da li je u tu svrhu, pored razrušenog trga Republike – što traje još od snimanja prve sezone ovog gledanog serijala, trebalo razrušiti i transferzalu koja ide od Ruzveltove do ulice Tadeuša Košćuškog na Kalemegdanu, Bjelogrlić je odgovorio da ga je saradnik na scenografiji Goran Vesić ubedio da će to povećati uverljivost posledica bombardovanja, a time i gledanost, jer on ima iskustva sa tim stvarima pošto je pre nego što se latio rukovođenja Beogradom, u svom selu u okolini Kruševca, gde je radio kao milicajac, bio postavljen i za šefa jedinice civilne zaštite, te da se na tom poslu bavio i poslovima strateškog rušenja u cilju sprečavanja prodora neprijatelja.
Novinari ko novinari – nisu bili zadovoljni tim odgovorom, pa su ga upitali – A zašto na već razrušenoj deonici od Ruzveltove do Starine Novaka nema radnika iako je stanarima okolnih ulica rečeno da će se raditi neptrekidno u tri smene u cilju što bržeg završetka radova, u pomoć mu je priskočio Goran Vesić – Pa zato što su bili zauzeti rušenjem druge etape radova od Starine Novaka do Francuske. Ne mogu ljudi da budu istovremeno na dva mesta – I da ruše i da grade!
A da su Beograd razrušili – jesu. Prema zvaničnom, informacionom, ilustrovanom prospektu koji je Beograđanima podeljen u prilogu dnevne štampe, u pitanju je “kompletna rekonstrukcija vodovodne mreže, elekroenergetske instalacije, kišne kanalizacije, kontaktne mreže, saobraćajne signalizacije, postavljanje kamera za video monitoring, svetiljki javnog osvetljenja, ambijentalne rasvete, staze za slabovide, zaštita postojećih stabala i sadnja novih.” Drugim rečima ulice 27. Marta i Dušanova se kompletno ruše i na njihovom mestu treba da budu izgrađene nove.
Prema pomenutom planu koji nosi naziv “Lepša slika Beograda do kraja leta”, radovi na ovoj deonici dužine 2.943 metara treba da budu završeni za 200 dana, a pošto je zvanični početak radova bio 15. Juna, to znači da treba da budu i kompletno završeni do kraja godine. Kako se to onda uklapa sa pomenutim nazivom “Lepša slika Beograda do kraja leta”, ako je poznato da je u Beogradu krajem godine zima! I sve to pod pretpostavkom da radovi u tom roku i budu završeni, a koliko je poznato takav sučaj se u bližoj i daljoj komunalnoj istoriografiji ovog grada još nije dogodio.
Beograđani su popizdeli, naročito oni koji žive u toj inače pretežno stambenoj zoni, jer to znači da za vreme izvođenja pomenutih radova u ovaj deo Beograda neće moći da dolaze kola hitne pomoći, vatrogasci, interventna policija … da ne pominjemo stotine svakodnevnih ljudskih potreba ljudi koji tu žive. Nikada nisam bio pobornik teorija zavere, ali ovog puta mislim da tu nisu u pitanju samo sulude ambicije jedne budale koja se dokopala vlasti u Beogradu, već nešto mnogo ozbiljnije. Ne mogu da budem ni toliko zloban pa da kažem – birali ste ih, sad gledajte, jer ima tu mnogo i onih kojima je Beograd jednostavno ukraden.
Mnogi ovaj suludi građevinski “poduhvat” povezuju sa izgradnjom kontroverznog projekta “Beograd na vodi”, jer u moru primedbi ozbiljnih urbanističkih stručnjaka, sve se češće pominje da saobraćajna infrastruktura Beograda ne može da isprati taj projekat, a logike za ovakve tvrdnje ima jer od Kalemegdana gde se ovaj projekat rekonstrukcije završava, do “Beograda na vodi”, duž Save nije daleko, pa ni tako građevinski i komunalno komplikovano. Pitanje je samo kako preživeti rekonstrukciju o kojoj je ovde reč, naročito u periodu kiša i zimskom periodu koji predstoji a juče smo o tome imali pokaznu vežbu – bila je provala oblaka, ulicama su tekle reke. Može se pretpostaviti kako će to izgledati duž novo-prokopanog korita ove reke, bivših ulica 27. Marta i Dušanove. Ako se obistini da su navedene pretpostavke tačne, biće to posle poznatog noćnog rušenja Beograda u Savamali drugo znatno veće rušenje Beograda zbog tog kontroverznog projekta. Razlika je samo u tome što su idioti, kako ih je Predsednik svojevremeno označio, ono u Savamali rušili u tajnoj akciji tokom noći, a ovog puta – pošto su u međuvremenu avanzovali u prave idiote, poslušali njegov savet i to rade javno i tokom dana.
No, da se vratim na ono o čemu sam gore započeo – na konferenciju za štampu čije je vođenje preuzeo Goran Vesić, lično, koji se direktno obratio novinaru tv N1, kome umalo nije pozlilo od te ljubaznosti, jer obično njima na ovakvim konferencijama – i onim najvišim, koje vodi šef svih šefofa, ne daju reč, a ako je i daju onda nastaju dijalozi tipa – u vreme Đilasa i Jeremića, koji su kao što je poznato najveći pljačkaši u istoriji ove zemlje, vi takva pitanja niste ni smeli da postavljate … i dok je novinar te televizija pokušavao da se snađe od uzbuđenja koje ga je nenadano strefilo, Vesić je nastavio: Ne morate da tražite pitanja koja su vam od vaše televizije data u cilju kampanje koju vodite protiv ove zemlje, i mene lično! Evo ja ih imam!, a potom je izvadio iz džepa cedulju i počeo da čita pitanja i daje odgovare na njih – sve sam i svojeručno! Iznenađeni novinar je upitao da li on to hakuje internu korespondenciju te tv kuće, što je Vesić naravno demantovao, ne rekavši kako je do tih pitanja došao.
Usledilo je zvaanično saopštenje pomenute tv kuće – ne radi se ni o kakvom tajnom dokumentu već o najobičnijoj internoj korespondenciji koja se praktikuje u svim televizijama sveta – planu rada kojim se određuju zadaci i novinari koji su za njih zaduženi koja im dežurni urednik saopštava, a koja podrazumevaju kako teme, tako i pitanja koja se postavljaju svim državnim funkcionerima, svih nivoa, od najnižih do Predsednika.
I naravno, kako to obično biva, ovu “razotkrivenu aferu” prokomentarisao je i sam Predsednik – u svom stilu. On eto to tek sada to čuje, ali “znači da je ipak tačno da je u pitanju kampanja protiv Vesića”, što je najobičnija zamena teza i bežanje od suštinskog pitanja – d li se u ovoj zeemlji presreće eektronska komunikacija, gde spadaju i najobičniji e-mejlovi?
Čudna je ova zemlja a još čudniji su kriterijumi koji se u njoj primenjuju – nedavno je Specijalni sud u Beogradu, posle više godina suđenja, odbio da prizna kao validno dokazno sredstvo, presretnute telefonske razgovore kojima je bivši šef kabineta Ivice Dačića, u vreme kada je ovaj bio ministar policije, obaveštavao narko klan Darka Šarića o akcijama koje policija namerava da preduzme, a rutinski mejl dežurnog urednika kojim se izdaju tekući zadaci novinaru, do koga se očigledno došlo nelegalnim putem, diže na nivo kampanje protiv Gorana Vesića, što svojim autoritetom verifikuje i predsednik države, lično.
Dragiša Čolić
