Seoske sokolske čete u okolini Dubrovnika

0
798

indexŽupska konstituirajuća skupština održana je u Mostaru 28. marta 1920. Na poziv mostarskog društva okupila su se društva sa teritorija dodelјenog župi Mostar od Sokolskog sabora u Novom Sadu 1919. Društva su pristupala : Kotor, Konjic, Čaplјina, Gacko, Nevesinje, Herceg Novi, Bijela, Zelenika, Bileća, Prozor, Trebinje, Ljubinje, Ljubuški, Metković, Tivat-Lastva, dok su se društva Đenović i Dubrovnik ogradila, da će pristupiti župi Mostar, ako ne bude osnovana posebna župa za Južno Primorje sa sedištem u Dubrovniku, a tome je pristupilo i društvo Risan. (1) Bili su prijavlјeni delegati iz Zelenike, Bijele i Đenovića ali nisu došli. Dan iza otvaranja skupštine sokolska društva iz Kotora i Prozora ovlastila su članove Mostarskog sokolskog društva da ih zastupaju na skupštini. Na skupštini su izabrani u Upravu župe starešina Čedo Milić, nacionalni i sokolski pregalac; 1. zamenik Jovan Sekulović iz Herceg Novog; 2. zamenik Luka Dražić iz Dubrovnika; načelnik Dragutin Sotl iz Mostara; 1. zamenik Ante Korčulanin iz Dubrovnika; 2. zamenik Luka Ciligović iz Herceg Novog; tajnik Milivoje Jelačić, trgovac iz Mostara; blagajnica Leposava Mijatović, činovnica srpske banke; odborski zamenici Tanasije Samarđić iz Mostara; Tadija Matić iz Opuzena; … . (2)

Ubrzo su se sve poteškoće izgladile i prva župska konstituirajuća skupština mogla je da radi i da konstatuje pristup 22 društva. Posle skupštine pristupila su u sastav župe Avtovac i Janjina, tako da je župa imala 24 društva. Pristupilo se oživlјavanju društava koja su postojala pre rata. Na VII Svesokolski slet u Pragu župa je poslala 163 vežbača, 30 vežbačica i 73 člana. Posle sleta u Pragu župa je razvila intenzivan rad u svim pravcima obraćajući se u prvom redu selu, jer su smatrali da je glavni oslonac sokolstva selo.(3)

U Dubrovniku održana je 18. 7. 1920. prva skupština hercegovačkih i primorskih sokolskih društava. Osim delegata prisustvovali su sokoli Mostara, Trebinja, Herceg Novog, Tivta i ostalih gradova koji su pripadali sokolskoj župi, da svi pokažu svoj rad od oslobođenja do dana sastanka. (4)

Posle Prvog svetskog rata krenulo je obnavlјanje sokolskih društava i pobratimskih četa. U isto vreme pokušano je osnivanje sokolskih četa u nevesinjskom srezu. Čete se nisu mogle održati zbog slabosti matičnih sokolskih društava i političkih partija koje su počele da se formiraju. Zbog toga su osnivane čete pod imenom Pobratima. Za vreme I Sokolskog sleta Župe Mostar uspelo je župi da izvede tri čete sa 22 vežbača u slobodnim vežbama. Od 1921. do 1925. usled sukoba između sokola i partijskih vođa bilo je nemoguće ući u sela. Nije uspelo obraćanje na pojedine ličnosti iz predratnog sokolskog pokreta i pozivanje na sastanke za obnovu sokolskog rada. Na inicijativu sokola 1925. pripremala se proslava 50-godišnjice Hercegovačkog ustanka. Pokretači sokolskog rada na selu uočili su važnost proslave. Prva sokolska četa osnovana je 1925. u Bijelom Polјu kod Mostara. Na župskom sletu župe Mostar jula 1925. pojavili su se pobratimi. Dok su se 1926. učvršćavale već osnovane čete, 1927. bio je jači pokret na osnivanju seoskih četa. Sarajevska Prosvjeta slavila je 1927. 25 godina svog rada. Iz 7 novosnovanih sokolskih četa istupilo je na dan Prosvetine proslave 115 vežbača. Već 1930. sa župom Mostar nastupilo je u Beogradu 760 vežbača. (5)

1Župa je 19 avgusta 1927. sudelovala u 25-godišnjici Srpskog kulturnog društva Prosvjeta u Sarajevu i posetila grobove Vidovdanskih heroja. Prisustvovala je 28 avgusta 1928. otkrivanju spomenika kralјu Petru i hercegovačkim ustanicima u Nevesinju. Te godine je povedena socijalna akcija za pomoć selu, koje nastradalo od nerodne godine. Akcija je nastavlјena sledećih godina osnivanjem koševa. (6)

Sokoli u Beogradu priredili su 1928. Akademiju za gladne u Hercegovini. Prikuplјeno je od akademije 6.964,50 dinara a arhitekta Korunović sakupio je 4.000 din. Poslato je savezu za gladne Hercegovini 10.000 din. (7)

Da Vas podsetimo:  Srbija pokazala visok stepen nepostupanja po presudama Evropskog suda za ljudska prava

U „Sokolskoj njivi”, kalendaru za sokolsko selo Niko Čabrilo iz sokolske čete Bijenja, Nevesinje istakao je da je Župa 1928. kada je izdala sva zelen dovela kao pomoć lekara u selo. Lekar je ustanovio skorbut. Crveni krst doterao je zelјe, voće i limune. (8) U toku nerodnih godina 1927. i 1928. župa je delila siromašnim seoskim porodicama preko sokolskih četa hranu u vrednosti od 196.332 dinara. Novac je župa sakupila od sokolskih društava Saveza Sokola i prijatelјa sokolstva. (9)

Jedno od najagilnijih sokolskih društava župe Mostar bilo je društvo u Dubrovniku. Branko Hope, član sokolskog društva Dubrovnik pisao je o seoskim četama u listu Saveza sokola „Sokolskom glasniku”. U svom članku istakao je : „ … Sa selom moramo biti u tesnoj vezi, selo moramo češće obilaziti, sroditi se sa njegovim životom, upoznati njegove tegobe, poučavati ga i od njeg se učiti. To se može postići samo neprestanim kontaktom starešinstva župe i sela, … što je manji teritorij to je kontakt češći a uspeh veći. “(10)

Sokolska četa Orašac osnovana 1931. imala je 1934. 74 člana, a četa Zaton osnovana iste godine imala je 89 članova. Babino Polјe (1933) 176 članova, Ćilipi (1931) 109, Đurinići-Molunat (1931) 40 čl, Goveđani (1933) 40 čl, Komolac (1933) 58, Korita (Mlјet) (1933) 31, Mandalјena (1931) 45, Mokošica (1930) 62, Mravinci (1933) 39, Mrcine (1933) 25, Plat-Soline (1933) 36, Pločice (1931) 86, Postranje (1931) 69, Slano (1931) 49, Suđurađ (1933) 101, Vitalјina (1931) 55. (11)

O radu sokola u Dubrovniku pisaao je „Zetski glasnik”. Istakao je povodom osnivanja sokolskih četa u Mokošici (Rijeka Dubrovačka), u Grudi, Ćilipima i Pločama (Konavle) da je u te čete pristupio veliki broj članova i da se radilo intezivno. Povod za članak bilo je osnivanje sokolske čete u Postranju (Župa Dubrovačka) za sela Grbavac, Martinovići, Makoše i Buići. Iz Dubrovnika je stiglo poslanstvo sokola, koje je pred školom u Postranju pozdravila brojna četa omladine. Bio je podignut i slavoluk pred kojim je odaslanstvo pozdravio Miše Kisić. Starešina sokola iz Dubrovnika Šutić zahvalio se na pozdravu i razložio okuplјenoj omladini o sokolskoj ideji, organizaciji i radu. U četu se upisalo 56 članova. Izabrana je Uprava u kojoj su bili : starešina Kristo Regjo, zamenik starešine Miše Kisić, tajnik Nikola Kelez, blagajnik Martin Lale, načelnik Antun Regjo, prosvetar Rino Lujak, revizori Antun Kristović, Andro Sambrailo i Marko Kelez. Posle izbora starešinstva dr. Dražić, zamenik starešine Sokolskog društva Dubrovnik pozdravio je izabranu braću, te im preporučio provođenje sokolskog bratstva i izdržlјivosti u radu za sokolske cilјeve. Šutić je zaklјučio skupštinu i zahvalio prisutnima na brojnom odzivu. Po završetku skupštine bila je održana prva vežba čete na prostoru ispred škole. Vežbu je vodio Kavčić, prednjak Sokolskog društva Dubrovnik.U članku „Sokolstvo u okolici Dubrovnika” isticalo se da su učitelјi dubrovačkog sreza potpomagali pri osnivanju četa, što je služilo na čast njima i njihovim predpostavlјenima. (12)

2Rođendan prestolonaslednika Petra proslavio je 6. septembra 1931. dubrovački soko zajedno sa sa svojim seoskim četama iz Orašca i Zatona. Sokolsko društvo priredilo je izlet u Orašac. Posle svečanosti u Dubrovniku, zasebnim parobrodom sve kategorije Sokola, na čelu sa muzikom, pošle su u luku Zaton. Seoska četa Zaton srdačno je dočekala izletnike, pa su se svi zajedno uputili u Orašac. Starešina čete u Orašcu, dobrovolјac sa solunskog fronta Luka Zlošilo, održao je sokolima patriotski govor. Sokole je pozdravio i podstarešina čete Antun Trojanović iz Trstenog. Starosta dubrovačkog sokola Niko Šutić zahvalio se na bratskom dočeku. Govori su pozdravlјeni sa poklicima kralјu, otadžbini i prestolonasledniku. Posle kratkog odmora u skromnom sokolskom domu vežbači su nastupili na zajedničkoj javnoj vežbi. Na vežbi su nastupili : ženska deca izvela su proste vežbe sleta u Splitu; seoske čete Orašca i Zatona vežbale su vežbe sa štapovima; članovi sokola iz Dubrovnika izvodili su proste vežbe sleta u Splitu; članice iz Dubrovnika izvele su vežbe sa čunjevima sleta u Splitu; ženski naraštaj iz Dubrovnika izvele su proste vežbe sleta u Splitu; članstvo iz Dubrovnika izvelo je vežbe na preči; ženski naraštaj iz Dubrovnika ritmične vežbe „Crnogorke”. Razdragana publika pozdravila je vežbe sa frenetičnim odobravanjem. Nakon vežbe održana je zabava „pod platanom” uz igru narodnih kola. Pri odlasku dubrovačkih sokola i čete Zaton, svi sokoli svrstani u redove promarširali su kroz Orašac do sokolane. Ispred sokolane govorio je L. Mozara, a kojem se u ime dubrovačkih sokola zahvalio Ivan Kovač. (13)

Da Vas podsetimo:  Kakva vlast, takva i ulica

U Čibaći u Župi dubrovačkoj održane su 14. avgusta 1932. utakmice za naslov “najbolјa četa u 1932 godini” i za prelazni dar matičnog društva Dubrovnik. Učestvovale su čete Ćilipi, Đurinići-Molunat, Gornja Župa, Mandalјena, Mokošica i Pločice. Po 6 najbolјih vežbača iz svake čete borilo se u disciplinama : 1) nastup k prostim vežbama; 2) proste vežbe; 3) trčanje na 100 metara; 4) bacanje kugle; 5) skok u vis iz zaleta; 6) skok u dalј sa zaletom i 7) vučenje konopa. Četa Mokošica je bila prva i dobila je naslov “najbolјa četa u 1932 godini” i prelazni dar Sokolskog društva Dubrovnik. Kao pojedinci : prvo mesto Milivoj Ćurlica (Mokošica ) zatim Boško Vuličević (Mokošica ), Pero Kušelј (Pločice), Jozo Ćurlica (Mokošica ), Pero Kristović ( Gornja Župa) i Pero Kalačić ( Ćilipi). (14)

Hrvatska štampa napadala je rad Sokolskog društva Dubrovnik na selu. U članku potpisananom sa S.T. Selјak u listu ,,Dubrava” ističe se : ,, Danas je na selu i učitelјu i načelniku, pa čak i nekojem župniku … prva briga, da se podigne koji dom za gimnastiku, sve to na teret jadnog sela i selјačkih žulјeva, a za školu malo se daje. … Događa se čak i to, ako je đak dobar i dobro uči čitati, pisati i računati, ali ako nije dobar akrobata na prečki, da dobiva drugi red.” I ako se u članku nigde ne pominju sokoli čitaocima članka nije bilo teško zaklјučiti da se govori o njima.

Banska uprava Zetske banovine na Cetinju rešila je 4. 11. 1935. da razdeli selјacima sadnice voća i agruma (naranče, mandarine i limune) u pola cene, za sedmicu sadnje voća. Svoju odluku je raspisala kao hitnu sreskim načelništvima, a oni opštinama i sokolskim četama. List „Dubrava” objavio je dopis jednog lica koji se potpisao kao Župlјanin i koji se žalio da dok je Sokolska četa u Mlinima bila obaveštena selјaci nisu dobili nikakvo obaveštenje. Čuvši za tu podelu neki su se obraćali svom seoskom glavaru, da li ima i za selјake, ali je ovaj 27. 11.1935. dobio glas od opštine, da je od 1 do 8.12.1935. nedelјa sadnje voća, i da se sadnice dobijaju iz Banskih rasadnika. Od selјaka se niko nije koristio sadnicama. Pisac članka je istakao da su u redovima sokolske čete u Mlinima lјudi pretežno drugih zvanja koji nemaju pojma o uzgajanju voća. (15)

3Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 1936. izlet u Mokošicu na Spasovo, krsno ime meštana Mokošice. U listu „Dubrovnik” o tome : „izlet, koji je onako triumfalno i bratski od rodolјubivih Mokošičana dočekan, a zabava je prošla u najbolјem redu, slozi i lјubavi, makar su neki zaviđenjaci htjeli to da ometu.” (16)

U Dubrovniku su 20. septembra 1936. održane okružne i četne sokolske lakoatletske utakmice. Utakmice su održane pre podne na Gruškom polјu. Učestvovalo je 11 takmičarskih vrsta. Pobedila je sokolska četa Zaton i po treći put dobila srebrni lovor-venac, dar kralјa Aleksandra. Drugo mesto je osvojila četa Orašac, treće četa Babino Polјe, a četvrto četa Gornja Župa. U okružnom takmičenju članova pobedilo je Sokolsko društvo Cavtat, u čijoj vrsti se istakao Vane Ivanović, poznati trkač prepona. Sokolsko društvo Dubrovnik je zauzelo drugo mesto. Na 100 metara trčao je Vane Ivanović 11,5 sekundi, na 1500 Vlaho Lučić 5,17. U skoku u vis i u dalј pobedio je Vane Ivanović. U bacanju koplјa prvi je bio Renci Lučić, a u bacanju kugle Vane Ivanović. Naraštajci Dubrovnika pobedili su naraštajce Cavtata. Dušan Šteger je bio prvi na 100 i 400 metara. U skoku u vis, dalј i bacanju kugle prvi je bio Vuković. Marija Mozetić pobedila je u kugli i koplјu, a Marija Benić bila je prva u skoku u vis, u dalј, u trčanju na 60 metara. Takmičenje je završeno utakmicom u odbojci između članova društava Dubrovnik i Cavtat. Pobedilo je društvo Dubrovnik. Posle podne pobednički venac predao je četi Zaton general Vuković, komandant mesta, i izaslanik kralјa, na šetalištu kralјa Aleksandra. Zatim je dr. Dokić, izaslanik i prosvetar Sokolske župe Mostar, govorio o sokolskoj misli, sokolskim zadacima, kao i o svrsi sokolskog vežbanja. Posle toga na javnoj vežbi izvedene su proste vežbe muške i ženske dece, vežbe muškog i ženskog naraštaja, igre muške i ženske dece, proste vežbe članica, vežbe batinama-članovi, narodna kola-članice i ženski naraštaj i vežbe sa spravama. Program je završen manifestacionom povorkom kroz Dubrovnik, gde se klicalo kralјu, Jugoslaviji i sokolstvu. (17)

Da Vas podsetimo:  Izborni uslovi: Da li si zvaničnik partije ili javni funkcioner?

Saša Nedelјković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

__________________

Napomene:

1. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kralјevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 100,101;
2. „Sokolska župa u Mostaru”, „Sokolski glasnik“, Zagreb, 1920, br. 4, str. 205; „Sokolska župa Mostar”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
3. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kralјevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 100,101;
4. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 54;
5. „Od Pobratima do sokolskih četa”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kralјevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 108-117;
6. „Sokolska župa Mostar”, „Spomenica II pokrajinskog sleta Sokola Kralјevine Jugoslavije u Sarajevu, Sarajevo, 1934, str. 103;
7. „Župski pregled“, „Soko Dušana Silnog” Beograd, maj 1928, br. 5, str. 90;
8. Niko Čabrilo, „Sokolstvo u selima”, „Sokolska njiva” Kalendar za sokolsko selo za prostu 1937 godinu“, izdanje Prosvetnog odbora Saveza Sokola kralјevine Jugoslavije, str.131, 132;
9. „Sokolska župa Mostar”, „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 126;
10. Branko Hope, „Razgraničenje župa”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 11 augusta 1930, br. 19, str. 2;
11. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 187,198, 199, 200-202, 203;
12. „Sokolstvo u okolici Dubrovnika”, „Zetski Glasnik”, Cetinje, 1931, br. 17, str. 4;
13. „Izlet u Orašac 6.o.m”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 24.septembra 1931, br. 39, str. 3;
14. „Utakmice četa Sokolskog društva Dubrovnik”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 1. septembra 1932, br. 35, str. 4;
15. S.T. selјak, ,,Naše selo i prosvjeta”, „Dubrava”, Dubrovnik, 28 velјače 1935, br. 24, str.3; Župlјanin, „Kroz našu okolicu”, „Dubrava”, Dubrovnik, na Badnji dan 1935, br. 43, str.12;
16. „Spasovo u Mokošici”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 8. maj 1937, br. 14, str. 3;
17. „Sokolske okružne i četne utakmice u Dubrovniku”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, oktobra 1936, br. 40, str. 4; R-r, „Javna vežba”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 26 septembra 1936, br. 38, str. 4;

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime