Šešelj plaši Vučića: Izludeću kukavca, šlogiraće se!

– Imam pouzdana saznanja da je Aleksandru Vučiću ugrožen život, otrovaće ga ili će mu srušiti avion – rekao je Vojislav Šešelj drhtavim glasom.

Vojvoda od Pinka tako je počeo novi morbidni igrokaz, kojim namerava da podjari paronoju svog najboljeg učenika. Lukavo, Šešelj pokušava da se ugradi u Vučićeve stalne marketinške akcije, zasnovane na pričama o izmišljenim atentatima. Umesto da, kao sav normalan svet, raskrinkava Vučićeve trikove, Šešelj je rešio da ih podstiče. Na to su ga navela tri osnovna motiva. Prvo, dobiće prostor u medijima. Drugo, dodatno će uplašiti Vučića i, treće, zabavlja ga.

Treći motiv – zabava – Šešelju je bio bitan i pre 25 godina, kad je shvatio ko je i kakav je Vučić. Stari radikali još pamte i rado prepričavaju kako je vojvoda, u trenucima dokolice, smislio spletku kojom se narugao mladom saradniku.

– Vučiću, kako si putovao od kuće do stranke? – pitao je Šešelj Vučića jedno jutro.

– Tramvajem, kao i obično…

– Nije dobro… – zabrinuo se, tobož, Šešelj. – Da li si primetio da te neko prati?

Vučić je pretrnuo, jedva je promucao da ništa nije primetio.

– Već četiri dana te prate trojica tipova, verovatno iz DB-a. Uvek jedan uđe u tramvaj na tvojoj stanici, a dvojica na nekoj od sledećih. Onda se rasporede i motre na tebe. Kad sam obavešten o tome, rekao sam Pani da te pazi. Ni njega nisi primetio. Međutim, Pana jutros nije mogao da dođe da te čuva, pa sam te nazvao, ali niko nije digao slušalicu. Nema veze, važno je da si dobro – objasnio je Šešelj.

Vučić nije bio dobro. Kad mu je Petar Panić, tadašnji šef obezbeđenja Srpske radikalne stranke, potvrdio Šešeljevu priču, Vučiću je pozlilo. To veče ga je tata Anđelko vozio kući, a sledeća tri dana mali Alek je obletao oko vojvode, moleći ga da mu obezbedi prevoz. Šešelj mu je dao na korišćenje crveni „jugo“ i šofera, Gorana Veselinovića, ali nikad mu nije priznao da se samo poigravao s njim.

Da je predmet ruganja, Vučić nije shvatio ni kad mu je Šešelj u posveti jedne od svojih knjiga citirao Efraima Kišona: „Plašljiv čovek ne može da bude srećan. Ljudi ga ne trpe, žene ga ne vole, a i on sam sebe prezire“. Brutalan, kao uvek, Šešelj je i pred njim tvrdio da je strah jedna od retkih ljudskih osobina koje poseduje Vučić.

Tradicionalno sprdanje s Vučićevim kukavičlukom nastavljeno je aktuelnom pričom o pripremi novog atentata.

– Vučić mora da se čuva trovanja ili da mu ne obore avion. A on ide gde god ga pozovu, voli da putuje, a to nije dobro. Želeo sam sve da kažem narodu i neću vam otkrivati odakle znam sve to. Samo kažem da ne bi valjalo za Srbiju da nam ubiju i predsednika države. A, to je još ostalo. Mi, Srbi, u poslednjih 150 godina ubili smo jednog kneza – Mihaila Obrenovića. Ubili smo i jednog ministra – Milorada Draškovića. Pa jednog kralja – Aleksandra Obrenovića, pa jednog premijera – Zorana Đinđića. I ko još nikad nije ubijen u Srbiji? Predsednik republike – tvrdi vođa radikala.

Kao što je planirao, takve izjave su ga plasirale na naslovne strane naprednjačkih biltena. Dok ih lista, Šešelj grokće od smeha, svestan da izluđuje svog mezimca.

– Vučić ne može to da podnese, šlogiraće se…

Cela Šešeljeva politička karijera obeležena je morbidnostima koje on naziva crnim humorom. Medijsku scenu je okupirao najavom da će srušiti „Kuću cveća“ i glogovim kocem upokojiti vampira Josipa Broza. Hrvatima je pretio da će ih klati zarđalom kašikom kako se ne bi znalo da li su umrli od klanja ili tetanusa. Na dan sahrane Slavka Ćuruvije, prilikom slučajnog susreta s dvojicom novinara „Dnevnog telegrafa“, pitao ih je „da li je Ćuruvija pobegao iz zemlje ili je u zemlji“.

Nije štedeo ni Slobodana Miloševića. Posle Dejtona, pretio mu je da neće još dugo nositi živu glavu.

– Može da se sakrije u neki bunker, to je radio i Hitler, pa opet nije izbegao kaznu. Tako će i dedinjski dizdar. Svi u Miloševićevoj porodici – otac, majka, ujak, svi… – sami su se ubijali, ne bi me čudilo da i on to uradi. Ako neće sam, presudiće mu Srbi, kao što su uvek sudili svojim izdajnicima – tvrdio je Šešelj.

Omiljena meta mu je bio Zoran Đinđić. U poslednjem intervjuu pred odlazak u Hag, koji je objavio „Blic Njuz“, najavio je da će „Srbijom teći potoci krvi“. Na oproštajnom mitingu Tomislav Nikolić je poručio okupljenima „ako neko od vas u narednih mesec ili dva vidi Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao problem s nogom“. Šešelj se tada naljutio na Nikolića, on je hteo da kaže tu pretnju, ali zamenik ga je preduhitrio. Kasnije, u iskazu istražnom sudiji Vučku Mirčiću rekao je da nije znao da će biti ubijen Đinđić, ali da ga je to obradovalo, pa je organizovao proslavu u ševeningenskoj pritvorskoj jedinici. Po povratku iz Haga, opet zbog naslovnih strana, Šešelj je obećao da će otići na Novo groblje i s bagerom iskopati Đinđića.

Brutalne kampanje, kakvima je pretio Miloševiću i Đinđiću, sada ne sme da vodi. Rano je, Vučić mu se čini još suviše jak i opasan. Kad oseti da mu se tron ljulja, Šešelj će prvi nasrnuti. Zasad, zadovoljava se podjarivanjem Vučićeve paranoje.

Predrag Popović

predragpopovic.wordpress.com