Skupština Kosova je pre šest godina, bez srpskih poslanika, proglasila nezavisnost koju je do danas priznalo 105 zemalja. U međuvremenu, došlo je do promene u mnogim životnim sferama, ali nezadovoljstvo ostaje…
Dragan Simić iz Zvečana svestan je situacije nakon proglašenja nezavisnosti pre šest godina, pogotovu nakon Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda. Ali, za njega je „sever Kosova i dalje sastavni deo Srbije i tako će i ostati“. Iako je zvanična Priština obećala mnogo toga, on, kaže, ne vidi da je Vlada Kosova nešto konkretno uradila na poboljšanju životnog standarda njegovih sunarodnika severno od Ibra. Ipak, Simić ne isključuje mogućnost da „neke interesne grupe imaju koristi od ulaganja u srpske sredine, ali obični građani sigurno ne“.
Kosovska dokumenta sve neophodnija
„Vidimo da niču neke nove zgrade, pa i sportske hale na severu. Možda su izgrađene sredstvima Vlade u Prištini i Beogradu. Ali proizvodnih pogona nema. Nema posla. Poznata je priča o duplim platama i da Vlada Kosova finansira i zdravstvo i prosvetu pa bi možda najbolje bilo da postoji jedinstven sistem plaćanja. One koji ne rade, da finansira Priština, a one koji rade Beograd“, kaže Simić dodajući da su, i pored jasnog stava o bojkotu kosovskih dokumenta, „nama ona iz dana u dan sve neophodnija“.
Selim Selimi iz Prištine ne krije da je pre šest godina očekivao bolji život. Sada je prilično razočaran u neke predstavnike kosovskih institucija. Kaže da je korupcija iz dana u dan sve veća, nepotizam takođe. Narod živi sve teže. Zato ga ne iznenađuje što svakog dana raste broj onih njegovih sunarodnika koji po svaku cenu žele da odu u neku od zapadnoevropskih zemalja. Selimi očekuje da će stanovnici Kosova i dalje čekati pred ambasadama za vize kako bi negde otputovali i za to takođe okrivljuje Vladu Kosova.
Selimi ima i svoj stav o Srbima i o tome zašto se oni nisu vratili u većem broju: „Srba ovde nema puno. Zna se šta su oni napravili na Kosovu i skoro na celom Balkanu. Zato ne očekujem bolje odnose sa njima. Mislim da su fer – znaju kakvo su zlo napravili, pa se i ne vraćaju. Ako dođu, sagrade im kuće, oni ih prodaju, dobiju veliki novac od mojih sunarodnika i ponovo se, puni para, vraćaju u Srbiju“, kaže Selimi.
Kosovo dobija državne konture
Po Ismailu Ramoviću iz Prizrena, Kosovo je u prethodnih šest godina napravilo „veliki, pozitivni iskorak i dobija sve konture državnosti“. Po Ramoviću, napravljen je veliki korak u normalizaciji odnosa sa Srbijom, a, kako naglašava, relaksacija tih odnosa omogućiće Kosovu da ide napred.
„Shodno svojim kompetencijama, Vlada Kosova čini puno toga da poboljša život Bošnjaka, kao i ostalih ovdašnjih zajednica. Međutim, plašim se da nacionalne zajednice ne čine dovoljno na poboljšanju sopstvenog života u mestima gde žive. Naš zajednički problem jeste neka vrsta geta u kojem živimo, ne šest, nego 14 godina nakon završetka rata. Ja skoro nigde ne putujem jer moja kosovska dokumenta nisu relevantna za odlazak van ovih prostora. Tantalove su muke da se ode van Kosova zbog ogromne dokumentacije koju treba da pribaviš i guraš se i po nekoliko puta po ambasadama“, kaže taj profesor bosanskog jezika.
Sever – kosovsko bure baruta
Sva tri sagovornika imaju različite stavove o tome da li bi napetosti eventualno mogle da izazovu neke nove sukobe na Kosovu:
„Južno od Ibra ne može doći do takvih napetosti koje bi izazvale nerede jer su se Srbi u tom delu Kosova integrisali u sistem Prištine. Izišli su na izbore, imaju svoja rukovodstva i praktično su priznali realnost. Na severu i dalje ima tih turbulencija. Izišli smo na izbore, a da mnogi nisu znali da ih je organizovala Priština. Sever je, po meni, kosovsko bure baruta. Srbi neće odustati da ih hrani Srbija i budu deo nje. Ipak, ne odlučujemo mi o tome. Tu su pregovarački timovi i, normalno, ono što na kraju kaže Zapad – to je završena priča“, kaže Simić.
„Oni koji su ovde izazvali sukob, možda razmišljaju da sukobima rešavaju probleme. To je davno prošlo vreme i oni moraju da shvate da se sve rešava dijalogom. Nakon svakog rata, mora se sesti i razgovarati“, smatra Selimi.
Bolja i efikasnija administracija, borba protiv korupcije i nepotizma, bolji životni i uslovi školovanja, veći standard, ukidanje viza i sloboda kretanja – samo su deo zajedničkih želja naših sagovornika do narednog 17. februara i nove godišnjice nezavisnosti. Selimi akcenat stavlja na privredni razvoj: „Kosovo mora da razvije privredu, a u okviru nje posebno poljoprivredu. Da gradi budućnost svojim, a ne tuđim snagama. To je moguće ostvariti bilateralnim odnosima sa razvijenim zemljama. Ako bismo ekonomski ojačali – bolje bismo živeli. Ostvarili bismo nakon toga mnoge pogodnosti, između ostalog tada bi nam ukinuli i vize. Ovako siromašnim i korumpiranim – još dugo nam ih neće ukinuti.“
Autor: Refki Alija, Prizren
Dojče vele
