Prema najnovijem izveštaju Evropsle komisije o napretku Srbije ka priključenju Evropsskoj uhiji, Srbija nije napravila nikakav napredak kada je u pitanju pravosuđe. Nije bolja situacija ni u ostalim oblastima, ali ovde je reč o pravosuđu.
I, bilo bi razumno očekivati da odgovorni – a to su pre svih kod nas Predsednik i Premijer, toj činjenici pridaju odgovarajući značaj i prediuzmu neke korake u pravcu poboljsanja tog stanja, ali to nije njihov, a nažalost time ni naš slučaj. Prva reakcija Predsednika, na pitanje novinara, šta misli o tim ocenama, bila je – ne znam, nisam čitao taj izveštaj, a reakcija Premijerke bila je da se sa nekim navodima iz izveštaju ne slaže, a da će za neke druge navode tražiti objašnjenje Evrope. Najblaže rećeno, tako se ne ponašaju ljudi kojima je zaista stalo da Srbija jednog dana postane član Evropske unije, što je inače politika kojoj su kako kažu posvećeni, tim više što je sličan izveštaj bio i onaj iz 2017. godine i što nam je iz Evrope saopšteno da ove godine neće biti otvoreno ni jedno novo poglavlje o pregovorima, jer nema npretka u poglavljima koja su već otvorena, a tu spada i pravosuđe.
Sticajem okolnosti, ove godine se kod nas biraju novi najviši sudski organi – Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, i bila bi to lepa prilika da se pokaže namera da se u pravosuđu počne nešto menjati na bolje. Nažalost, to nije slučaj. Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, kaže:
„Kada bi ljudi shvatali da su izbori za pravosuđe, za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, od skoro istog značaja kao politički izbori jer su to dva najjača tela sudske uprave koji treba da budu kišobran koji pravosuđe štiti od političkog uticaja i ako u njih uđu poslušne sudije i tužioci, onda će problem biti veliki, pritisak političke vlasti biće mnogo veći tada nego sada…. A kad postoji taj pritisak, sve što postoji pošteno u sudstvu i tužilaštvu biće pristisnuto maskimalno i neće dati kvalitet koji bi mogao da da“.
S tim u vezi, Društvo sudija predlaže i veću transparentnost i duže trajanje izbora, kako bi sudije kandidati koji se biraju imali veću mogućnost da se predstave, a sudije koje ih biraju veću mogućnost da kažu šta o njima misle, ali to nije prihvaćeno. A nije, kako kaže Dragana Boljević, prihvaćeno ni to da se izbor sudija za Visoki savet sudstva održi samo na četiri mesta, u većim centrima Srbije, a ne u svakom sudu posebno, jer predsednik manjeg suda sa, na primer, desetak sudija, dobro poznaje svakog sudiju i može tačno da pretpostavi kako je ko od njih glasao, a to već jako utiče na stvarnu izbornu želju glasača. To je bila i primedba zvaničnika iz Evrope, međutim ni to nije prihvaćeno.
Ništa nije bolja sudija ni sa izborom Državnog veća tužilaštva. Stižu vesti da Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, obilazi tužilaštva i otvoreno sugeriše koji tužioci treba da budu birani u Državno veće tužilaca. On ide toliko daleko da čak i otvoreno zagovaraa izmene Ustava u smislu da pravo na postavljanje i imenovanje svih sudija i tužilaca u državi ima samo predsednik Republike, što je totalno suprotno ne samo duhu postojećeg Ustava već i duhiu svih demokratskih sistema u svetu, pa se postavlja pitanje ko je taj čovek, ko ga je izabrao na tu funkciju, te ako su i ostali pravosudni kadrovi tako birani onda nije ni čudo što nam je pravosuđe ovakvo kakvo jeste.
Čak se i državna tužiteljka Zagorka Dolovac probudila iz zimskog sna. Stižu vesti da i ona obilazi tužilaštva i otvoreno govori koga birati u Državvno veće tužilaca.
I na kraju, jedno pitanje – kako će Evropa, posle već date ocene o naašem pravosuđu, reagovati na ovakve vesti, ali ko bi propustio ovu sezonu, sezonu u kojoj se bira u Vrhovni savet sudstva i Državno veće tužilaca.
No, pusti Evropu, mi ovakvi kakvi smo deo tog sveta nikad nećemo ni biti. Pravo pitanje je – kakvom se mi to pravosuđu izlažemo u budućnosti ako nam radomiri ilići budu sudili. Meni je to neshvatljivo, a on i ja smo iste škole učili – gde je taj čovek studirao, ko ga je takvog pronašao, ko ga je ptredložio, ko ga je izabrao na tako visoku funkciju u ptravosuđu bog te …. A preti nam opasnost da takvi budu izabrani. To je poenta ovog teksta.
Dragiša Čolić
