Na skromnoj, ali istorijskoj ceremoniji, Aleksandar Vučić uručio je srpski pasoš Stivenu Sigalu, koji se najpre zahvalio a potom demonstrirao deset načina kojima možete onesposobiti protivnika putnom ispravom, što je premijer istorijski šaljivo prokomentarisao: “Dobro da ti nisam dao doktorat ko Nebojšici, pa s njim bi mogao slona da ubiješ! Ono teško, bre, ukoričeno, ima 100 strana najmanje”…
Međutim, dodela pasoša Sigalu nije tek šminka, već suština, jer tim je potezom premijer defakto ispunio sijaset obećanja, koja su, priznajem, delovala kao Tasovac na kiši: nerealno, smešno i pomalo otužno!
Recimo, sada deluje sasvim realno da sledeće godine prosečna plata u Srbiji bude 500 evra, osim ako neko nema argumente protiv koje će morati da objasni Sigalu kad mu zazvoni na vrata i bez mnogo reči ispresavija ko kiflu!
Dakle, i a one bude tih 500 evra- biće!
Lično, da mi novopečeni Srbin pokaže 100 evra I zavrne ruku naravno da bih rekao: “Jao, vidi, 500 evrića, a budale tvrde da nije zelene boje”!
Drugo, Sigal je najavio otvaranje škole aikidoa u Beogradu, čime je ispunjeno obećanje premijera o inostranim investicijama i otvaranju novih radnih mesta!
Naime, Vulin već pravi spiksove socijlno ugroženih, nezaposlenih, trudnica, porodilja, tehnoloških viškova…koji će biti polaznici škole aikidoa “Sigal i Alek, nenaoružani ali opasni”, što će im obezbediti licencu da potom otvore svoje škole, takozvana mala porodična preduzeća, u kojima će potom oni zapošljavati hiljade budućih boraca.
Naročito raduje informacia da je masa penzionera zainteresovana za ovaj program i da je stanovita Milunka iz Donjeg gajtana već adaptirala nekadašnji špajiz u aikido salu, namerena da u 92 godini okupi ispisnike iz svog I okolnih sela I pretvori ih u ubilačke mašine koje će i bez povećanja penzije znati da prežive u prirodi I sastave kraj s krajem.
Sledeće, primetna je nervoza kod Hrvata koji su očekivali da se naoružamo ruskim sistemom S- 300, ali na Stivena Sigala nisu računa ni u ludilu, i već su u pregovorima sa Džeki Čenom, koji je još onomad, kada je Aleksandar Vučić s ramena položio kamen temeljac od četiri tone za “Beograd na vodi” izjavio: “Ljudi, jedno je film ali ovaj čovek ne glumi, ne bih se ja njemu zamerao, zaista, izvinite, pi.ka sam”!
Na posletku, dajući kratku ali istorijski dovoljno dugačku izjavu za medije, premijer je upozorio gospodina Sigala da pasoš uvek nosi u unutrašnjem džepu jakne, podsetivši na nemili događaj kada je u gradskom prevozu njegovom bratu neko iz zadnjeg džepa farmerki ukrao ličnu kartu i pretplati se na bezobrazne tv kanale, naručio onaj “venogel” iako svi znaju da Vučići ne kubure s proširenim venama već vidicima i probijao kordone policije preteći: “Znaš ti ko sam ja- onaj s ove lične karte, bre! Aj sad beži da ne zovem brata ovog čija je lična karta, idem na podvarak kod roditelja Siniše Malog koji će me na prvi pogled možda zameniti s ovim likom s ličnjaka, ali dok provale ja ću več dva tanjira da sabijem”…
– Gospodin Sigal će najverovatnije predstavljati našu delegaciju tokom sledeće runde pregovora u Briselu, pa očekujem da nam uz izvinjeje vrate Kosovo i Metohiju, a opoziciji poručujem- ako hoćete izbore imaćete ih, samo što uvodimo novo izborno pravilo: svi će morati da predaju papirić Sigalu pre ubacivanja u kutiju, pa ako im se omaši da pogrešno glasaju Stiven će im pokazati 25 načina kako glasačkim listićem slomiti ruku na tri dela zabludelom glasaču…- ponovo je istorijski šaljivo, kako samo njemu dolikuje, saopštio šeret iz Nemanjine 11.
Mihailo Medenica
Dvaujedan
Dobar je Medenica. Šta bi tek bilo da smo angažovali Čaka Norisa. Priča se, kad on otvori frižider, puding počne da drhti – od straha. A on mu kaže: ne boj se, došao sam po pivo.