Simona Raspopović: Totalni „udžas” ili O udžbenicima u Srbiji

Zašto nema nikoga da napokon prizna da su svi udžbenici u Srbiji očajni, bilo da su ih izdali strani ili domaći izdavači, bilo da su besplatni ili papreno skupi

Kao prosvetni radnik sa internacionalnim iskustvom i roditelj deteta osnovno-školskog uzrasta koje pohađa državnu školu u Srbiji, pomno pratim polemiku oko besplatnih udžbenika kao i najnoviji predlog vrha države povodom udžbenika iz „nacionalnih predmeta”.

Kao i obično argumenti za i protiv u oba slučaja maše suštinu problema našeg obrazovanja i dok se troše stupci u novinama na marginalna i površinska preklapanja, generacije dece bivaju trajno oštećene i uskraćene za najosnovnija znanja.

Zašto nema nikoga da stisne petlju i da napokon prizna da su svi udžbenici u Srbiji očajni bilo da su ih izdali strani ili domaći izdavači, bilo da su besplatni ili papreno skupi?

Na našem tržištu jednostavno trenutno ne postoji  ni jedan jedini udžbenik, ni iz jednog jedinog predmeta čiji autor/i pokazuju minimalnu zainteresovanost za ciljnu grupu kojoj je udžbenik zapravo namenjen. Čini se da je pisanje udžbenika svojevrstan omaž titulama i egu autora koji se neizmerno trude da zadovolje kojekakve manje ili više transparentne kriterijume raznoraznih obrazovnih tela, a nažalost ponajmanje obraćaju pažnju na realne potrebe, kognitivne sposobnosti i zrelost publike za koju pišu tj. korisnika tih udžbenika.

Da li se iko u ovoj državi pita (uključujući nastavnike, roditelje, zaposlene u  prosvetnim zavodima, upravama, ministarstvu) da li je normalno da se u jednoj jedinoj lekciji iz geografije za uzrast od jedanaest godina pojavi preko dvadeset novih reči i pojmova? Pa tako u jednoj jedinoj nastavnoj  jedinici deca u udžbeniku mogu naći sledeće:  Erozija, akumulacija, kanjon, delta, ada, klif, aluvijalna ravan, abrazija, potkapina, cirk, valov, morena, vrtača, škrape, eolski, kraški itd.

A evo kako jedan udžbenik iz matematike za peti razred osnovne škole objašnjava pojam ugla: „Ugaona linija i jedna od oblasti na koje je ravan podeljena tom ugaonom linijom obrazuju ugao. Poluprave ugaone linije su kraci ugla a njihov zajednički početak teme ugla”. Ova definicija je svakako tačna, ali pitam se da li je možda postojao neki manje klinički i suvoparan način da se deca upute u ovaj, inače jednostavan pojam.

Udžbenik iz informatike i računarstva u najsitnije detalje objašnjava šta su ulazni i izlazni uređaji, operativni sistemi, adveri, spajveri, trojanci i kako se treba ponašati u informatičkom kabinetu i umesto da stiču preko potrebna praktična znanja, učenici bubaju napamet: „… Datoteka je skup podataka, kao što su tekstovi, slika, video materijal i slično, snimljeni na spoljašnjoj memoriji. Radi lakšeg pronalaženja datoteke se organizuju u fascikle…“

U čitankama iz srpskog jezika književni rodovi i vrste su nabacani bez ikakve logike. Red narodne književnosti, pa malo autorske, pa epska narodna pesma, pa drama, bez toga da je i jedna lekcija posvećena podeli književnosti i nekom objašnjenju koje bi u malim učeničkim glavama unelo nešto reda i smisla.

Primeri bi se mogli nizati u nedogled, a ima ih toliko da i najsavesniji mali „štreber“ izgubi volju za učenjem.

Kad se ovakvim udžbenicima još doda i nerealno obiman nastavni program, nemotivisan nastavni kadar (čast izuzecima!) i odsustvo novca za dodatna nastavna sredstva – onda dobijemo školu kakvu sada imamo.

I dok se u nekim zrelim društvima nacionalnoj istoriji pristupa sa otklonom vremena, objektivno i neemotivno, a učenicima ostavlja pravo da sami zaključe da li su tamo neki Vikinzi bili samo okrutni osvajači i da li su poznati moreplovci zapravo najobičniji gusari, mi kao i obično ne vidimo šumu od drveta.

Izvor: Stanje stvari