Simonović: Vesić i Miličko mi se svete, prete da će mi zašiti usta

0
253

Bivši predsednik beogradske opštine Grocka Dragoljub Simonović u ekskluzivnom intervjuu za Magazin Tabloid otkriva detalje iz sudskog postupka u kome je prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekivanja na paljenje kuće Milana Jovanovića. Simonović objašnjava pozadinu tog slučaja i ulogu koju su u njemu, iz senke, imali njegovi dojučerašnji stranački drugovi Milosav Miličković i Goran Vesić, kao i vođa Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. Iz dramatične ispovesti o kriminalu, prevarama i političkom, policijskom, sudskom i medijskom progonu kome je Simonović izložen izdvajamo deo koji ukazuje na spregu pojedinaca iz vrha vlasti s klanom Veljka Belivuka.

Dragoljub Simonović je pre nekoliko dana, u intervjuu za YouTube kanal Slavija Info, ukazao na sporno asfaltiranje puta u naselju Ritopek, od Smederevskog puta do ulice Livadice, u kojoj je Veljko Belivuk podigao dvospratnu kuću. U toj zgradi su, prema navodima iz krivične prijave protiv Belivuka i pripadnika njegove kriminalne grupe, izvršeni najteži zločini.

– Asfaltiranje tog puta je izvršeno posle mog mandata. Iako su takvi poslovi u nadležnosti lokalne samouprave, o tome nije obaveštena ni predsednica opštine Grocka Živadinka Avramović. Izgradnja puta nije bila u planu, ali asfaltiranje je izvršilo preduzeće Srbijaput. Ko je dao naređenje, ne znam. Po difoltu, naređenje bi mogao da da koordinator Srpske napredne stranke za opštinu Grocka Milosav Miličković ili Goran Vesić, zamenik gradonačelnika. Ili je to radio Srbijaput bez ičijeg znanja. Čudno je da je to završeno za par dana. Neko je sa visokog mesta naredio to asfaltiranje – rekao je Simonović.

Vesić i Miličković su odbacili odgovornost i demantovali svoje učešće u aferi. Dragoljub Simonović je o tome razgovarao s Predragom Popovićem, zamenikom glavnog urednika Magazina Tabloid.

POPOVIĆ: Goran Vesić je rekao da mu je „zanimljivo da ljudi pridaju pažnju čoveku koji je zapalio kuću novinaru koji ga je kritikovao“. On tvrdi da taj put ka Belivukovoj kući ne pripada gradu i da ga je radio Srbijaput, koji takođe nije u vlasništvu grada Beograda. Kako komentarišete Vesićev pokušaj da odgovornost za saradnju s Belivukom prebaci na nekog drugog?

SIMONOVIĆ: Vesić se oglasio začuđujuće brzo, što potvrđuje moja saznanja da je on jedan od učesnika u montiranju slučaja s Milanom Jovanovićem. Vesić je mogao da kaže: „Mogao sam da naredim izgradnju tog puta, ali nisam“.  Umesto toga, on je, onako oznojen i zajapuren, odgovorio uvredama, nazivajući me palikućom. Dva dana kasnije oglasio se i Miličković, ali ne preko nekog medija, nego na Fejsbuk nalogu Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Grocka. On je tvrdio i da mi ne duguje 40.000 evra, koliko sam platio izgradnju njegove kuće. Niko ga nije podržao, dobio je samo 4-5 lajkova, pa je to nastavio na nalogu Opštinskog odbora Rakovica. Prema njegovim uputstvima, botovi su u komentarima pisali da sam Đilasov čovek, da radim za Đilasa, koji mi je naredio da iznosim optužbe protiv Miličkovića.

Da Vas podsetimo:  Poništena odluka o doktoratu Siniše Malog

POPOVIĆ: Da li radite za Đilasa?

SIMONOVIĆ: Vesić je izašao iz „žutog preduzeća“, a sad se priča da sam ja Đilasov. Hajde da vidimo ko je profitirao u vreme dok je Đilas bio na vlasti. Neka istražni organi utvrde šta sam ja stekao u Đilasovo vreme, a šta Vesić i Miličković. Šta je to Miličković kupovao, recimo, u Barajevu dok su žuti bili na vlasti. Pričaju se interesantne stvari, ali to me ne zanima. Uostalom, šta da i jesam Đilasov, a nije bitno čiji sam, bitno je da li lažem ili govorim istinu. Zato sam se uključio u polemiku na Fejsbuku, volim izazove. Pitao sam botove kako znaju da li mi Miličković ne duguje novac. Kako to znaju? Neki od njih su tražili dokaze za moje optužbe.

POPOVIĆ: Imate li dokaze?

SIMONOVIĆ: Neka dokaže Miličković. Neka kaže gde je kupovao građevinski materijal, koje majstore je angažovao, ko je uveo struju, vodu, kanalizaciju… Ko? Ja! Kakav je čovek, ne bi me iznenadilo da Miličković kaže da mi je platio sve to. Međutim, zanimljivo je što on koristi stranačke resurse da bi prikrio svoje prevare. Meni 40.000 evra duguje Milosav Miličković, a ne Srpska napredna stranka. Kakve veze ima SNS s tim što mi Miličković duguje novac? Kakve veze ima SNS s tim što je Miličković pravio put za Belivuka? Prijatelji mi javljaju da Miličković priča kako je Vučić naredio da me tako napadaju, da me nazivaju palikućom: „Pičite po Simi“. U to ne verujem. Možda i jeste, ali onda neka Vučić kaže da je naredio. Ako nije, onda treba da se zapita kakvo zlo drži u svojim redovima. Neću da se mešam u to šta radi Vučić. Predsednik stranke treba da se bavi svojom strankom. Ako su njemu dobri Vesić i Miličković, ako ih želi uz sebe, to je njegov problem. Vesić je najomraženiji čovek u SNS-u, Beogradu i celoj Srbiji. Vesić je patološki lažov. Takav je i Miličković. On nije sramota samo za stranku, već i za funkciju koju obavlja u policiji. Zar se predsednik Srbije ne stidi što mu je takav čovek državni sekretar u MUP-u? Njega ne treba samo izbaciti, nego i procesuirati za mnoga nedela, ali ne želim u to da ulazim, da se ne stekne utisak kako i ja, kao on, lične probleme rešavam uz pomoć stranke i državnih institucija.

Da Vas podsetimo:  Ko je sledeći?
Vesić i Miličković crtaju stranačke puteve i stranpustice

POPOVIĆ: Kako je došlo do Vašeg sukoba s Vesićem i Miličkovićem?

SIMONOVIĆ: Zasmetao sam im kad sam stavio do znanja da neću prihvatiti da budžet za opštinu Grocka bude 500 miliona dinara. Rekao sam im da nemam ništa protiv da Obrenovcu i Lazarevcu, koji su manji od Grocke, daju po 1,5 ili 1,3 milijarde dinara, ali nije pravedno da mom narodu, koji je dao 70% glasova našoj stranci, daju trostruko manje. Dok je Demokratska stranka bila na vlasti na republičkom nivou, budžet Grocke je takođe bio 500 miliona. Sad, kad je naša stranka na vlasti, opet dobijamo samo toliko novca. Rekao sam im da to neću prihvatiti, pre ću napustiti stranku. Tada mi je Vesić rekao: „Dobićeš ti, Simo, te pare, ali ih nećeš potrošiti“. To je bio signal, kojim je najavljeno šta mi se sprema, ali ja sam ga totalno zanemario. S druge strane, Miličković mi se sveti zato što nikad nije imao bolji izborni rezultat od mene, a raspolagao je s pet puta više sredstava. Iz budžeta, pa preko ministarstava, sekretarijata i raznih projekata Rakovica je dobijala petostruko više od Grocke, ali Miličko je osvajao 49 odsto, a ja 70 odsto glasova. Smetalo im je i to što ja nemam gazdu. Jesam, bio sam vojnik partije, ali nisam hteo ni pred kim da klečim. Uvek sam radio ono što sam smatrao da je najbolje za moj narod. Uveren sam da je, ako je narod zadovoljan, to dobro i za vođu stranke. Sve što se desilo sa mnom, kad su mi montirali slučaj sa spaljivanjem garaže Milana Jovanovića, nepobitno je potvrdilo da iza svega stoje Goran Vesić, Milosav Miličković, Dijana Hrkalović i neki pojedinci iz policije i pravosuđa.

POPOVIĆ: A Nebojša Stefanović? Njega ste proglasili za počasnog građanina Grocke.

SIMONOVIĆ: Ne znam kakvu je ulogu u tome imao Stefanović. Pošteno govoreći, mislim da mu je Miličković servirao lažne informacije i ubedio ga da me spakuju.

POPOVIĆ: Da li Vas je pozvao Aleksandar Vučić i pitao šta se dešava, šta je istina o spaljivanju kuće Jovanovića i sukobu s Vesićem i Miličkovićem?

SIMONOVIĆ: Da sam okrenuo Vučića i tražio da mi pomogne ispalo bi da sam kriv.

Da Vas podsetimo:  Pravo na vodu tuži investitora zbog isušivanja reke Gokčanice

POPOVIĆ: On Vas nije zvao?

SIMONOVIĆ: Ne, nije. Pretpostavljam da prati ceo slučaj, kao čovek koji odgovara za svoje kadrove. Apsolutno podržavam princip, moj i njegov, da niko ne sme da bude zaštićen za dela ili nedela koja je počinio. Isto tako, a mislim da se sa mnom slaže i predsednik Srbije, niko ne može da bude kažnjen ako nije kriv. Verovatno su istražni ili neki drugi organi dostavili Vučiću dokumente s lažnim činjenicama, koje se svode na to da je Sima kriv. Ne znam

POPOVIĆ: Da li se plašite za svoju bezbednost?

SIMONOVIĆ: Otvorio sam istinite i značajne teme o ta dva lafa iz SNS-a. Znam, neće mi to oprostiti. Vesić će mi se, svakako, svetiti na svim nivoima. Miličković, naročito, on je poznat po tome. Prijatelj mi je preneo njegovu poruku da će mi „zašiti usta“. Možda je to nešto figurativno hteo da poruči, a možda je u pitanju direktna pretnja, ali hajde da vidimo.

POPOVIĆ: Da li ste to prijavili policiji?

SIMONOVIĆ: Nisam, nemam nameru da se bavim s tim. Miličković mi preti tužbom. Voleo bih da me tuži, da vidim taj film, pa da mi na sudu objasni da li mi duguje pare. Mnogo više me brine opasnost od vaninstitucionalnog obračuna. Znam da me prisluškuju i prate, snimaju i slikaju. Znam i da to rade neki Nedeljković i Gligorijević. Možda rade u policiji, možda su prijatelji Miličkovića ili Vesića. Neka prisluškuju, nemam šta da krijem. Samo da ne preteraju, da me ne prinude da se sam branim. Baš danas, dok vodimo ovaj razgovor, sin mi je javio da je jedva izbegao sudar, koji je neko hteo da izazove. Da se to dogodilo, oni bi to iskoristili da me opet predstave kao nekakvog nasilnika. Znate, svaki čovek ima granicu do koje može da trpi progon i nepravdu. Neću dozvoliti da mi šikaniraju porodicu, a spreman sam na sve što može da me zadesi. Mogu da me negde sačekaju i da mi zaista „zašiju usta“, a onda to da predstave kao samoubistvo, ili ne znam šta. Očekujem svaku vrstu opasnosti, ali ne plašim se. Mogu i da me spakuju u zatvor. Odležaću do poslednjeg dana, pa ću, ako izađem živ, nastaviti da se borim protiv njih.

(Ceo intervju s Dragoljubom Simonovićem čitajte u sledećem broju Magazina Tabloid)

Izvor: Predrag Popović

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime