Sin Radomir – sultan Šumadije

Osnovni cilj bavljenja politikom je, naravno, osvajanje vlasti. Ako za tako nešto niste talentovani, onda vam ostaje osvajanje cenzusa, naravno, na republičkom nivou. Ili dovoljnog broja glasova da biste na lokalnom nivou ušli u neki lokalni parlament.

Zašto? Pa, zato da bi vam država ili lokalna samouprava ubacila na račun koju kintu da i biste i dalje o trošku poreskih obveznika mogli da se bavite politikom. Čime drugo?

Nezaobilazni deo šablona koji vam sledi kada osvojite vlast (ili barem pređete cenzus) jeste polaganje neke zakletve. Tako su naši poslanici položili zakletvu koja je glasila:

„Zaklinjem se da ću dužnost narodnog poslanika obavljati predano, pošteno, savesno i verno Ustavu, braniti ljudska i manjinska prava i građanske slobode i po najboljem znanju i umeću služiti građanima Srbije, istini i pravdi!“

Da nije tužno, bilo bi smešno. Zar ne?

Da li možete da navedete koji poslanici rade zaista tako?

Malo ih je.

Sličnu zakletvu, ali na lokalnom nivou, sinoć je položio Radomir Nikolić. Sin akademika Tome. Odnosila se, naravno, na funkciju gradonačelnika Kragujevca.
I preksrtio se sin Radomir, diplomirani menadžer.

So help mi gad.

Onda se sin Radomir zahvalio Verku Stevanoviću što je „uspeo da sačuva grad u svim ovim godinama“, iako se „u poslednje vreme nisu slagali“ (verovatno od dana kada su se raspali Ujedinjeni regioni Srbije). Nisam siguran od čega je to Verko sačuvao grad: Kragujevac baš i nije nešto izložen poplavama, kao što su bili Obrenovac i Krupanj. U Kragujevcu (bogu hvala) nije bilo slučajeva teških zaraznih bolesti. Tim gradom – ako je suditi po izveštajima policije – ne haraju bande krimosa. U tom gradu je ponovo pokrenuta proizvodnja u automobilskoj industriji, a i sam Vučić je ponosan na Fijat 500 L koji je tako usrdno nudio Vladimiru Vladimiroviču Putinu, iako ima mnogo toga da kaže o ugovoru s Fijatom.

Kako bilo: Verko je sačuvao Kragujevac. Od nečega.

I čuvao ga je 14 godina.

A onda mu je (kao i mnogima u politici) istekao rok trajanja.

Kažu dobro obavešteni da je tri dana i tri noći četrdesetak odbornika gradskog parlamenta bilo u karantinu (da se ne bi slučajno zarazilo ebolom i ponudom koja se ne odbija od odlazećeg Verka i onih mrskih „žutaća“, znate već). Da li su ih tokom karantina gostili i puštali im govore Aleksandra Vučića ili Tomislava Nikolića, mi ne znamo. U svakom slučaju, odmah posle glasanja i kurtoaznog zahvaljivanja, diplomirani menadžer, akademikov sin izgovorio je očekivane rečenice:

„Bojim se da me danas niste izabrali za gradonačelnika, nego za stečajnog upravnika, jer su gradska preduzeća u teškoj situaciji, a grad pred bankrotom“.

Inače: gde god da napredni kadar nije u vlasti – bankrot preti.

I državna (lokalna) kasa je prazna.

I rupe u budžetu su ogromne.

I oni pre njih su se zadužili preko svake granice.

I bili su naravno bahati i neodgovorni.

A sad će sve da bude super. Uskoro. Samo što mora da se stegne kaiš.

Radomir je dobio da upravlja zavičajem. Verko je ljut. On je sa demokratama otišao u opoziciju i optužio već novu vlast da je „pretnjama i ucenama prekrojila narodnu volju i preotela vlast bez izbora čime su ubili demokratiju.“

Ko gubi – ima pravo da se ljuti.

Verka mi nije žao.

Umeo je i on da prekraja narodnu volju.

Umeo je da sa svojim saradnicima prekraja budžet.

A i bio je 14 godina na vlasti.

Malo li je?

Da se razumemo: ni u jednom trenutku ne navijam za diplomiranog menadžera. Jednostavno posmatram stvari hladne glave. Kragujevac može da bude zlatna koka Srbije i srpskog budžeta. Zato ga treba držati pod kontrolom. A ko će to bolje raditi od „sina druga predsednika“?

Još kad znamo da je ljut i da su mu poslušnost otkazali pojedini Mirkovići u Zaječaru i Nišu i otvoreno mu rekli „neće moći tako“… Trebalo je smiriti člana dinastije Nikolić.

Ovim je to postignuto.

Ugašen je stranački požar u Šumadiji.

Neko će reći da je u Šumadiji sinoć ugašeno svetlo.

Sve je manje gradova u kojima se ne ide napred.

Mene, onako principa radi, interesuje kada će sin Radomir, diplomirani menadžer postati master, a potom i doktor nauka? Mislim, ako je mogao Neša da spremi doktorsku disertaciju dok je obavljao dužnost predsednika Skupštine Srbije, ne vidim zašto ne bi mogao Radomir: pozicija gradonačelnika je manje zahtevna. A ima i na koga da se ugleda…

Aleksandar Bećić

kolumnista