Šio nam ga “Đura Đaković”

0
470

9RIAN_00628664.HR

Obećanja o novoj savremenoj fabrici složenih sistema namenske industrije i kupovini novih „migova“ trajala su jedno leto

Što se tiče političke i privredne saradnje sa Rusijom, pažnja srpske javnosti u poslednje vreme usmerena je na dve stvari. To su uvezane evropske igre oko „Južnog toka“ i pitanja Ukrajine, odnosno elastičan stav Beograda po tom pitanju.

Na obećanja o širenju saradnje sa Rusijom, naročito u oblasti namenske industrije, potpuno se zaboravilo. Kao rukom odneta su olako izrečena obećanja o otvaranju najsavremenije fabrike složenih borbenih sistema, slične nekadašnjem „Đuri Đakoviću“. Niko više ne govori ni o obnovi srpskog vazduhoplovstva, odnosno o kupovini novih „migova“.

Tu ne računam izjavu ministra odbrane Bratislava Gašića, datu s početka maja, da Srbija ne odustaje od nabavke novih aviona, ali da trenutno za to nema novca. U sledećoj rečenici ministar je istakao da će ove godine, ipak, uslediti značajna infrastrukturna ulaganja i opremanja armije. To je logički poredak jednak njegovoj izjavi od ponedeljka da je namenska industrija najstabilnija u privredi Srbije, datoj u vreme dok su radnici te iste industrije u Valjevu štrajkovali zbog minimalnih plata i računa koji je godinama u blokadi.

Beograd je, podsetimo, trebalo da kupi deset do dvanaest „migova 29M2”, raketne sisteme „pancir“ i „buk“. Govorilo se i o strategijskom PVO sistemu S-300, koji može da ispaljuje i projektile S-400, kao i o ruskim radarskim sistemima nedodirljivim za najnovije antiradarske rakete zapadne proizvodnje.

Povrh svega, sa ruske strane nuđeni su krediti, ali i zaboravljeni „barter“ aranžmani, odnosno direktna zamena proizvoda i usluga. Slično kao i kod finansiranja „Južnog toka“, ruska strana bila je voljna da da pruži najpovoljnije uslove Srbiji, uprkos činjenici da su ruski borbeni avioni znatno jeftiniji od konkurentskih sa zapada.

Da Vas podsetimo:  Barbara Vitez danas puni 18 godina

Šta više, početkom juna ove godine objavljeno je da srpska vojska od 24. maja više nije raspolagala ni jednim ispravnim lovačkim avionom. Razlog je bio izostanak nabavke akumulatora za „migove“, zbog nestašice novca i birokratizovanog sistema nabavki. Vest je prenela agencija „Beta“, pa joj s razlogom poklanjam dužnu pažnju.

Pre dve godine znalo se odlično da novca u Srbiji neće biti, pa se ipak naširoko obećavalo. Novca neće biti ni sledeće, ni one tamo, ni 2017. godine, ni kasnije. Zato postoje floskule, kao što je ona o najširoj saradnji sa Rusijom, ali bez delotvorne akcije da se iskoriste ponuđene povoljnosti. U demagogiji se ide dotle da se Srbija poredi sa bivšom Jugoslavijom i njenom politikom „mosta“ između istoka i zapada.

Ovde vredi pomenuti promenjive izjave srpskih lidera. Oni s vremena na vreme tvrde da će Srbija ostati neutralna, a s vremena na vreme elegantno izostave direktan odgovor na pitanje o eventualnom vojnom opredeljenju, odnosno učlanjenju u NATO pakt. Neke od poslednjih izjava uopšte nisu isključivale mogućnost budućeg stupanja Srbije u zapadni vojni savez.

Na žalost, Srbija nema potencijale Jugoslavije. Ona je više objekt nego subjekt međunarodne politike. Posmatrano u dugoročnom kontekstu evropskih integracija Beograda, strateška saradnja sa Rusijom je tek lepa, nerealna želja.

Obećanja o saradnji, data u kontekstu pretpristupnih pregovora i užurbanog ispunjavanja uslova sa zapada, mogu biti iskorišćena jedino za političku kupovinu vremena. Baš kao što su srednjoročno iskorišćene pomenute najave o otvaranju najsavremenije fabrike i kupovini aviona.

Surova stvarnost je da će srpska spoljna politika iz meseca u mesec, iz godine u godinu, morati sve više da se usklađuje sa spoljnom politikom Evropske unije, koja se neće tako brzo osloboditi američkih diktata. Sve i da energetsko, političko i vojno pitanje Ukrajine sutra ispari, a kosmetsko prekosutra, strateška saradnja sa Rusijom ne bi bila moguća.

Da Vas podsetimo:  Rado ide Vulin u vojnike

Uostalom, članstvo u NATO paktu do sada se podrazumevalo za svaku istočnoevropsku zemlju koja je stupala u EU. Sve ostalo je razvlačenje političke lopte na sredini terena.

Branko Žujović

Glas Rusije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime