Važno je razjasniti da brana Gazivode pripada Kosovu, a ne Srbiji. Prvo, jezero i brana su na teritoriji Kosova. Istina je da je većina stanovnika u selima u blizini jezera iz srpske zajednice, ali to nije problem, jer su oni građani Republike Kosovo. Znamo da su ovi ljudi žrtve političke manipulacije Beograda uz građane Srbije na Kosovu.“
„Isključivo na osnovu simulacije, ukoliko bi došlo do oštećenja brane ili njenog rušenja, nivo vode u Mitrovici dostigao bi visinu i do 20 metara. To znači da bi stanovi na četvrtom spratu bili ispunjeni vodom. Inače, broj žrtava i materijalna šteta koje bi izazvala ova eventualna katastrofa bili bi nesagledivi. Pitanje je kako bi se brana mogla srušiti? To može biti samo usled terorističkog napada ili napada projektilom, ili zemljotresa. U ovim slučajevima treba da postoji projekat kojim bi se omogućilo brzo i efikasno spasavanje stanovništva.“
„Stoga u slučaju Kosova nije potreban nikakav sporazum za jezero Gazivode, jer bi u slučaju bilo kakvog namernog prekida toka vode, reka Ibar ostala bez vode. To je još jedan razlog zašto Gazivode pripadaju Kosovu a ne Srbiji.“
Izvor: Koha Net (tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Piše: Mehmet Esada
Mi vrlo dobro znamo da Republika Srbija po svaku cenu pokušava da preuzme kontrolu nad jezerom Gazivode i strateškim energetskim objektima „Gazivode“. Zašto se ovo dešava? Koji su motivi tog cilja?
Motivi su mnogi, ali glavni cilj je, s jedne strane, ekonomska korist, dok sa druge, kontrola u kreiranju politike na Kosovu u budućnosti. Kao što je poznato, brana Gazivode ima proizvodni kapacitet snage od 38 megavata i protok vode od 14 m3 / s.
Drugim rečima, ova brana ima ogroman kapacitet za proizvodnju energije i distribuciju vode na teritoriji Kosova. Evo upravo tu leži krivica institucija na Kosovu, koje usled nemara, zaboravljaju ovo bogatstvo Kosova.
Brana Gazivode, gde je sada jezero Ujmani, građena je od 1973. do 1978. godine, a gradila ju je građevinska kompanija „Hidrotehnika“, dizajnirala kompanija „Energoprojekt“, sa sedištem u Beogradu. Ova brana je jedinstvena, jer je izgrađena u vreme bivše Jugoslavije.
Nakon proglašenja nezavisnosti Republike Kosovo 2008, deo jezera Ujmani ostaje u Srbiji. Međutim, na površini od 29 km2 jezera, samo 3 km2 se nalazi u Republici Srbiji.
Važno je razjasniti da brana Gazivode pripada Kosovu, a ne Srbiji. Prvo, jezero i brana su na teritoriji Kosova. Istina je da je većina stanovnika u selima u blizini jezera iz srpske zajednice, ali to nije problem, jer su oni građani Republike Kosovo. Znamo da su ovi ljudi žrtve političke manipulacije Beograda uz građane Srbije na Kosovu.
Drugo, ne samo da su ekonomska pitanja važna za pregovore sa Srbijom o pitanju Gazivoda, već je veoma važno i pitanje bezbednosti brane. I stoga, u ovom članku želimo da javnosti razjasnimo obim problema i rizika za bezbednost koje ova brana nosi.
Brana je visoka 107.5 metara, ima osnovnu širinu od 406 metara i širina vrha brane je 10 metara. Vrh se nalazi na 694.5 metara nadmorske visine. Nakon simulacije programa i matematičkih modela, došli smo do katastrofalnih rezultata za sela i naselja koja se nalaze u dolini brane do grada Mitrovice.
Isključivo na osnovu simulacije, ukoliko bi došlo do oštećenja brane ili njenog rušenja, nivo vode u Mitrovici dostigao bi visinu i do 20 metara. To znači da bi stanovi na četvrtom spratu bili ispunjeni vodom. Inače, broj žrtava i materijalna šteta koje bi izazvala ova eventualna katastrofa bili bi nesagledivi.
Pitanje je kako bi se brana mogla srušiti? To može biti samo usled terorističkog napada ili napada projektilom, ili zemljotresom. U ovim slučajevima treba da postoji projekat kojim bi se omogućilo brzo i efikasno spasavanje stanovništva.
Da li se sećate slučaja brane Vajont? Tada, 9. oktobra, 1963, deo Monte Toka pao je u jezero Vajont i stvorio talas visine 200 metara iznad brane. Broj žrtava u ovoj katastrofi bio je 1.917 ljudi, uz neprocenjivu materijalnu štetu. Zamislite da je brana bila pod kontrolom Jugoslavije, te da je ovaj problem naneo štetu Italiji?
Po svemu sudeći, desio bi se rat između dve države. Katastrofa Vajont se desila zbog problema koje su Italijani stvorili. Takva katastrofa mogla da se ponovi u slučaju drugih zemalja. Iz tog razloga, projekti sa branama su veoma opasni i u njihovom slučaju treba da postoji detaljno razmatranje.
Zašto Srbija traži kontrolu nad Gazivodama?
Zašto Republika Kosovo ne čini ništa za kontrolu i nadzor brane? Znamo da od 1997. godine niko ne dobija informacije o vodovodnoj mreži sa jezera, a to, drugim rečima, znači da od 1997. godine pa nadalje, niko ne brine o bezbednosti brane. Ovako nešto u zapadnim zemljama nikada ne bi moglo da dođe u obzir. Stoga, ova brana ima hitnu potrebu za nadzor i renoviranje na osnovu savremenih međunarodnih standarda.
Srbija želi kontrolu nad branom, jer, ne samo zbog ekonomske štete koju bi prouzrokovala na Kosovu u slučaju pogrešnog upravljanja, već bi od nje zavisila i bezbednost ljudi, bez obzira kojoj etničkoj grupi oni pripadali.
Gazivode nije jedini problem u svetu. Samo pre nekoliko dana, snage Islamske države su preuzele kontrolu nad branom Ramadi na reci Eufrat. Usled vojne strategije, trupe islamske države odlučile su da zatvore izvor brane i u veoma kratkom roku, neće više biti vode u reci Eufrat i tako će nastati humanitarna kriza da stanovništvo neće imati vodu za piće.
Ali imamo probleme i između drugih zemalja, na primer, problem koji se tiče realizacije brane na reci Plavi Nil u Etiopiji. Realizacija projekta velike brane „Ethiopian Renaissance Dam“ stvorila je probleme između Etiopije, Sudana i Egipta. Ali u ovom slučaju, reka Nil ide ka Egiptu i to bi moglo da stvori ekonomske probleme u slučaju Egipta, dok Ibar iz Gazivoda nastavlja ka Mitrovici.
Stoga u slučaju Kosova nije potreban nikakav sporazum za jezero Gazivode, jer bi u slučaju bilo kakvog namernog prekida toka vode, reka Ibar ostala bez vode. To je još jedan razlog zašto Gazivode pripadaju Kosovu, a ne Srbiji.
KoSSev
