Da su Šiptari nestabilni, svesni svoje nemoći i lažne nezavisnosti koja nikada neće moći da se ostvari na Kosovu i Metohiji, pokazala je i jučerašnja presuda šiptarskim teroristima za ubistvo srpskih vojnika.
Ali da ipak mogu u to da veruju, pokazao je šiptarski saradnik Jablanović, koji je požurio da politički poentira i na toj muci.
Na pisanje Vesti-onlajn, što smo već načuli, mi Srbi sa Kosova ni da se trgnemo jer posle svega u životu što smo preživeli sa njima, međusobna odbrana terorista ne može da nas začudi baš ni malo. Naravno, ima i među njima časnih ljudi… (tako se kaže)!
Viši Sud u Nišu osudio je grupu šiptarskih terorista za mučko ubistvo iz zasede počinjeno 30. septembra 1998., petorice srpskih vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka, u reonu karaule Košare.
Ubistvo je izvedeno banditski, prvo postavljanjem nagaznih mina, nakon eksplozije i dodatno otvorenom vatrom iz minobacača, bačenim ručnim granatama, masovnom upotrebom automatskog oružja… Čak i u takvom napadu jedan od vojnika uspeo je da se izvuče nepovređen. Na kraju su ubice prišle vojnom vozilu i opljačkale mrtva tela skidajući dragocenosti sa njih. E taj napad predstavlja herojsko delo u šiptarskom narodu!
Baš zbog svega toga nije me iznenadio potez takozvanog šiptarskog „premijera“ na Kosovu i Metohiji, zapadnjačke mini-marionete čija je uloga da uglađenim potezima prikriva visokokriminalne aktivnosti svojih kolega u „vlasti“. Ali, što naš narod kaže – spolja gladac, iznutra jadac.
Presuda Višeg suda u Nišu je odluka koja, dok se okolnosti ne promene dramatično, neće moći da bude sprovedena. Tako smo dobili osudu zločina za ubistvo tek kao deklarativnu izjavu (koja još uvek nije čak ni pravosnažna). Međutim, gospodin „gladac“ je javno i nedvosmisleno – osudio Sud koji je podelio malo pravde! Sa tim, sa pravdom koja preti da će biti izvršena jednog dana, on nije mogao da se pomiri.
Reakcija sadržana u preteranom veličanju „ugleda“, „položaja“ i „časti“ ubica iz šume, preterano naglašavanje da je ostatak Srbije „susedna zemlja“, prenaglašavanjem broja šiptarskih žrtava u nedostatku pravih, Isa je pokazao da je svestan činjenice da Kosovo i Metohija nikada neće biti nezavisni i da je nužno izmišljati argumente jer oni za to ne postoje.
„Sve je ovo farsa“ zapravo vapi Mustafa na godišnjicu kvazi-nezavisnosti, „ne budite me makar još pet minuta“!
E, tih pet minuta „pre škole“ servirali su mu oni koji se ne užasavaju pred krvlju, posebno „tuđom“, svoje braće, svog naroda. Nemam dovoljno jakih reči da opišem svu slabost Aleksandra Jablanovića. Zaista nemam. U ovoj situaciji Isu Mustafu mogu i da razumem ali tog Jablanovića, ne mogu nikako.
Šta je njemu dalo za pravo da zastupa Srbe sa Kosova i Metohije, da zastupa mene? Šta?! Gramzivost, odsustvo ljudskosti, morala, poštenja? Kršenje Ustava svoje države i veleizdaja? Sloboda u vršenju kriminala protiv bezbednosti i integriteta svoje države? Vlast koja ga u tome podržava? Vulin, Vučić, Nikolić, Dačić?… Ko? Možda gorile iz Žandarmerije, polusvesna nabildovana bića željna da iskale natrpanu energiju i to nad Srbima koji ne žele da izdaju državu i budu Tačijevi „srbi“?
Šta od toga njemu daje za pravo da zastupa mene, Srbina sa Kosova i Metohije, kome se takvi gade više nego svi Šiptarski zločinci zajedno jer gaze preko srpskih leševa da bi oni ostvarili svoje ideje?!
On je Mustafi uputio pitanja na koja očekuje odgovor, kaže… I pitanja su nakaradna ali me se njegovo opštenje i nedoumice ne tiču. Ne, sve do onog trenutka kada proziva mene!
„Vaš odgovor čekamo i ja i 120.000 Srba na KiM čijeg premijera Vi „glumite“, kao i 250.000 kosmetskih „herojski proteranih Srba“ poručuje Jablanović!
Mustafa možda može da glumi premijera ali njemu ne glumi, njemu kao članu šiptarske separatističke „vlade“ taj Isa Mustafa koji podržava ubistva Srba – jeste premijer!
Ali moj, kao Srbina sa Kosova i Metohije, kao i drugih barem 119.500 hiljada, kao preko 250 000 Srba, Isa Mustafa niti jeste niti može biti premijer. Neka je i najcrnji kao što jeste ali moj Premijer je u Beogradu, da mu ne pominjem ime… Mene ne zanima šta Isa Mustafa ima da kaže sve dok se ne nađe na optuženičkoj klupi zajedno sa Jahjagom, Tačijem, Haradinajem i ekipom poput ubica srpskih vojnika koji se nalaze baš u tom šiptarskom „parlamentu“ u kome si i ti, Jablanoviću!
Dvojica, od osmorice osuđenih za ubistvo srpskih vojnika, članovi su šiptarskog „parlamenta“ takozvane „republike Kosovo“ u kome je sedeo i Aleksandar Jablanović. / Foto: Vesti
Ja – nisam, niti ću biti, niti će moje ime ikada biti na bilo kom njihovom dokumentu, osim možda na nekom spisku za odstrel ali u ratu to je prirodna stvar. A sve dok oni žele da nas istrebe i rade na tome, mi smo sa njima u ratu.
Kome ćeš ti Jablanoviću dati odgovor zašto si dobrovoljno ušao u „vladu“ šiptarskih separatista, gde sa ubicama srpske dece, progoniteljima Srba, rušiteljima srpskih grobalja i crkava, trgovaca organima kidnapovanih Srba, sediš i pomažeš im da ostvare plan o svojoj državi zbog koje su i ubijali, otimali, silovali? Kome ćeš dati odgovor na pitanje – zašto, Aleksandre?
Svako od onih 119.500 hiljada preostalih Srba, svako od onih 250.000 prognanih Srba, i onih preko 2000 kidnapovanih čeka tvoj odgovor? Zašto si tu gde jesi?!
I Srbima spaljenim u Klečki da odgovoriš zašto sediš kraj Fatmira Ljimaja? Kidnapovanim i otetih organa, njihovim porodicama da odgovoriš zašto sediš kraj Hašima Tačija? Pobijenima u Radonjićkom jezeru da odgovoriš zašto sediš kraj Ramuša Haradinaja? Proteranima iz Metohije da odgovoriš zašto sediš pored Agima Čekua?
Porodicama masakriranih žetelaca u Starom Grackom, ubijenima u terorističkom napadu na autobus kod Podujeva… na kraju i majci ubijenog vojnika Vladimira Radoičića, Lozanki, koja je ovu pravdu sama isterala, da odgovoriš sa kojim pravom ti zastupaš nju jedući za istim stolom sa dželatima njenog sina?
Jer mi takve „Srbe“ ne želimo niti ćemo nikada želeti!
Ivan Maksimović
kmnovine.com
