Sistemsko ignorisanje julskih batina

0
130
Foto: printscreen

“Niti me je bilo ko ispitao za navodnu uvredu službenog lica, niti bilo šta znam da rade u vezi s mojom prijavom”, kaže za Istinomer Milan Grubetić, jedan od demonstranata koji je tokom protesta u julu uhapšen, ali je i pretrpeo nasilje. Njegov slučaj je, izgleda – matrica. Po izveštaju Zaštitnika građana, tim Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture konstatovao je brojne propuste pripadnika MUP tokom demonstracija u Beogradu. Beogradski centar za ljudska prava podneo je 32 krivične prijave zbog policijskog nasilja, a s tim u vezi pred različitim državnim organima zastupaju 18 građana. “Od 18 naših klijenata, do sada je tužilaštvo saslušalo samo jednog i to pred OJT u Novom Sadu. Iz nama nepoznatih razloga, taj klijent nije saslušan u svojstvu oštećenog, već u svojstvu građanina”, kažu za Istinomer iz BCLJP.

Milan Grubetić je inženjer koji živi u Kostolcu, a povrede i hapšenje doživeo je u noći između 11. i 12. jula. Fotografija njegovog krvavog lica obišla je medije, a za Istinomer je sredinom avgusta rekao:

“To je bila akcija koju nisu isprovocirali demonstranti nego policija. I treba postaviti pitanje – ko je naredio akciju zato što za to treba da odgovora. Za sve te povrede koje su ljudi zadobili krivi su ti koji su ih naneli, naravno, ali po komandnoj odgovornosti treba da odgovara i onaj koji je sve to naredio, jer nije bilo nikakve potrebe.”

Naš sagovornik danas kaže da se ništa nije pomerilo sa mrtve tačke.

“Željno iščekujem da se makar na Prekršajnom sudu suočim kao optuženi s policajcima koji su navodno čuli kako sam ih uvredio, pa da ih pitam da li su videli ko me je i čime udario. Ako su bili tu, valjda znaju jer su mene hapsili i pažnja im je bila usredsređena na mene, kaže Grubetić, dodajući da su pripadnici policije kukavice koje ne smeju da se suoče s njim ni u procesu gde je okrivljeni, a kamoli gde je oštećeni.

“Hrabri su samo kada treba da pendreče goloruku srpsku omladinu i da pucaju ljudima u leđa”, reči su Milana Grubetića.

“Propusti i nepravilnosti”

Da Vas podsetimo:  U projekat “Beograd na vodi” biće uključeno najmanje 200.000 ljudi

Izveštaj Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture Zaštitnika građana, koji je odskoro dostupan javnosti, pokazuje, na osnovu pritužbi građana, da su se tokom julskih protesta i te kako kršila pravila i da neki policajci nisu marili za procedure.

Iz kancelarije Ombudsmana rekli su za Istinomer da je, po pritužbama građana, Zaštitnik građana preporuke dostavio MUP-u početkom oktobra.

“Rok za odgovor organa je 60 dana i još uvek nije istekao, te očekujemo da će odgovor o postupanju po upućenim preporukama dostaviti u datom roku”, poručili su nam iz kabineta.

Istovremeno, Zaštitnik građana se bavi kontrolom zakonitosti postupanja policije u više od 20 slučajeva nasilja koje su mahom zabeležile kamere građana ili medija.

Budno pratimo

Beogradski centar za ljudska prava s velikom pažnjom prati dalja postupanja Zaštitnika građana i Ministarstva unutrašnjih poslova.

“Ono što je indikativno je da je izveštaj Nacionalnog preventivnog mehanizma poslat MUP-u čak dva meseca nakon protesta, te da se Beogradski centar za ljudska prava upoznao s njegovom sadržinom tek nakon što nam ga je Zaštitnik građana dostavio, postupajući po našem zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. Dakle, sadržina izveštaja prethodno nije bila poznata javnosti, niti je izveštaj objavljen na zvaničnom sajtu Zaštitnika građana”, kaže Sanja Radivojević iz BCLJP.

Zabrinjavajuće je što oštećeni još nisu ni saslušani.

“OJT u Beogradu, pred kojim je u toku postupak po krivičnim prijavama 16 naših klijenata, do sada nije saslušao niti jednog oštećenog i neizvesno je kada će se ti postupci pomeriti „sa mrtve tačke“”, kaže Radivojević.

“Policajce nemoguće identifikovati”

“Na osnovu informacija koje smo dobili iz pojedinih postupaka Zaštitnika građana koji se vode po pritužbama naših klijenata, Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova dostavio je izjašnjenje da se na osnovu video zapisa koji su uz pritužbu dostavljeni, a kojima je zabeleženo policijsko zlostavljanje, nije moguće utvrditi identitet policijskih službenika koji su u konkretnom slučaju postupali, kaže naša sagovornica.

Da Vas podsetimo:  Spomenik Stefanu Nemanji do sredine oktobra 2020.

Beogradski centar za ljudska prava insistiraće da se u svim slučajevima utvrdi individualna odgovornost policijskih službenika za zlostavljanje građana, kao i odgovornost njihovih starešina za prikrivanje tih dela.

Sudijama se žurilo…

Ova organizacija objavila je nedavno najvažnije delove izveštaja „Postupanje policije prema licima lišenim slobode tokom javnih okupljanja u Beogradu“. Navodi iz izveštaja mahom se poklapaju sa svedočenjima učesnika protesta koji su u medijima proteklih meseci svedočili o tome šta su preživeli.

Između ostalog, većina građana koji su vođeni pred prekršajni sud se požalila da im nije bilo omogućeno da pozovu branioce jer se sudijama „žurilo“ da okončaju postupke.

Više građana se žalilo da nisu imali mogućnost da se konsultuju s braniocima, to jest da su davali izjave policiji bez prisustva branioca, kao da nisu mogli o hapšenju da obaveste članove porodica.

Policija je tvrdila da najveći broj uhapšenih nije želeo ili tražio da obavesti članove porodica o lišenju slobode.

Lekari su u izveštajima o pregledima uhapšenih u policiji navodili da su uočene povrede zadobijene od „nepoznatih osoba“ iako su im uhapšeni iznosili tvrdnje da su im povrede naneli policijski službenici.

U pojedinim slučajevima koji su zabeleženi video snimcima, Nacionalni mehanizam za prevenciju torture smatra da se radi o nasilju policije koje ima karakter zlostavljanja.

Više građana je reklo da su ih uhapsila lica u civilu koja se nisu predstavila kao policajci

Milijana Rogač
Izvor: Istinomer

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime