Šizela drugi put među Srbima

0
93
Foto: Predrag Trokicić

Da, što reče Petrija, čovek je tak’a živina, na sve se navikne. Tako je bilo i sa nama kada je šizela počela da se ponovo oglašava. Isprva retko, nekako potuljeno, u obliku džakova navodno pokradenih glasačkih listića kojima je prethodio stiropor-štrajk i evo-umreh-od-žeđi-i-gladi-štrajk koji nije hrišćanski te će se smatrati uskršnjim postom koji će okončati pričešće od patrijarha lično.

A onda je šizelu štafetno preuzeo tadašnji prvi potpredsednik vlade. U početku ju je koristio samo za obaveštavanje i uzbunjivanje zbog prirodnih nepogoda, ali ubrzo su se filmsko spasavanje jednog (i slovima: jednog!) poodraslog dečaka iz smetova i još filmičnije ali takođe neovlašćeno komandovanje u vreme poplava pretvorili u svakodnevno alarmiranje javnosti. Samo što više nije javnost bila ta koja je ugrožena.

Koliko god mi priželjkivali da šizela već jednom umukne, ona je urlala i urlala. I najavljivala bombardovanje lažnim vestima.

Kao onih 99 luftbalona na takmičenju za Evrosong, u Jajincima se pojavilo 99 atentatora. Tadašnji ministar policije je pred kamerama prpošno najavio da je povezao neka lica sa nekim predmetima, ali se cela stvar ubrzo ispumpala ko luftbalon, pa se prešlo na pesmicu Deset ljutih gusara, jednog su oduvali, ostalo ih devet, jedan je napao u Srebrenici, drugi na kružnom toku, treći odustao jer je glavnokomandujući ulizičkih medija vikao u TV studiju „ne idi u Kinu, budala si ako odeš u Kinu“.

Veliko „uzbuđavanje“ javnosti se nastavljalo. Šizelu su uključivali barem jednom nedeljno, za potrebe posrnulog rejtinga i češće, a mirela je čamila u nekom podrumu potpuno nekorišćena. Vlast je se setila tek kad je stvarno počeo rat i to ne jedan od onih stalno najavljivanih. I niko od proverenih i dogovorenih napadača nije napao nas već je Ukrajinu napao onaj kome smo se najmanje nadali (da bi mogao napasti nas). I mirela se vratila na velika vrata, ali u – parolu. Mir i stabilnost.

Da Vas podsetimo:  Ponoševa rukavica

Mir i stabilnost za ono što svojim očima vidimo kao hir i labilnost?! Istini za volju, nije samo hir u vođenju države, nekada je i pir – krvavi. I nije samo u vođenju države, nego i vođenju izbora. Da, umetnica mora biti zdrava, to je neupitno, ali vlast ne mora. Naročito ne mentalno. Pa kad su ovoliko šizeli, siktali i napadali, a predsednik Srbije nas onoliko ubeđivao izlazeći iz naših televizora i svog frižidera, na kraju čak i zapretio da će biti mnogo tužan ako ne pobedi u prvom krugu – šta možemo da očekujemo sad kad su izbori završeni?

Pre izbora i na izborni dan su uradili sve što su oduvek radili da izmanipulišu izbore i to nije ništa novo. Kao ni to da smo odavno obespravljeni. Ali novo je da smo sada i totalno obezdržavljeni. Na početku izborne noći predsednik vlasti je komandovao ostav i Republička izborna komisija se povukla na spavanje (nije da je i do sada bila budna, ali da je zvanično uspavaju ko kućnog ljubimca je ipak skandal). Pa su tako prve preliminarne rezultate, čak i pre predsednika vlasti, saopštavale agencije (Ipsos i CeSID) i stranke. A onda je predsednik vlasti rekao da im ne treba verovati jer on ima bolje rezultate „koji se više ne mogu promeniti“. Pobedio je u prvom krugu (jedini u istoriji sa toliko glasova a Tadić i Nikolić nisu, uta-ta!), imaće većinu u parlamentu („lista Dragan Đilas“ neće u-ta-ta!) a za Beograd će nam javiti za dan, pet, deset, kad našteluje.

Da, to što čujete je šizela.

autor:NADEŽDA MILENKOVIĆ

https://pescanik.net/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime