Piše: Prof. dr Jovan Janjić
Kakav je neko čovek pokaže se i po tome koji su ljudi s njim, koga je izabrao sebi za društvo ili za saradnike. I u najvišoj svetskoj organizaciji, oni koji bi da nametnu svoju volju nameću zakon množine
Da li želiš da te loš čovek hvali, hrani i brani? Da li želiš da si na njegovoj strani? Da li želiš da se pred svetom zna da si na njegovoj strani? Ako bilo šta od toga želiš, onda si ti kao on, onda si i ti loš čovek!
Srbi kažu: „S kim si, onakav si.“ A Rusi imaju poslovicu: „Cara carem ne čini odelo, no svita.“ Ne pokazuje se čovek sam, izolovan od drugih, nego se pokazuje i s onima koji su s njim, koje je izabrao sebi za društvo ili za saradnike.
Samo su dve strane: strana dobra i strana zla. Ne može se istovremeno biti na obe strane. Svako, sam za sebe, odlučuje na kojoj strani će biti.
Zlo neprestano vreba
Svaki čovek, dok ne bude sasvim porobljen od zla, ima jasnu spoznaju šta je dobro, a šta je zlo. I ima unutrašnji priziv da se sjedinjuje u dobru. Pritom zlo neprestano vreba, nastojeći da ga uzme pod svoje, da od njega načini svog vojnika.
Zlo ne napada zlo, nego napada dobro. Zlo zlom se služi, da se širi. I zato onaj ko je u „milosti“ zla trebalo bi da se zapita zašto je to tako, da preispita svoj put. Dobro ne napada, ono se od zla brani.
Kad se jagnje nađe pred čoporom vukova, iako ono nikog niti napada, niti može da ugrozi, svi vukovi na njega nasrću; ne nasrće vuk na vuka.
Svedoci smo kako u svetu, sa širenjem zla, ovladava logika čopora. Ljudi se udružuju i u dobru i u zlu. Opredeljuju se po prizivu svog unutrašnjeg, duhovnog bića. Zato zlo nastoji da najpre ovlada čovekovim duhovnim bićem. Nastupa ono i licemerno i agresivno.
Sveti apostol Jovan Bogoslov, u svoje vreme, zapisuje da ovaj „svet sav u zlu leži“. A koliko se još od tada, za protekla dva milenijuma, promenio! Hristos nas upozorava: što budemo išli dalje, biće sve teže i teže. Upozorava nas, da znamo i da se pripremimo, da ne bismo i mi pošli za onom većinom koja ide u propast. Ohrabruje verne rečima: „Ne boj se, malo stado.“ I time kazuje da na pravom putu ostaje „malo stado“.
Istina nije u množini
Kako se udružuju ljudi, tako se udružuju i države. Jer, i u državi odlučuje – čovek. I one se udružuju ili u dobru ili u zlu. Tragične prilike nastupe kad se u zlu udruže. Pokazalo se to i u proteklom, 20. veku. Na početku Prvog svetskog rata u savez Centralnih sila udružile su se zemlje koje su povele rat: Austrougarska, Nemačka i Turska, da bi im se posle godinu dana priključila i Bugarska. U Drugom svetskom ratu, sile Osovine činile su zemlje koje su započele i vodile rat protiv drugih država i naroda, među kojima su glavne bile: nacistička Nemačka, fašistička Italija i Japansko carstvo. A ubrzo potom, kada je započeo mir, nastaje novi ratoborni vojni savez – NATO.
Nažalost, i u najvišoj svetskoj organizaciji, tamo odakle bi trebalo da se čuva mir, oni koji bi da nametnu svoju volju nameću zakon množine.
Svuda tamo gde se nameće stanje čopora, licemerno se zagovara da bi trebalo da se grupišemo, da se udružimo, da bismo tako svi bili jači, i, tobože, sebe zaštitili! Zašto bismo se udruživali u zlu? Sabiramo se u dobru.
Od ljudi se očekuje da budu sjedinjeni u dobru, a ne grupisani u zlu. Jedino tako svet može opstati.
Duhovno slabi priklanjaju se silnima, duhovno jaki staju uz krotke.
U odbrani istine i pravde
U istoriji nije mali broj onih koji su istupili iz stroja napadača i stali na mesto žrtve, stajući tako u odbranu istine i pravde. Pogledati žitija svetih i pojedine hronike svetske istorije. Kada je 1999. godine NATO započeo agresiju na Srbiju, poručnik Grčke ratne mornarice Marinos Ricudis odbio je naređenje. Istupio je i pred vojnicima rekao: „Kao pravoslavac ne mogu učestvovati u napadu na bratski narod.“ Potom je s još osmoricom mornara odbio da se ukrca na brod koji je ranije pripadao Američkoj ratnoj mornarici. S tadašnjom agresijom na Srbiju nije se složio ni obaveštajni major Francuske armije Pjer Anri Binel.
Radi takvih ljudi Sunce sija. Oni su svetlost svetu.
Zbog onih koji ne idu putem kojim bi trebalo ići nekada je potrebna razdvojenost. Sveti apostol Pavle kaže: „Jer treba i podvajanja da budu među vama, da se pokažu koji su postojani među vama.“ Na te reči, kad je bilo potrebno, ukazivao je i naš patrijarh Pavle.
Hristos je bio sam, a pobedio ceo svet.
