Ko kontroliše ogroman novac građana Srbije „parkiran“ u Banjaluci? Telekom Srbija je organizovana kao privatna firma, gde rođaci i kumovi raspolažu, enormnim sumama za koji često osnivači akcionari ove državne svojine Srbije nisu ni upoznati šta se sa njim radi!
Sedište Mtel-a nalazi se u Banjaluci, i to je preduzeće u vlasništvu Telekoma Srbija koje služi da se novac ispumpan iz Srbije ili zarađen iz Austrije i Evrope preko poćerke firme Mtel Austrija (vlasnici 59% Telekom Srbija i 41% Mtel Banjaluka) ili preko Mtel Crna Gora, koristi za potrebe „države“ po direktivi iz kabineta Aleksandra Vučića!
Kako naš izvor kaže, taj novac služi za finasiranje „operacija“ preko Drine i u Crnoj Gori. Njime se, kako su nam rekli, plaćaju pojedinci i privatizuju mediji, nabavlja oprema za prisluškivanje koja završava u privatnim rukama, finansira jedna velika politička partija, čak se sumnja da se od tog novca finasiraju i određene navijačke grupe na teritoriji Srbije!
Zanimljivo je da u Banjaluci sede Vučićevi najverniji vojnici direktno odobreni od Vlade Dimitrijevića predsednika RIK-a, sive eminencije PTT Srbije (osnivača Telekoma Srbija): Marko Lopičić, generalni direktor, Jasmina Lopičić, njegova supruga i izvršna finansijska direktorka, dok sektor korporativnih poslova ujedno i unutrašnju kontrolu vodi njihov kum Vladimir Četrović!
Jasmina Lopičić je, po tvrdnji našeg izvora, apsolutni gospodar novca koji se sliva u Banjaluku.
Lopičićev otac je bio savetnik Alekse Jokića, koji je poznat kao šef kabineta Aleksandra Vučića iz 2012. kada je on bio prvi potpredsednik Vlade. Poznat je i kao „siva eminencija SNS“ i bivši generalni direktor PTT Srbije, koji je učestvovao u pravljenju, po rečima Zorana Đinđića, najštetnijeg ugovora o privatizaciji Telekoma Srbija, sa Grcima i Italijanima.
Njegove reči „mog Vučića bi mnogi želeli da vide mrtvog!“ kasnije su preuzeli mnogi iz SNS, a i dan danas ih slušamo u Skupštini…Ukoliko pogledate zvanični sajt Mtel-a, i pročitate ko je sve u Upravnom odboru ove kompanije, biće mnogo toga jasnije.
Dakle, Branko Malović, udarna pesnica SNS za podunavski okrug poznat po eskadronima partijskih siledžija, te Draško Marković bivši radikal koji je ispred sedišta Telekoma Srbije napao Mariniku Tepić.
Nenad Tomović, odgovorno lice mnogih sumnjivih fondova u Republici Srpskoj, zatim Dejan Carević čovek od povcerenja direktora BIA Bratislava Bate Gašića i bivši član Šestog zloglasnog odelenja za ubistva DB, sada direktor Uprave za izvršenje sankcija! Pametnom dosta, kada ih vidi sve zajedno!
Kako se Telekomova konstanta Lučić i Vučić postali drugovi?
Recept iz Banjaluke je već primenjen u Podgorici, dok je bio direktor Mtel Crna Gora, sve dok nije izbila privatna afera, iz koje je, kaže naš izvor iz direkcije Telekoma, on izašao sa krivičnom prijavom policije kojoj je direktno kumovala njegova bivša supruga!
Po starom dobrom običaju, predsednik Vučić koristi svaku situaciju, pa nije propustio da privuče Lučića i da mu Telekom na upravljanje umesto nedovoljno aktivnog i kreativnog Predraga Ćulibrka.
Lučić sada svoje neosporno znanje koristi da bu sačuvao Vučiću milione u Republici Srpskoj iz trougla Podgorica, Beč, Banjaluka i da bi na svaki mogući način urušio konkurenciju pa makar praveći „polulegalni“ dil sa Telenorom.
Ko god poznaje Vladimira Lučića, sigurno ga u profesionalnom smislu nikada neće potceniti. Kao posledica ucene i „drugarstva“ sa predsednikom desila se akvizicija Arena Sport, kablovskog distributera Kopernikus, TV Prva, TV B92 i naravno kupovina „Kurira“. Sada se desio i Telenor.
Međutim, sve bi bilo drugačije da su oni koji se bavie telekomunikacijama jasno primenili regulative EU o razdvajanju prenosa i proizvodnje sadržaja. Time bi medijska slika u Srbiji bila sasvim drugačija.
Izvor: Direktno
