Francuska je dočekala epidemiju korona virusa bez medicinskih maski u strateškim zalihama i sada je situacija zbog toga dramatična. „Do 2013. bilo je milijarda maski u državnim zalihama, a zatim je odlučeno da ta kolicicna maski nije više neophodna – toliko je veliki bio kapacitet proizvodnje u Aziji“, objasnio je ministar zdravlja Olivie Veran
(Pariz, 20.03.2020 – policija kontroliše ljude na ulasku na pijacu Belevil, u Parizu, dok je u Francuskoj od utorka u podne, građanima dozvoljeno da u naredne dve nedelje napuste mesto u kojem žive samo zbog neophodnih aktivnosti: kupovina hrane, odlaska na posao ili šetnje)
Gde su maske ?
Ovo nije samo pitanje dana u Francuskoj, ovo je pitanje života i smrti u sred epidemije korona virusa koja preti da slomi zdravstveni sistem u državi koja je šesta ekonomska sila na svetu !
Francuska nema ni izdaleko dovoljno medicinskih maski – priznale su ovdašnje zdravstvene vlasti u trenutku kada se epidemija ubrzava i prelazi sa žarista na istoku zemlje u Alzasu ka pariskoj oblasti i zapadu zemlje.
Vrhunac epidemije tek predstoji
Poslednji bilans je 12.612 registrovanih zaraženih i 450 preminulih. Direktor nacionalne zdravstvene agencije profešor Žerar Salomon i dalje upozorava da ne zna koliki će biti broj pacijenata sa komplikacijama na vrhuncu epidemije. On se nada da će bolnice moći da prime sve kojima reanimacija bude potrebna (5 odsto zaraženih).
Ali gde su maske ?
To je kao da je počeo rat, a vi konstatujete da nemate oružje.
Situacija je takva da sâm profesor Salomon i zdravstvene vlasti primorani da javno pozivaju građane da doniraju maske bolnicama, ukoliko ih imaju.
Istovremeno, širi se crno tržište medicinskih maski koje se prodaju „ispod tezge“, u prodavnicama hrane i prodavnicama cigareta i novina. Portparol vlade je rekla da je samo u bolnici u Monpeljeu na jugu zemlje, ukradeno 15 miliona medicinskih maski.
Vlasti upozoravaju da ovako kupljene maske mogu da budu lošeg kvaliteta i nepouzdane.
„Maske su neopohodne medicinskom osoblju – ne građanima“, ponavlja svako veče profesor Salomon, obraćajući se javnosti. “Dovoljno je da dodirenete masku rukama i maska je možda postala izvor zaraze. Umesto da nosite maske – perite ruke, držite se na odstojanju – to vas više štiti”.
Pokrenuto je više istraga kako zbog „crnog tržišta“ tako i zbog krađa maski u bolnicama.
Nepotrebna milijarda
Francuskoj je u ovom trenutku potrebno oko šest miliona maski dnevno, jer u ovoj zemlji ima više od milion lekara i medicinskih radnika. Oni treba da menjaju svoje maske svaka tri do četiri sata.
Posle brojnih kontradiktornih informacija koje su davale zdravstvene vlasti i ministri, ispostavilo se da je Francuska, zemlja od 70 miliona ljudi, u trenutku početka epidemije imala svega 110 miliona maski u rezervama, kako je sinoć potvrdio šef nacionalne zdravstvene agencije profešor Žerom Salomon.
Kako je ovo moguće ?
Ministar zdravlja Olivie Veran objasnio je u četvrtak u parlamentu da je „do 2013. bilo milijardu maski u državnim zalihama i da je zatim odlučeno da ta količina nije više neophodna – toliko su svetski kapaciteti proizvodnje maski bili veliki, pogotovu u Aziji.“ Ministar je zatim podsetio: da je epidemija najpre pogodila Kinu, najvećeg proizvođača na svetu, koja je morala da sačuva za sebe celu svoju produkciju maski s obzirom na situaciju u kojoj se našla.
Gde je završila ta „nepotrebna“ milijarda maski ne zna se tačno. Jedan deo je distribuiran ovih dana uprkos tome što je rok trajanja nevažeći.
“Tim maskama je lastiš popustio ali sasvim dobro mogu da posluže”, rekao je profesor Salomon.
Govoreći u parlamentu, francuski ministar zdravlja Olivie Veran zahvalio je Kini jer je poslala Francuskoj milion maski.
Milion? Pa to su potrebe Francuske za nekoliko sati!
Ne, ministar nije napravio lapsus jer su ovu vest preneli – i nacionalna agencija i svi mediji. Kini se zahvalio, citirajući isti broj i ministar spoljnih poslova Iv Ldrian.
Profesor Salomon je sinoć ravnim glasom pročitao informaciju da je država od početka epidemije distribuirala 35 miliona maski. Nije rekao da je to količina dovoljna za pet i po dana ali ko god želi da pogleda istini u oči – to zna. On je najavio da će 12 miliona maski stići u apoteke i klinike! Da je to dovoljno za dva dana nije bilo potrebe da naglasi.
Francuska se nalazi na ivici sanitarne katastrofe.
Za razliku od Italije, Francuska ima svoje proizvođače maski. Iz ministarstva ekonomije potvrđeno je da su brojna preduzeća iz modne industrije prešla na proizvodnju medicinskih maski.
Prema rečima profesora Salomona, za sada Francuska može nedeljno da proizvede šest miliona maski – dakle onoliko koliko joj je potrebno za jedan dan.
Predsednik Makron najavio je početkom marta rekviziciju svih zaliha maski u fabrikama na svojoj teritoriji. Ispostavilo se da su ova preduzeća dobila porudžbine iz Velike Britanije pre nego što su dobila porudžbine od sopstvene države.
Iz ministarstva ekonomije potvrđeno je da je Francuska poručila od stranih proizvođača 200 miliona maski.
Ono što daje nadu to je zvanična potvrda da su u toku eksperimenti modela stalne maske koja bi mogla da se sterilizuje.
Francuska bije bitku s vremenom. Pitanje je sada da li će Pariz i ostatak Francuske biti spremni i opremljeni dočekati najveći talas epidemije koji tek predstoji.
Polaganje računa
Epidemija koronavirusa je prvo eksplodirala ovde, na istoku zemlje u Alzasu, odakle se javljam, pošto se od 17-24. februara u selu Burcviler kod Miluza (Mulhouse) svakoga dana okupljalo više od hiljada protestantskih vernika među kojima se raširila zaraza.
Za samo desetak dana, već početkom marta, bolnice u Miluzu i susednom Kolmaru (Colmar) bile su pretrpane, dok je univerzitetska bolnica u Strazburu (sever Alzasa) upozoravala da se bliži kraju svojih snaga. Ove bolnice su, inače, mesecima bile u delimičnim štrajkovima još od 2019. godine. Od samog početka epidemije krajem februara u njima je nedostajala zaštitna oprema.
Konstatovane su i krađe maski o čemu policija vodi istragu.
Dnevno je ubrzo počelo da stiže na stotine pacijenata, ali nije bilo ni dovoljno bluza, ni zaštitnih naočara, ni respiratora, a ubrzo skoro da nije bilo ni lekara, ni sestara. Mnogi od njih su se zarazili i nisu više dolazili na posao.
Vojska je pritekla u pomoć tek polovinom marta kada je zdravstevni sistem ovde potpuno pao.
Lokalni dnevni list „Alzas“ koji obično štampa dve strane čitulja, počeo je da „puni“ čituljama četiri strane, dok su strane za sport ukinute.
Tek početkom nedelje lokalne vlasti uputile su poziv za pomoć. Preostali lekari i sestre u Miluzu morali su da prave izbor među pacijentima: spasavani su samo oni mlađi od 75 godina.
U Kolmaru – bilo je slično stanje. Ono se sada delimično popravlja zbog asistencije vojske, ali je medicinsko osoblje i dalje nedovoljno zaštićeno. I dalje nema maski.
Prošle nedelje (15. marta) održavani su lokalni izbori u Francuskoj – što su mnogi kritikovali s obzirom na epidemiju. Služba hitne pomoći u Kolmaru, našla se u takvoj situaciji da je njen šef dr Gotval (Yannick Gottwalles) seo u kola i obilazio biračka mesta u vreme zatvaranja kako bi pokupio preostale flašice sa sredstvima za dezinfekciju ruku koje su bile u upotrebi na svim biralištima. Odneo ih je svom osoblju.
“Kako da radimo? Umesto da lečimo ljude, da ih mi zaražavamo”, pitali su lekari iz ovih bolnica, ponavljajući uvek isto pitanje: “Gde su maske?
Na svom svom tviter nalogu predsednik Makron pre nekoliko dana uputio je poruku svim lekarima i sestrama: “Vi ne brojite vaše (radne) sate u ovoj (dosad) neviđenoj krizi. Mi znamo šta vam dugujemo i učinićemo sve da vam pomognemo. Čast mi je da sam bio sa vama jutros na odelenju za reanimaciju u bolnici Avicena”.
Na ovo je stigla lavina odgovora. Građani i lekari pod punim imenom i prezimenom pitali su: “Gde su maske?”, „Kako vas nije sramota?“ i slično.
„Novosti s fronta: apoteke „Klamart“ dobile su dve kutije maski. Mislim da ću doći bez maske u ministrastvo i reći im šta mislim o njima – biće polaganja računa“, odgovorio je predsedniku Republike dr Žan Pol Amon (Jean Paul Hamon), predsednik Federacije lekara Francuske.
Tužba protiv premijera
Uz sve ovo, u sred epidemije, dok je na snazi zabrana kretanja, trojica lekara – predstavnika kolektiva medicinskih radnika podneli su tužbu protiv premijera Eduara Filipa i bivše ministarke zdravlja Anjes Bizen – tvrdeći da su se “uzdržali“ da na vreme donesu mere protiv epidemije.
Tužbi je prethodio intervju bivše ministarke pariskom dnevniku L Mond u kome ona sve ovo otkriva i priznaje. Kaže da je već 20. decembra 2019. upozorila generalnog direktora Nacionalne zdravstvene agencije.
„Upozorila sam premijera Eduara Filipa 30. januara na opasnost od epidemije i da (lokalni) izbori (15. marta) neće moći da se održe“. Što je najapsurdnije bivša ministarka koje je sve ovo ispovedila L Mond-u, i sâma je izjavljivala novinarima u periodu kada je „sve znala“ – da nema opasnosti od epidemije u Francuskoj.
Dok Francuska u ovako dramatičnim uslovima čeka ubrzavanje epidemije i skok broja zaraženih, broj pitanja koja će se postaviti „kada sve ovo prodje“ – nagomilava se. Sve je manje verovatno da će sve biti zaboravljeno i da ćemo nastaviti po starom.
Demontiranje države u skladu sa direktivama EU i neoliberalnom politikom „tržišta koje se samo organizuje“ predsednika Makrona neće moći da se nastave. Neće moći da se nastavi ni praksa da menadžeri upravljaju bolnicama, a ne lekari, koja je postupno počela da se uvodi pre 20 godina.
Menadžeri su propsivali lekarima kako da rade po fabričkoj šemi „što više posla sa što manje zaposlenih jednako veća rentabilnost“. Tako su lekari u državnim bolnicama dobili zadatak da pregled po pacijentu ograniče na deset minuta i slično.
Postaviće se suštinsko pitanje opstanka „menadžerskog“ sistema koji je jednu moćnu zemlju sa hiljadugodišnjom državnom tradicijom i jakom državnom kulturom doveo do toga da ovako nespremna dočeka epidemiju – kao da je zemlja u razvoju ili nerazvijena zemlja.
Politika štednje i programiranog uništavanja državnog sektora i javnog interesa u ime privatnog, pretvorila je javno zdravstvo u trulu dasku. Kada je na nju stao malo deblji virus – sve se urušilo.
Ne treba zaboraviti, korona-virus je opasan, ali to nije ni koleara, ni kuga, ni ebola koja još hara u Africi.
Obraćajući se Francuzima, predsednik Makron je ovih dana priznao da „ne može sve da bude podređeno tržišnim zakonima. Evo, na primer zdravstvo!“
Stvarno? Pa dovoljno je pogledati program Makronove administracije „Zdravlje 2022“ da bi se shvatilo do koje mere je uništavanje javnog zdravstva kroz smanjivanje budžeta i privatizaciju, bilo programirano u duhu dogme „sve je tržište“.
Makron će morati da odgovori na pitanje koliko je ljudi moralo da umre da bi on promenio mišljenje.
Samo je menadžer mogao da dođe na ideju da je nepotrebno imati milijardu zdravstvenih maski u strateškim zalihama. Lekar se toga nikada ne bi setio jer zna da je epidemija – sasvim banalan događaj u životu planete.
Juče je nedeljnik Poen, pozivajući se na poverljivi dokument, objavio da je profesor Žerom Salomon, 2016. godine napisao izveštaj, tada ministru ekonomije Emanuelu Makronu, sa kojim je i lično blizak, u kome ga, između ostalog upozrava, da Francuska nije spremna u slučaju epidemije.
Samo je menadžer mogao da se ogluši o ovakvo upozorenje.
