Većina nas imala je priliku da pogleda ili barem čuje koju reč o filmu „Sicko“, ipak podsećanja radi pomenuti film govori o strašnim patnjama sa kojima se suočavaju stanovnici SAD zbog morbidnog zdrastvenog sistema koji je, čini se, osmišljen sa namerom da ojadi i obespravi bolesne.
Amerikanci, za razliku od Srba, nemaju sreću da žive u zemlji u kojoj je zdrastveni sistem: moderan i praktično besplatan…
Da li je baš tako? Kakav zdravstveni sistem imamo?
Kod svakodnevnih – „lakših“ intervencija zdravstveni sistem Srbije koštaće vas samo živaca, a poželjno je i da posedujete dar vidovitosti, jer ćete se u redu čvrsto načekati, a ako želite da vas lekar pregleda u vreme kada ste bolesni, moraćete da zakažete pregled barem nekoliko nedelja pre nego što se razbolite.
Stvari se unekoliko menjaju ukoliko poznajete nekog od medicinskog ili nemedicinskog osoblja, koji će da vas pogura preko reda ili ubaci u raspored.
Kod nešto komplikovanijih intervencija lečenje će vas koštati ipak malo više. Koliko više? Zavisi od slučaja do slučaja, i od „dobre“ volje lekara.
Minimalna tarifa su pokloni za lekare, a maksimalna ide i do par stotina evra.
Međutim, koruptivne aktivnosti u zdravstvenom sistemu ostavićemo za neki drugi put.
Ono što mi lično mnogo više smeta od „guranja love“ i vucaranja bombonjera, kafe i viskića za sestre i doktore jeste činjenica da se vraća doba kada smo u bolnicu morali da nosimo sopstveni sanitarni i medicinski materijal.
Dobro ste čuli, ukoliko ovih dana imate zakazanu operaciju u našem gradu pripremite se na mogućnost da ćete morati da sami kupujete: lekove, mrežice, gaze, zavoje, pa čak i flastere, jer toga nema ili je deficitarna roba.
Ljudi, uglavnom, bez protesta donose, jer se rukovode onom narodnom da zdravlje nema cenu, ipak ne mogu a da ne pitam: Kako i zašto je to moguće i zašto naš ministar zdravlja nije izvršio harikiri?
Ono što me još više nervira jeste opšta zapuštenost i štroka koja vlada u našim zdrastvenim ustanovama.
Ako prođete kroz našu bolnicu i zavirite u toalete ( koji su uzgred budi rečeno očajni ), sobe, pa čak i ordinacije lekara, stećićete utisak da ste ušetali u scenario nekog horor filma.
Paučina je relativno normalna pojava, baš kao i vlaga. Toalet papir je u većini toaleta misaona imenica, baš kao i sapun.
Zaječar je postao grad apsurda: u pozorištu su glumci višak, a u ustanovi zdravlja lekovi, higijenski i sanintetski materijal su manjak.
Prosto mi je neprijatno koliko nam dobro ide.
Ostajte mi zdravo – jer, ako se razbolite, izgore vam kesa.
Dikie Lebedi
http://zajecaronline.com
