U zemljama Zapadnog Balkana javnost je izrazito podeljena u pogledu izvora informacija kojima veruje, pokazuju istraživanja. Najviše ispitanika u Srbiji kaže da veruje RTS-u, Pinku, Prvoj, N1 i TV Hepi „jer objavljuju tačne i proverene informacije“. Te iste medije ispitanici navode kao primere onih koji su pod političkim uticajem i koji šire dezinformacije, propagandu i mržnju
Od uznemiravanja novinara i, posebno, novinarki u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, od društvenih mreža i kampanja u kojima se oni blate ili im se preti, do fizičkih napada, pa i pokušaja ubistva, cela ova profesija suočava se s izazovima koji je, zajedno sa ekonomskim i tehnološkim pritiscima, čine sve težom i često opasnom.
Mnoga od tih krivičnih dela motivisana su mržnjom, zaključuju u Mreži za profesionalizaciju medija Jugoistočne Evrope (SEENPM) i Medija centru Sarajevo
Govor mržnje se uglavnom vrti oko pripadnosti ili identiteta onih koji se napadaju, ali gotovo uvek služi političkim ili poslovnim interesima.
„Prevaga mržnje u javnom diskursu, zajedno sa nekažnjavanjem većine zločina iz mržnje, podriva poverenje javnosti uopšte, posebno poverenje u medije. Zauzvrat, rad novinara u okruženju koje mrzi znači rad u uslovima kontinuirano ugrožene sigurnosti, dok kompromitovana bezbednost negativno utiče na sve aspekte rada novinara, čak i ako nisu lično meta“, upozoravaju iz ovih organizacija.
Kako bi istražili uticaj govora mržnje na sigurnost i nezavisnost novinara, SEENPM i Medija centar Sarajevo organizovali su onlajn sastanak na kojem su učestvovali novinari i pravni stručnjaci iz regiona.
Novinari neprijatelji države
SEENPM je predstavio regionalnu studiju „Medijsko poverenje na Zapadnom Balkanu: Zajedno razdvojeni“, autorki Sandre B. Hrvatin, Brankice Petković i Sanele Hodžić, u okviru koje su istraživani i govor mržnje i poverenje u medije.
Studija je pokazala da su u svim zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje (Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Turska) dominantni obrasci govora u javnom prostoru – propaganda i govor mržnje.
Novinari su neprijatelji države ukoliko kritikuju vlast (Albanija, Srbija, Severna Makedonija, Turska, Crna Gora), izdajice svojih etno-nacionalnih grupa (BiH), politički orijentisani ili strani plaćenici (Crna Gora, Turska, Severna Makedonija), moralni korupcionaši, lažovi, bez srama i stida, korumpirani, plasiraju lažne vesti (Albanija, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora).
Napadaju ih kada otkriju korupciju, ukažu na spregu vlasti i kriminala, i na probleme u funkcionisanju vlasti, a napadi dolaze uglavnom od same vlasti, najvećih medija i ekstremističkih platformi sa interneta.
U studiji o situaciji u Srbiji, čije su autorke Jelena Jovović i Dubravka Valić Nedeljković, zaključuje se da je medijska scena visokopolarizovana zbog različitih političkih i ideoloških orijentacija medija. Novinari u fokus grupama i anketirani građani saglasni su da su propaganda i mržnja sveprisutni u medijima.
Upozorava se i da je položaj novinarki u Srbiji posebno težak. Čak 95 odsto ispitanih građana smatra da su novinarke izložene napadima, pretnjama, uvredama i uznemiravanju jer dobro rade svoj posao.
Novinari i urednici u fokus grupi ne vide rodne predrasude i stereotipe kao uzrok napada, već kao sredstvo za diskreditaciju novinarki. Ne njihov rad – jer je to teško diskreditovati – već radije ličnu diskreditaciju novinarke.
Jovana Gligorijević, pomoćnica glavnog urednika nedeljnika Vreme, potvrdila je da su žene sa stavom meta bez obzira na temu.
Nataša Kovačev, novinarka Juronjuza u Srbiji, naglasila je da se ona i njene kolege koji profesionalno izveštavaju, često nazivaju izdajnicima, ili da su novinari bliski opoziciji ako kritikuju odluke vlade.
„Publika veruje u propagandu da mi radimo protiv države, koju plasiraju političari, a ona se dalje prenosi kroz mejnstrim medije i društvene mreže. Posledica toga je da na nas gledaju kao na nekog ko je plaćen da radi protiv države. Ogromna je polarizacija, i to nam pravi problem i u izveštavanju jer gotovo nikad nemamo drugu stranu“, objasnila je Nataša Kovačev.
Velike probleme u radu novinarima prave institucije i u Severnoj Makedoniji, svedočila je Miroslava Byrns iz redakcije Sloboden pečat. Njoj je prošle godine prećeno smrću nakon emitovanja videa sa svadbe organizovane kada je to bilo zabranjeno epidemiološkim merama uvedenim zbog koronavirusa. Proslavu je organizovao niko drugi nego makedonski ambasador u stranoj zemlji, koji je ženio sina.
Nakon toga je Miroslava Byrns dobila 24-časovnu policijski zaštitu, ali od policije nije dobila obaveštenje da li je počinilac uhapšen. Samo je informisana da protiv N. N. lica može da pokrene privatnu tužbu, jer u Severnoj Makedoniji novinari još nemaju status službenih lica i tužilaštvo ne može da postupa po službenoj dužnosti.
„Ne sećam se nijednog slučaja napada na novinare da je razrešen, da je uhapšen počinilac. Podaci Međunarodne organizacije novinara govore da je tokom 2020. godine u Severnoj Makedoniji bilo 14 napada na novinare: fizičkih, verbalnih, pretnji smrću. Većina je prijavljena, ali rezultat svih ovih slučajeva jeste da nijedna osoba nije u zatvoru. To je jasna poruka svim ljudima kojima se ne sviđa naše izveštavanje da mogu da urade sa nama šta im je volja“, ocenila je Miroslava Byrns.
DUBOKO PODELJENI GRAĐANI
Rezultati istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u šest zemalja Zapadnog Balkana ukazuju na snažnu polarizaciju javnosti u pogledu izvora informacija koje koriste i kojima veruju. To znači da sklonosti građana teško da su korektivni mehanizam protiv govora mržnje i propagande u regionu.
Približno polovina građana veruje da mediji u njihovoj zemlji služe demokratiji i javnom interesu i da mogu slobodno da izveštavaju o važnim temama. U isto vreme, većina građana se slaže da medijski sistem uglavnom kontrolišu političke i poslovne moći i da nedostaju nezavisni i nepristrasni mediji. Većina građana veruje da mediji šire političku propagandu i dezinformacije, a oko polovine građana veruje da šire mržnju.
Procenat anketiranih građana u Srbiji koji su izjavili da uglavnom ili potpuno veruju medijima (kada je reč o izveštavanju, u potpunosti, tačno i pošteno) tek neznatno premašuje procenat anketiranih građana koji kažu da ne veruju medijima.
Tradicionalno se televizija ističe kao medij sa najvećim procentom poverenja među anketiranim građanima. Istovremeno, tabloidizacija i senzacionalistički pristup izveštavanju o koronavirusu ostavili su traga na poverenju u štampane medije (sektor u kojem dominiraju tabloidni mediji), kojima najveći procenat ispitanika ne veruje. Ohrabruje relativno visok nivo poverenja u istraživačke medije i još uvek skroman, ali nezanemarljiv domet portala za proveru činjenica, navode autori studije.
Izbor određenih medija koje su ispitanici izdvojili kao one u koje imaju najviše ili najmanje poverenja jasno ilustruje polarizaciju publike. Na vrhu obe liste nalaze se isti mediji: najveći broj ispitanika izdvojio je RTS (Radio-televiziju Srbije), TV Pink, Prvu TV, N1, TV Hepi kao medije kojima najviše veruje jer objavljuju tačne i proverene informacije zbog nepristrasnosti u izveštavanju, aktuelnosti informacija, poverenja u novinare koji tamo rade i otvorenosti za aktivno učešće publike, a sa druge strane – ti isti mediji su, prema ocenama ispitanika, pod političkim uticajem i šire dezinformacije, propagandu i mržnju.
Kao neke od preporuka za unapređenje informisanja koje su date u studiji, i koje su predložili učesnici panela, navode se profesionalno izveštavanje, prijavljivanje napada, edukacija ljudi u oblasti medijske pismenosti i ograničavanje političkog uticaja u medijima, kao i grupa koje šire dezinformacije i propagandu.
Autor: Ivana Predić
IZVOR: Cenzolovka
