SKOK SRBIJE U BUDUĆNOST ILI PAD U BANKROT?

0
90

Piše: Predrag Rakočević, Štutgart

Pitanje iz naslova članka, za sada bez konkretnog odgovora, koje sami sebi postavljaju ne samo svekoliki stanovnici Srbije nego i njihovi brojni sunarodnici -nekadašnji „gastarbajteri“ a danas već odavno iseljenici, rasejani širom planete Zemlje se često čuje. Posebno od ljudi koji -po tvrdnji opozicionara u Srbiji, „razmišljaju i odlučuju sopstvenom glavom“ a nikako tzv. „glavom vladajuće partije i predsednika Srbije“.

Ljude u Srbiji odavno pa i danas, muče brojna strahovanja kako preživeti, kako obezbediti porodicu od pada u siromaštvo, kako se spasavati od mafijaških sudskih izvršitelja, i za koje se pare braniti od bolesti i lečiti, i što je pogotovo za stariju generaciju stanovnika Srbije veoma važno, kako -zbog nedostataka radnih mesta u Srbiji i lošeg života tzv. mlade generacije, smanjiti svakogodišnje begstvo u inostranstvo najmanje oko 50.000 mladih ljudi? Starija generacija veruje da će se desetak godina, ako se trend iseljavanja nastavi ili čak poveća, Srbija isprazniti i postati u proseku još starija nacija u Evropi nego što je već danas. To se posle dozvole Nemaca da se i iz zemalja van EU mogu doseljivati radnici bez dokazivih kvalifikacija itekako očekuje. Mladi beže, pa će u Srbiji biti, uz sve više starih, daleko manje novorođenih. Možda iseljavanje mladih čini po planu nekih mračnih, nama malo poznatih sila i trajaće do poslednjeg stanovnika Srbije koji bi, možda i po sadašnjoj želji AV jer on malo čini da trend bežanja zaustavi, trebalo da -kako se to kaže, zauvek UGASIO SVETLO!

Begstvo mladih, posebno brine starije zbog nerešenog pitanja, ako im odbegnu ćerke i sinovi, ko će se brinuti o njima kada ostare i onemoćaju? Stotine godina stara tradicija u Srba da potomci brinu o svojim ostarelim roditeljima je u Novom dobu velike migracije mladih prekinuta. Bar do sada je kroz nekoliko generacija migranata od 1960. g. do danas potvrđeno, da masovnog povratka jednom odbeglih -nema. Adekvatne, tuđe, dobre i od malih penzija plative pomoći starim osobama, slično kao i u nekim razvijenim zemljama na Zapadu -skoro da nema.

Što je još više zabrinjavajuće, u državi iz koje bi Vojvodina, Stig, Mačva idr. plodni delovi Srbije zajedno, mogli da hrane „celu Evropu“ ipak je previše stanovnika ili na ivici gladi ili već gladuje. To je, po laprdanju predsednice Srpskog parlamenta Ane Brnabić‘- izmišljotina novinara, navodno stranih plaćenika i neprijatelja Srbije! Ana B. očigledno ne čita zvanične podatke srpskih institucija iz kojih novinari dobijaju svoja saznanja. Nisu to samo pojedinačni slučajevi po nekim zabitima i u ono malo preostalih zaseoka rasutih po srpskim brdima nego se zaista radi o stotinama hiljada dece, i odraslih po celoj Srbiji. Zvaničnici o tome ćute, a, ako i nešto kažu, tvrde da dovoljno čine, za više jednostavno nema dovoljno para. Po izveštajima EU Srbija je danas na drugom ili na trećem mestu najsiromašnijih zemalja u Evropi!

Da Vas podsetimo:  Ekonomska vrednost Kosova

Narod je doživeo i u poslednjih desetak godina veoma teško preživeo pljačke srpskih dobara, fabrika, rudnog bogatstva, lične imovine građana itd. Bilo je -od odlaska komunista sa vlasti do danas, neverovatnih pljački državnog budžeta, možda najvećih na svetu. Suma opljačkanih deviza se ceni desetinama milijardama dolara i evra. Pitanje je na čijim tekućim računima i u kojim državama su završile te državne pare? Počinioci su uglavnom povratnici na vlast, znači nekadašnji komunisti, „preobučeni u drugu odeću“, ili njihovi stasali potomci koji su se dokopali vlasti. Iako odrasli i vaspitavani u domovima svojih roditelja oduvek -kako ih je narod nazivao komunjara, nastale su današnje tobože „demokrate“ koje vladaju Srbijom i -sve u zemlji Srba je krenulo naopako.

Siromašni su postali u bedi još siromašniji. Raniji „gologuzani“, često u svojim sredinama poznati samo kao tzv. „niko i ništa“ (npr.kao raniji prvo keramičar pa onda Bata „Santos“ -navodni nekadašnji švercer kafe i kasniji milioner) su se ili dokopali vlasti ili su bili uz vlast. Mnogi su pljačkom, korupcijom, nameštenim, u novosrpskom jeziku nazivanim „tenderima“, ma šta mu to bilo, (u moje vreme „tenderi“ su bili vučnom delu parne lokomotive priključene „prikolice“ sa ugljem i rezervoarima za vodu) naduvanim cenama u koje su ugrađivane velike provizije i mito za vlastodržce i njihove političke partije itd. za samo nekoliko godina postali multimilioneri. Bili su to judi tipa braće Karići, Kostića, Beka, Miškovića i mnogih drugih.

Aleksandar Vučić i Milan Radoičić (Izvor: KoSSev)

U milionere Vučićevog doba se ubrajaju Radoičić (da, onaj po AV „Novi Obilić“) i braća Veselinović, koji su, zajedno sa Radoičićem u poslovima sa državom, po pisanju nedeljnika RADAR, za samo pet godina muvačina imali čistu zaradu od neverovatnih 100 miliona evra! Gde je bogaćenje -tu je i bratija Brnabić- tu su i trgovci oržjem, zatim ministar sa 20 aparmana na moru u Bugarskoj, „zarađenih“ navodno od za evropske uslove bedne srpske ministrske plate a šuška se u opozicijonoj štampi (npr. MAGAZIN TABLOID iz Beograda) -po sistemu „gde ima dima ima bar malo i vatrice“ i o navodnom bogaćenju bratije Vučić. U sirotoj Srbiji obogatilo se i previše drugih, u javnosti manje poznatih. Pomenuti „Ministar apartmana“ je u nove poslove za izgradnju paviljona ili oko organizacije Ekspa 27 već ugurao svog advokata i prijatelja- valjda da se i tu indirektno utali koliko god je moguće!

Da Vas podsetimo:  Tito, Kardelj i Bakarić kao tvorci kosovske autonomije i arhitekte nezavisnog Kosova

Uz blagoslov -delimično i Crkve, ali obavezno i momentalne vlasti, pljačka se na sve strane, otimaju se državni resursi, zida se često „na crno“ bez ikakvih dozvola i grade preskupi autoputevi, za bagatelu se dobijaju nekada državni placevi, pred svake izbore asfaltiraju se i neke seoske džade i gde treba i gde ne treba, davanjima novca se podmićuju radnici u društvenim firmama i penzioneri da glasaju za eseneslije (SNS) itd.. Na redu je otimanje dodatnih hektara terena rušenjem beogradskog Sajmišta u korist Arapskog BG na vodi, zatim uklanjanja ruševina Generalštaba i poklon terena na 99 godina Trampovom zetu. A tu je, po mišljenju brojnih stručnjaka i idiotska organizacija maloznačajnog, ali po AV navodno svetski važnog Ekspo 2027. -sajma razonode, sporta i zabave (muzike?) I za to bacaju silne milijarde evra.

Za hitno ,potrebno povećavanje davanja sirotinji i socijalnim slučajevima nema novca a za nepotrebni stadion, Beograd ima već tri stadiona koji su mogli da se za samo trećinu novca namenjenih novom stadionu, možda budućeg imena „Stadion Vučić veliki“ ili „Stadion Vučić večiti“ (isto mu dođe!) renoviraju po normama Svetske fudbalske federacije. Ali bi se onda, verovatno, manje para pokralo i našlo u džepovima moćnika, mafijaša i političara. Slično je i sa planiranjem rušenja postojećih sajamskih hala da bi se proširio BG na vodi i izgradnjom novih, u Surčinu. I tu struka misli da je, zbog sve manjeg značaja Srbije i Beograda u Evropi, sadašnje sajmište sasvim dovoljno, a novi stanovi i tržni centri koji bi se umesto srušenih hala gradili, su za sve siromašniju Srbadiju nepotrebni jer ko, osim državnih mafijaša, može da plati stan po kvadratnom metru i do 10.000 (!!!) evra?

Isto važi i za Ekspo 27. Organizacija je kompletno trebalo spočetka da košta oko 12 milijarde evra, uključujući sve građevinske i druge infrastrukturne radove a danas već, valjda kada je izračunata željno očekivna para od korupcije, koštaće oko 18 milijardi evra- ako je to zaista kraj mafijaških kalkulacija. Bojim se, spucaće vrhuška i do 20 milijarde evra! Toliko novca Srbija nema i mora da pozajmi od svetskih lihvara. Dobro, ako se zaista izgradi metro već više puta povećavanom cenom od aerodroma do centra grada i železničke stanice Beograd centar, (u Prokopu) onda bi nešto -osim ogromnih dugova, ipak ostalo Beogardu i Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Beograd za novu elitu

Ali zadužiti se, pored već postojećeg tzv. „spoljnog duga“ Srbije -po različitim procenama od skoro 40 do navodnih već 50 milijarde evra, kako pišu pojedine opozicione novine u BG, za kojekave budalaštine, i uništavanje plodne surčinske zemlje, znači od bacanja para za Ekspo 2027, nastao bi toboži danas još ničim dokaziv Vučićev „SKOK SRBIJE U BUDUĆNOST“ -To se, smatraju mnogi stručnjaci, može pripisati samo bolesnim željama jednog nazovi-političara koji često donosi odluke na štetu naroda, države i finansijskog sistema zemlje. Čoveka koji se ponaša kao da je pijani milijarder pa se, narodski rečeno, „frlja“ parama razbacujući ih okolo u državi u kojoj nedostaje daleko važnijih stvari, institucija i usluga od očekivanog cirkusa u Surčinu. Kao da je ON već postao zamena nekadašnjeg francuskog kralja Luja četrnaestog. Možda AV kao i nekada Luj XIV, sebe već smatra „bogom sunca“?

Opravdane su sumnje, ako dug Srbije kroz još nekoliko kredita zbog razbacivanja para i za druge, buduće bahanalije -čiji se „plan realizacija“ verovatno već „mota“ u glavi AV, poraste i do 80 milijarde evra, da to neće biti nikakav „SKOK SRBIJE U BUDUĆNOST“ nego PAD U BAKROT, INFLACIJU I DODATNO SIROMAŠTVO LJUDI! Jer sve pozajmljeno, treba da vraćaju dolazeće generacije Srba. A njih je, zbog pomenutog masovnog begstva u inostranstvo, od politike AV i lošieg standarda života -sve manje, pa će sve više rata otplata pasti na leđa sve manje stanovnika- stvarajući tako teže uslove preživljavanja. Na kraju -ko doživi i daj Bože to dolazeće vreme preživi -pričaće!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime