Čega se sećete iz vašeg školovanja?
Budite prema sebi iskreni i priznajte.
Da li se sećate kako ste sjajno odgovarali neki predmet?
Da li sećate neke dobijene petice?
To se sve zaboravlja.
Decenijama kasnije, to postaje potpuno nevažno.
Zaboravljate čak i neke blede likove iz vašeg odeljenja.
Šta vam ostaje u sećanju?
Druženje.
Odrastanje sa bliskim drugarima.
Sećate se svakog događaja.
Svakog minuta.
Koga ste proveli sa njima.
I svega što ste zajedno doživeli.
U vašem sazrevanju.
Sada, za trenutak, molim vas, pokušajte da se prebacite u živote vaše dece ili unuka.
Zamislite da odrastate u njihovom vremenu.
Država se raspada.
Društvo u rasulu.
Farme, Zadruge, Parovi, perverzije i vulgarnosti na sve strane.
Političari ološ.
Bizmismeni prevaranti.
Starlete prostitutke.
Siromaštvo.
Beda.
Laž.
Ludilo.
Pandemija.
Zatvaranje.
Izolacija.
Bolesti.
Umiranja.
Panika.
Lobotomiranje.
Zombiranje.
Vakcinacija.
Maske.
Socijalna distanca.
Porodice pucaju.
Ljudi prolupali.
Šta naša deca i unuci imaju od odrastanja?
Setite se našeg odrastanja.
Da li biste se menjali?
Zato budimo iz našu decu.
Nisu oni krivi što smo mi kukavice.
I što im uništavamo živote.
Čega će se oni sećati?
Šta će zapamtiti u njihovom odrastanju?
Pomozite vašoj deci.
Budite uz njih.
I njihove drugare.
Pronađite način.
Ne mogu sami.
Mi im trebamo.
autor:Branko Dragas
