Govoriti danas o kvalitetu školstva u Srbiju, a ne razmatrati ozbiljno temu stanja na tržištu udžbenika, bio bi pokazatelj neprepoznavanja jednog velikog problema srbskog društva, začetog još u ranoj fazi postmiloševićevskog perioda naše novije istorije. Na razmeđi milenijuma pripadnici akademske elite odnegovane na tekovinama titokomunizma telalili su o tome da, ako želimo da „živimo kao sav normalan svet“, moramo i obrazovno-vaspitni proces u osnovnim i srednjim školama podvrgnuti modernizacijskom procesu, naravno onom koncipovanom u zapadnim centrima moći i u skladu sa njihovim dugoročnim političkim interesima. Već prva DOS-ovska vladajuća garnitura započela je reformu obrazovanja na konceptu „školigrice“, čiji ključni oslonac predstavlja ekspresno i bez javne rasprave posle ubistva tadašnjeg premijera Đinđića usvojeni Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja (od strane poslanika Skupštine kojima je isticao mandat).
Od tada do danas, taj zakon je više puta menjan, a obrazovni sistem fragmentizovan, temeljno promenjen u negativnom smislu u svim svojim segmentima, lišen sistema vrednosti oko kojeg se kristališe i podvrgnut bezobalnom eksperimentisanju sa profitnom iskoristivošću znanja kao glavnim kriterijumom uspešnosti reformskih napora. Sveobuhvatno sagledan, proces promene školskog sistema može se nazvati lobotomijom na ideološkim osnovama neoliberalnog kapitalizma. Deo tog procesa predstavljaju i dešavanja na tržištu udžbenika. U tom delu najbolje se sagledava ono što iole informisanim trezvenoumnim ljudima ne može da promakne: ne samo resorno ministarstvo, već kompletna vladajuća garnitura (čitaj: evrounijatska kolonijalna uprava) sistematski radi na degradaciji obrazovanja u Srbiji. Izdavačka kuća Klett, u vlasništvu istoimene slovenačke firme, ispostave nemačke firme Klett, ima monopolski položaj na tržištu udžbenika, zajedno sa sestrinskim firmama Novi Logos i Freska. To im je omogućilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dodelivši im za školske 2019/2020, 2020/2021 i 2021/2022 godine 1, 14 milijardi dinara za nabavku besplatnih udžbenika, t.j. oko 60 odsto raspoloživih sredstava. To praktično znači da država novcem poreskih obveznika finansira strane izdavače (i izdavače pod kontrolom stranaca) koji sadržaje svojih udžbenika kreiraju suprotno srbskim državnim i nacionalnim interesima. Po tom osnovu, navedene izdavačke kuće ostvaruju enorman ekstra-profit. Ovome je teško naći pandan bilo gde u svetu!
Jedan odvažan čovek, profesionalno ostvaren u svetskim razmerama i patriotski opredeljen, odlučio je da se, po meri svojih mogućnosti, tome suprotstavi – prof. Alek Kavčić i njegova fondacija. Šira javnost odavno je upoznata sa naporima Fondacije „Alek Kavčić“ da školama u Srbiji i učenicima koji imaju pravo na besplatne udžbenike obezbedi one udžbenike koji se u elektronskoj formi nalaze na internetu i dostupni su za štampu. Moćni strani izdavač, štićenik marionetske vlasti, podneo je tužbu i pokrenuo pravu medijsku harangu na Fondaciju1. Prof. Kavčić nije ustuknuo niti posustao u „dugoprugaškoj“ pravnoj borbi. Duboku uveren u ispravnost svog poduhvata i njegovu društvenu svrsishodnost, upustio se u neravnopravno nadmetanje na terenu prava i pravde. Nema sumnje da je, mnogo pre nego što je bio podvrgnut sudskom postupku, vrlo dobro znao kakvo je stanje srbskog pravosuđa danas, koliki je stepen njegove podložnosti korupciji, uticaju političkih struktura i vaninstitucionalnih centara moći (posebno onih pod kontrolom stranog faktora) i sistemskim slabostima nasleđenim iz minulih vremena. I pored toga, nije odustao od borbe. I dobio je prve dve runde2.
Fondacija Kavčić
Šta iz ovog slučaja možemo zaključiti mi, obični žitelji ove mnogonapaćene Srbije, raspamećeni, demoralisani, utonuli u apatiju? Pred očima nam je jedan ubedljiv primer kako čovek bez ikakve političke „zaleđine“, vrhunski profesionalac u poslu kojim se bavi (profesor na uglednom univerzitetu u SAD) i moralno utemeljen, ako je odlučan, požrtvovan i beskompromisan, može da ostvari pobedu u nametnutom duelu sa privilegovanim akterima društvenog života. I to pobedu ne za sebe, jer njegova profesionalni integritet i lična egzistencija u toj borbi nisu bili ugroženi, već za sve nas koji sa bolom u duši i nespokojem gledamo urušavanje poslednjih ostataka normalnosti i zakonitosti u zemlji koja je preskupo platila svoju slobodu u viševekovnoj borbi sa najvećim imperijama ovoga sveta.
Svuda u civilizovanom zemljama ucila i udjbenici za osnovno obrazovanje su besplatni…..i tacka. Placa se samo visoko skolstvo tj fakulteti i tacka sve ostalo je budalastina.
Jedna lasta ne cini prolece…..Dao nam Bog da imamo jos takvih, koji rade za polzu svih nas i nase dece. IMA dovoljno DOBRIH i PAMETNIH LJUDI.