U Srbiji je prosečna porodica samo za hranu u avgustu prošle godine izdvajala više od 42,5 odsto prosečne zarade, navodi Demostat. Poređenja radi, u Hrvatskoj na hranu odlazi 26,9 odsto, u Sloveniji 16,1 odsto, dok je u znatno bogatijim zemljama taj udeo višestruko manji: u SAD 6 odsto, u Velikoj Britaniji 8 odsto, a u Nemačkoj oko 11 odsto. Veći udeo troškova za hranu od Srbije među zemljama u okruženju ima samo Crna Gora, gde hrana čini 47,7 odsto potrošnje.
Namirnice za tročlanu porodicu iz minimalne potrošačke korpe koje su predate Vladi; Foto: Solidarnost
Od prosečne plate od 105.590 dinara (902 evra) u Srbiji, 44.876 dinara (383 evra) odlazi na namirnice za tročlanu porodicu, piše Demostat. To predstavlja 42,5 odsto prosečne plate, što je za 1,5 procentnih poena više nego na početku godine.
Ako se uzmu u obzir i ostali troškovi obuhvaćeni potrošačkom korpom, postaje jasno da prosečna domaćinstva u Srbiji žive u minusu. Prosečna plata je manja od prosečne potrošačke korpe za 3.859 dinara, odnosno oko 33 evra.
„Prosečna potrošačka korpa u Srbiji sadrži znatno oskudniji spisak namirnica i izdataka, dok se potpuno ignoriše potreba za većim udelom stavki poput obrazovanja, zdravstva i kulture. Nije predviđeno ni izdvajanje za godišnji odmor, niti ono što je u Evropi standard – da se i u minimalnoj potrošnji predvidi bar pet odsto za štednju“, napominje Demostat.
Podaci iz avgusta 2025. godine koje je analizirao Demostat odnose se na period neposredno pred donošenje uredbe kojom su ograničene marže u trgovinskim lancima, o čemu ste mogli da čitate na Mašini.
Kada je reč o penzijama i pitanju da li se od ovog prihoda može živeti, Mašina je razgovarala sa Vladimirom Simovićem, sociologom i koordinatorom programa za radna prava Centra za politike emancipacije.
„Poslednji obračun koji je Centar za politike emancipacije objavio 2025. godine pokazuje da plata za život iznosi 150.670 dinara. Kada se to uporedi sa prosečnom penzijom od 56.000 dinara, vidi se da penzija pokriva tek oko 30 odsto onoga što bi predstavljao dostojanstven život“, istakao je naš sagovornik. On dodaje da je minimalna penzija značajno niža od prosečne, što ukazuje na još surovije uslove života za deo penzionera.
U tom kontekstu, Demostat naglašava da „čak ni prosečna korpa ne pokriva stvarne potrebe porodica, a još je veći apsurd obračunavanje minimalne potrošačke korpe“, koju nazivaju „gladnom korpom“, jer je znatno lakša i siromašnija od prosečne.
Portal Numbeo, najveća svetska baza podataka o troškovima života, navodi da bi za pokriće mesečnih troškova četvoročlana porodica u Beogradu trebalo da obezbedi oko 2.370 evra, odnosno 2,7 prosečne plate.
A.M.
