O koristi od znanja o apstraktnim ideološkim odnosima
Od pre nekoliko dana, znamo ne samo da će se Vučić kandidovati na predsedničkim izborima, iako je 100 puta rekao da neće, već i da pokret Dosta je bilo ima neobičnu strategiju za te izbore koja je obelodanjena posle Vučićeve odluke, dakle, jednako kasno, kasnije od svih drugih kandidata.
Ukratko, njihova strategija je da se kandidati koji su već započeli kampanju, oformili timove i napravili strategije, nateraju da jedan od njih odsutane, odnosno, ako se to ne dogodi, da oba, eventualno odustanu u korist kandidata Dosta je bilo čije će ime biti obelodanjeno tek 4. marta. Ova strategija dočekana je u javnosti (najmanje u tw javnosti) krajnje negativno. Ne samo zbog toga što su se preferencije birača na tw već formirale (otprilike 75% u korist Saše Jankovića), već i zbog toga što je strategija Dosta je bilo bila izrečena uz poruke koje su bile visoko odbijajuće: pretnja trećim kandidatom ukoliko se prva dva kandidata ne dogovore o odustanjanju jednog od njih (što je malo verovatno), stav da su potrebne „nova levica i nova desnica“ i naravno novi centar, sam DJB, što je prilično arogantna pretenzija da se uređuje celokupna opozicija, nametanje vlastitog programa kao tačke konsenzusa, pa i sugerisanje da bi kandidat pomenutog „centra“ bio logičan kompromis u opoziciji.
Kako se dogodilo da jedan pokret, koji je napravio relativno brz politički uspeh zahvaljujući insistiranju na transparentnosti i na jasnom protivljenju trenutnoj vlasti, napravi ovakav krupan korak nazad u politici?
Tu nam može pomoći znanje o ideologijama uopšte. Ideologije su misaoni sistemi čija je glavna karakteristika stav da je određena ideologija otkrila konačnu istinu. U svetu ideologije ljudi se dele na one kojima je ova nova istina jasna, dok se mišljenja koja ideologiju dovode u pitanje tretiraju kao „glupost“ ili „zaostalost“. Ideologije ne vole ni demokratiju, jer bi većina mogla da ne potvrdi da je istina ideologije konačna. Zbog toga se u okviru ideologije preferira „akcija“. Šta treba da se radi je već utvrđeno, samo treba obezbediti da se oni drugi nateraju – jer drugačije nije moguće zbog njihove inherentne iracionalnosti – da se povinuju ideološkim zahtevima.
Pokret Dosta je bilo je u svojoj poslednjoj strategiji samo primenio ova ideološka pravila. A ovde smo već raspravljali o tome da je ideologija DJB neoliberalizam. Ne onaj „neoliberalizam“ kojim se kod nas gađaju, najšečće, nacionalisti, već neoliberalizam kao dubinska ideologija poslednje faze kapitalističkih odnosa. U slučaju DJB, ovaj neoliberalizam je zakamufliran levim idejama transparentnosti i univerzalne socijalne zaštite, ali se u osnovi nije nimalo promenio. Još uvek su tu Milton Fridman i Margaret Tačer glavni autoriteti.
Ovi neprepoznati efekti ideologije sada će u narednim danima ostaviti opipljive posledice na domaću političku scenu, a verovatno i na sam pokret Dosta je bilo.
Jedno je sigurno: pošto sa ideologijom nikada niste sigurni – pošto je ona proizvoljna u svojoj osnovi – možemo očekivati da se dogodi praktično bilo šta.
„Sve je moguće“ je najbolji slogan za ove izbore.
Vladimir Milutinović
www.dvogled.rs
