Skrivanje informacija i diskriminacija novinara sve gori: Vlast zatvorenija, institucije i kompanije ništa bolje

0
311
Foto: Ani Kolleshi, Unsplash

U vreme kada se širi strah zbog koronavirusa, istinito informisanje postaje još važnije. Vlasti, međutim, sve češće odbijaju da odgovore na pitanja, diskriminišu medije… Skrivanje informacija od građana, zabranjeno zakonom, iz godine u godinu je sve raširenije, pokazuje istraživanje Lokal presa

Estradni umetnik Radiša Urošević početkom februara postao je član Socijalističke partije Srbije. Kragujevački odbor SPS-a je prelet pevača iz Palmine Jedinstvene Srbije u svoje redove ozvaničio konferencijom za novinare, na koju je pozvan jedan jedini medij – lokalna Radio-televizija Kragujevac.

Na pitanje zašto je promocija novog člana skrivena od očiju ostalih gradskih, ali i nacionalnih medijskih kuća, predsednik Gradskog odbora SPS-a Ivica Momčilović odgovorio je da „nisu želeli da dižu prašinu“.

Praksa da lokalni funkcioneri, javna preduzeća i ustanove i njihovi direktori, pa i privatne kompanije biraju kome će davati izjave i koje će medije zvati na konferencije za novinare, a koje ne, nije problem samo kragujevačkih novinara.

Novinare niti zovu niti im odgovaraju

Najnovije Istraživanje o pritiscima na lokalne medije, koje je Poslovno udruženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres sprovelo među svojim članicama, pokazalo je da su najčešći oblici kršenja sloboda i prava tokom 2019. godine bili vezani upravo za neravnopravan tretman u odnosu na druge medije.

Čak 63 odsto anketiranih urednika i novinara doživelo je da ih ne pozivaju na događaje, da im ne odgovaraju na novinarska pitanja, da im uskraćuju informacije.

Ovaj problem je sve veći u poslednje tri godine, pokazuje uporedna analiza Lokal presa. Naime, u istraživanju koje je rađeno 2018. godine, na to da im izvori nisu dostupni požalilo se 51 odsto anketiranih članica Lokal presa, dok je godinu dana ranije isti problem imalo 43 odsto učesnika istraživanja.

Da Vas podsetimo:  Danas mi je cenzurisao odgovor

Problem uskraćivanja informacija pojedinim medijima i novinarima, te selekcija novinara i medija koji će biti pozvani na događaje, tokom 2019. godine izbio je na prvo mesto.

Prethodnih godina medijski poslenici na lokalu ubedljivo najčešće su se žalili na sprovođenje konkursa za projektno sufinansiranje. Ove se godine sufinansiranje ipak spustilo na vicešampionsko mesto.

Po rečima Miroslava Čera, urednika kragujevačkog portala Pressek, zatvorenost izvora informacija je godinama dominantan problem u najvećem gradu Šumadije. Ipak, slučaj da neka politička organizacija u Kragujevcu ne zove sve novinare na događaje nije zabeležen poslednjih 20 godina.

„Opšte je poznato da gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić bira sa kojim će medijima da komunicira, ali lokalni odbor njegove stranke na svoje događaje i konferencije – koji su istina vrlo retki – ipak zove sve. Nažalost, Nikolić nije jedini. I do pojedinih članova Gradskog veća teško je doći. Komunikacija sa lokalnom samoupravom svodi se uglavnom na ’prepisivanje’ preko informativne službe.“

„Nije, međutim, problem samo gradska uprava. Teško je ili gotovo nemoguće doći do sagovornika u Policijskoj upravi, Kliničkom centru Kragujevac… Ponekad imam utisak da pojedini funkcioneri smatraju da će time što ne odgovaraju na pitanja sprečiti novinare da izveštavaju o nekoj temi“, kaže Čer.

Sa nepozivanjem novinara na događaje sa kojih treba da izveštavaju suočilo se čak 64,5 odsto anketiranih članica Lokal presa. Ovaj vid pritiska na medije je u porastu u odnosu na prethodnu godinu, kada ga je evidentiralo 60 odsto redakcija.

KINESKI VLASNICI RTB-A ODUGOVLAČILI SA ODGOVOROM O MERAMA U VEZI SA KORONAVIRUSOM

Saša Trifunović, urednik borskog portala Ist media, smatra da nove vlasnike RTB-a jednostavno ne zanima da komuniciraju sa medijima, i to ne samo kada su u pitanju teme u vezi sa zagađenjem koje su najčešće u fokusu.

Da Vas podsetimo:  „Srbija ide munjevito napred“, a Tanjug munjevito prećutkuje

„Koronavirus je tema broj jedan u medijima poslednjih mesec dana. Kinezi, njih nekoliko stotina, koji u kompaniji rade, počeli su da se vraćaju sa odmora nakon Kineske nove godine. Zato sam prošle sedmice poslao kompaniji dopis sa pitanjem koje mere preduzimaju kako bi eventualno uočili obolele i sprečili širenje virusa. Odgovor nisam dobio. Nakon dva dana isto pitanje postavio sam gradonačelniku Bora na konferenciji za novinare organizovanoj drugim povodom. On je odgovorio da se sve mere preduzimaju. Tek nakon toga stiglo je i saopštenje iz RTB-a“, rekao je Trifunović.

Medije diskriminišu i kompanije i pojedinci

U odnosu na prošlu godinu, više je slučajeva odbijanja predstavnika vlasti da se pojavljuju u pojedinim medijima (41% ove godine u odnosu na 33% prošle godine). Sa dugim čekanjem na tražene informacije ove godine suočila se trećina anketiranih.

Po ugledu na vlast, medije sve više diskriminišu i institucije, kompanije i pojedinci. Jedan od gradova koji su u istraživanju apostrofirani baš u ovom kontekstu je i Bor. Preciznije, najveća tamošnja kompanija koju su preuzeli Kinezi – Rudarsko-topioničarski basen Bor.

Više tamošnjih medija čiji su vlasnici i urednici učestvovali u istraživanju požalilo se da RTB šalje saopštenja samo pojedinim medijima i da ne želi da odgovara na novinarska pitanja.

Selektivno plasiranje informacija i odugovlačenje sa dostavljanjem traženih odgovara na novinarska pitanja praksa je na koju su ukazale članice Lokal presa iz nekoliko gradova, među kojima je i Kruševac.

Redakcija lista Grad je prošle godine skinuta sa liste medija koje na pres konferencije i događaje poziva kruševačka bolnica. Razlog im nikada nije saopšten. Ono što su posredno mogli da zaključe jeste da se nekome nije dopalo to što su izveštavali sa protesta organizovanih zbog smrti trudnice u toj ustanovi.

Da Vas podsetimo:  Odbranimo RTS

„Problem smo imali mesecima i uspeli smo da ga rešimo tek pre nekoliko dana. Koleginica koja je došla da izveštava sa konferencije za novinare lokalnog odbora Srpske napredne stranke iskoristila je priliku da se javno požali na to da gotovo godinu dana ne dobijamo pozive iz bolnice. Uradila je to sa namerom upravo tamo, jer su članovi Nadzornog odbora bolnice iz te partije. Nakon toga, vraćeni smo na listu“, kaže Nadežda Budimović, urednica lista Grad.

Novinarska i medijska udruženja tokom proteklih godinu dana zabeležila su još sijaset slučajeva sličnih ovima. U mnogima od njih je i javno reagovano – najčešće bez odjeka.

A šta kaže zakon

Član 4 Zakona o javnom informisanju i medijima kaže da je „zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja“, te da se „ne sme ugrožavati slobodan protok informacija putem medija“.

Mogu i da ga obrišu, ionako je samo mrtvo slovo na papiru.

Marija Obrenović
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime