Srbija se ovih dana zadužila na svetskom finansijskom tržišti još dve milijarde evra kako bi finansirala svoj program podrške privredi pogođenoj epidemijom.
Tim povodom važne su mi dve stvari: prvo, samohvale ljudi sa vlasti kako je Srbija opet izvanredno prošla i time dokazala poverenje investitora itd i, drugo, pogled na odbijanje zajmova EU i MMF-a od pre tri nedelje. Predsednik Vučić tako reče da smo “fantastično prošli”, a Jorgovanka Tabaković da je to “još jedan uspeh” Srbije koja uživa “poverenje investitora” i slične velike reči. Ispada tako da je Srbija postala finansijska velesila, skoro kao Švajcarska. A to svakako nije istina.
Istina je da je Srbija morala da plati efektivnu kamatnu stopu (koja se naziva prinos) od 3,375% godišnje, što je poprilično u današnje vreme obilja neplasiranog kapitala u svetu i sledstveno niskih kamatnih stopa. Prisetimo se da je jesenas ta cena za Srbiju bila samo 1,25, ali je danas rizik za investitore veći (ekonomska kriza), pa traže i višu kamatnu stopu.
Da Srbija nije Švajcarska, a ni Slovenija ili Letonija, svedoči kreditni rejting zemlje, koji je samo BB+. To je klasa špekulativnih, a ne investicionih obveznica i njih solidni investitori izbegavaju zbog visokog rizika. A ako ćemo meriti po trenutnom rejtingu državnih višegodišnjih obveznica (po visini efektivne kamatne stope koju treba platiti), Srbija se nalazi u srednjoj gupi sa Marokom, Vijetnamom, Malezijom i Filipinima. Nije to baš loše, ali svakako ni “fantastično”, ni “veliki uspeh”.
Očigledno je da je vladajuća koalicija i dalje u predizbornoj kampanji i da reklamno naduvava sve što se naduvati može kako bi ubedila svoje biračko telo u priču kako Srbija napreduje ogromnim koracima. Prva žrtva ovakvog naduvavanja svakako je istina, ali malo ko u politici teži istini. Pitanje je samo mere, a naprednjaci su najgori.
Vučić i Mali su pre tri nedelje odbili novac Evropske unije pošto, kako rekoše, Srbiji ne treba jer ima “stabilne javne finansije” i slične besmislice, iako je i tada bilo jasno da će pare ubrzo zatrebati budući da je već doneta odluka o državnoj pomoći privredi od 5,1 milijarde evra. Ali, u ponudi EU postojalo je nešto što bi jako žuljalo Vučića: obaveza vođenja demokratske politike i vladavine prava, uz nadzor EU i izveštavanje. EU je rešila da koristi svoju “meku moć” i povoljnim kreditima utera zemlje kandidate u demokratski poredak, ali ih je Vučić hladnokrvno izbegao.
U dobrom delu javnosti pojavilo se ovih dana pitanje “a zašto Srbija nije uzela jeftinije zajmove kod MMF-a kao ostali?”. Dobro pitanje, koje očigledno žulja naprednjake.
Isturili su Malog i Tabakovićku da odgovore, a rezultat je prilično bedan. Između više besmislica, važne su tri: Prvo, da je taj program RFI MMF-a namenjen saniranju platnobilansnih neravnoteža, a Srbija ih nema. Ima, ima: platni deficit je više od pola milijarde evra za samo prva dva meseca 2020. godine. (Zanimljiv bi bio odgovor na pitanje zašto do danas (13. maj) nisu objavljeni podaci za mart, pa i april? A da se ne kriju nepovoljni rezultati?) Zatim, MMF je jasno rekao da koristi ovaj instrument ne zbog platnobilanskih neravnoteža, već zbog negativnih ekonomskih efekata korona virusa, tako da nije bilo nikakvih prepreka da i Srbija učestvuje, kao što učestvuju ostale zemlje a bez obzira na platni bilans.
Drugo, rekoše da bi zajam kod MMF-a bio skuplji od kamate na obveznice: 3-4% (Tabaković), više od 4% (Mali). Ovo jednostavno nije istina. Osnovna kamatna stopa na zajmove MMF-a do 1,54 milijarde evra je samo 1%, čemu se dodaje par sitnica, što sve ukupno mora biti znatno ispod 1,5%. Ako bi Srbija uzela svih 2 milijarde od MMF-a, kamatna stopa bi bila ispod 2%. Znači, glupost od odbijanja zajma kod MMF-a iznosi oko 1,5% kamatne razlike godišnje.
I treće, neki misle da MMF i kod RFI aranmana svakako postavlja uobičajene uslove zemlji primaocu, pa tako guvernerka Tabaković pominje “sve druge dodatne zahteve i ograničenja koje bi aranžman sa MMF-om podrazumevao“. Nije tačno. Ovaj RFI program MMF-a UOPŠTE ne sadrži uobičajena uslovljavanja MMF-a kako bi zemlja primalac morala da se ponaša. Dakle, nema nikakvih uslova reformi, promene politika i slično, već se novac samo stavlja na raspolaganje budžetu. Čista posla.
Ako je tako, a jeste, postavlja se ozbiljno pitanje zašto srpske vlasti nisu iskoristile priliku da jeftino uzajme od MMF-a. Odgovor da bi pozajmljivanjem bio narušen finansijski ugled Srbije svakako nije uverljiv, pošto ga narušava baš odbijanje uzajmljivanja po povoljnim uslovima i zaduživanje po nepovoljnijim. Sasvim je moguće da je u vrhu zemlje bilo nepoznato da RFI aranžman NIJE stend-baj aranžman (a to misli ministar finansija Mali) i da ne sadrži nikakve uslove koje bi MMF postavio Srbiji (kako misli guvernerka Tabaković). A neznanje košta. Zemlju naravno, a ne one koji donose odluke.
Da li bi Srbija dobila zajam MMF-a nije izvesno, jer je puno zemalja pohrlilo na vrata Fonda. Ali, sugurno je trebalo pokušati.
Boško Mijatović
Izvor: Srbija Svet
PRESKUPO. Uglavnom dugoročno. Kratkoročno se zaobilazi.