Slika bolnija od svakog poraza – ali zbog koje smo ponosni

1
2494
Srbija-Švajcarska Foto: Profimedia

Srbija je juče izgubila od reprezentacije Švajcarske rezultatom 2:1 u utakmici drugog kola Grupe E na Svetskom prvenstvu u Rusiji, i time značajno smanjila, ali ne i izgubila šansu da prođe u osminu finala. I to užasno boli – ne samo zbog rezultata, već i zbog nepravde koju su naši fudbaleri pretrpeli na terenu i sramotnog suđenja, kao i zbog svih provokacija koje su trpeli u danima koji su vodili ka meču, a i sinoć na samom terenu.

Ipak, u svemu tome, ovi sjajni momci su nekako uspeli da ostanu ljudi do kraja i da dostojanstveno, bez ijednog incidenta, izađu sa terena uzdignute glave. Za to im, iskreno, svaka čast, jer nisu dozvolili da se sinoćna utakmica pretvori u „rat“, kako su neki mediji danima najavljivali, i nisu dali da ih politika i sitne provokacije izbace iz takta. A toga je, nažalost, bilo previše.

Počev od RTS-a, koji su u sklopu emisije „Ruska bajka“ na neku foru uspeli da za 30 sekundi i Kostariku, i Švajcarsku, i Risiju i naše fudbalere dovedu u vezu sa Kosovom i nekakvom vrstom rata u kojem smo, pa sad (sa sve tenkom) reprezentacija treba da nas brani.

I daleko od toga da je ekipa sa državne televizije jedina koja je u danima pred meč pravila ratnu atmosferu i dizala frku kao da ćemo zaista tamo, na terenu, da se izborimo za Kosovo. Budući da u reprezentaciji Švajcarske igra nekoliko fudbalera poreklom sa Kosova ili iz Albanije, društvene mreže su bile pune komentara koje vam nećemo preneti jer su do te mere besmisleni da ih zaista ne treba širiti dalje.

U suštini, pričalo se o svemu – samo ne o fudbalu. Provokacije su stizale sa svih strana i mogu samo da zamislim kako bih se osećala u koži naših fudbalera koji ne samo da treba da se izbore na Svetskom prvenstvu, već sad odjednom (ne svojom odlukom) učestvuju u nekakvom sumanutom ratu. A onda, usred tako naelektrisane atmosfere i svih tih uzburkanih emocija, izađu na teren i desi se – ovo.

Da Vas podsetimo:  Svake godine Srbiju trajno napusti 25.000 ljudi

Na slici se nalaze Granit Džaka i Đerdan Šaćiri – prvi je rođen u Švajcarskoj, ali su mu roditelji iz Kuršumlije, a drugi je poreklom iz Gnjilana na Kosovu i Metohiji i obojica su reprezentativci Švajcarske. I obojica su sinoć postigli golove, nakon čega su rešili to da proslave pravljenjem „orla“ na grudima, poteza koji se često koristi u Albaniji jer asocira na orla na njihvoj zastavi, a omiljen je i među ljubiteljima ideje „velike Albanije“. Drugim rečima, potez rukama koji nema ama baš nikave veze sa Švajcarskom, ali i te kako ima veze sa provokacijom srpskih igrača. Ovaj potez su osudili i švajcarski mediju, koji podsećaju da je u novembru 2014. u nacionalnom timu Švajcarske dogovoreno da se ubuduće odustane od slavlja „albanskim orlom“ – i to obećanje je važilo sve do sinoć. Ovakvo mešanje politike u sport osudio je na kraju i selektor Švajcarske, ali naši fudbaleri su uspeli sve vreme da ostanu smireni i bez ikakvih reakcija.

Iako su se mnogi sigurno nadali suprotnom.

Ipak, trenutak u kojem bi svako opravdano poludeo i počeo da udara glavom o zemlju desio se u 66. minutu, kada su dvojica švajcarskih igrača osujetila akciju „orlova“ i to pravim-pravcatim rvačkim zahvatom sa obe strane. Iako je to protiv svih pravila, i iako bi sudija trebalo da svira faul – nije ga svirao.

Umesto toga, dosudio je prekršaj Mitrovića i nastala je slika koja danas boli više od samog poraza.

Čak i usred takve nepravede – a mi ovde nismo neki ostrašćeni navijači, pa da vičemo „nepravda“ za svaku sitnicu – naši su ostali ljudine. Besni, sigruno. Jako iznervirali, a verovatno i demotivisani, ali sabrani i svesni toga da svaka, čak i najmanja greškica može mnogo da ih košta.

Da Vas podsetimo:  Vola na ražanj, a sina na vojnički kazan! Kako će izgledati povratak vojnog roka u Srbiju!

Doduše, navijači nisu sedeli skrštenih ruku.

Jedina naznaka incidenta desila se u prvoj polovini meča, kada su Šaćiri i Mitrović imali okršaj, posle kojeg je delovalo kao da će da dođe do frke. Umesto toga, utakmica se nastavila normalno, a naš fudbaler je na poluvremenu prišao švajcarskom reprezentativcu i pružio mu ruku.

Jer tako to rade ljudi.

Da, jučerašni poraz je mnogo boleo, na više frontova. Ali je i doneo neki poseban osećaj ponosa, kad vidiš koliko su neki spremni nisko da padnu – dok se tvoji drže kako treba. Na kraju možda nisu izašli kao pobednici, ali su izašli kao ljudi, a to mnogo više vredi.

Ljubica Krstić

Izvor: Noizz.rs

1 KOMENTAR

  1. Kakva gomila gluposti na jednom mestu… „mi smo ipak ljudi a oni nisu…“ bla bla bla… Ponovo smo mi moralni pobednici jel tako? Oni nas uporno ponizavaju a mi im uporno pruzamo ruke? Dokle cemo nase poraze da pretvaramo u lazne pobede? Zar ne bi bilo zdravije i otreznjavajuce, da priznamo sebi da smo TRENUTNO porazeni i ponizeni? I to ne mislim samo na fudbal, ali ne, mi prosto volimo da zivimo u lazi!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime